Radikalizacija zahteva srpske opozicije

Nakon tri meseca protesta "1 od 5 miliona" u Beogradu i širom Srbije, Savez za Srbiju i potpisnici dokumenta "Sporazum sa narodom" pre tri dana su maksimalno radikalizovali zahteve. Tačnije, sveli su ih na jedan jedini: odlazak aktuelnog režima i raspisivanje slobodnih izbora u roku od šest do devet meseci.

Kako stoji u saopštenju Saveza za Srbiju, traže se ostavke predsednika Srbije Aleksandra Vučića, premijerke Ane Brnabić i predsednice Narodne skupštine Maje Gojković u roku od mesec dana.

Ukoliko njihov zahtev ne bude ispunjen u tom roku, 13. aprila u Beogradu će organizovati veliki narodni protest, navodi se u saopštenju.

Iza tog zahteva je stalo 35 političkih i sindikalnih organizacija opozicije koje su potpisale predlog "Sporazuma sa narodom", iza kojeg je, u međuvremenu, stalo više od 100.000 građana Srbije, koji su i sami potpisali taj dokument, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Boško Obradović, lider desnog pokreta "Dveri" i jedan od čelnika Saveza za Srbiju.

Navodi da su zahtevi ovako radikalizovani zato što vlast ni posle tri meseca protesta nije uvažila nijedan zahtev i da sada treba da ih vidi i čuje u prestonici.

Upitan zašto misli da će Vučić i Brnabić, Gojković, ako to ne učine pre, a nema naznaka da hoće, dati ostavke 13. aprila kad ugledaju 100.000 ljudi na protestu u Beogradu i šta će opozicija raditi ako to vrh vlasti ne učini ni posle tog dana, Obradović kaže da će ići do kraja.

"Ako vlast i toga dana ne želi da izađe u susret našim zahtevima, to onda znači - i toga dana i dokle god treba - sve vidove građanske neposlušnosti i demonstracija, protesta, blokada", reči su Obradovića.

On uverava da ovakva radikalizacija protesta i zahteva neće nositi opasnost izazivanja nasilja.

"Nema potrebe ni za kakvim nasiljem i, kao što svi znaju, za ova tri meseca na više od sto protesta, koji se, praktično, svakodnevno održavaju širom Srbije, nikada i nigde se nije desilo nikakvo nasilje. Dakle, ovo su apsolutno mirni i nenasilni protesti protiv vlasti, naše demokratsko pravo da kroz mirne i nenasilne demonstracije ukazujemo na probleme koji postoje u našem društvu", uverava Obradović.

Četrnaesti protest '1 od 5 miliona'

Čak i ako bi vrh aktuelne vlasti u nekom trenutku pozvao opoziciju na dijalog o uspostavljanju uslova za fer izbore, Obradović kaže da je sa njenim najvišim predstavnicima posle sedam godina ovakvog načina vladanja dijalog nemoguć i da od njih ne očekuje ništa konstruktivno ni u narednih 30 dana.

"Naš stav je tu veoma jednostavan: nema, primera radi, normalizacije rada Narodne skupštine Republike Srbije bez ostavke (predsednice Skupštine, prim. aut.) Maje Gojković. Dakle, nema više razgovora sa Majom Gojković. Možemo razgovarati sa nekim novim predsednikom Skupštine nakon njene ostavke. Nešto slično se odnosi i na (predsednicu Vlade, prim. aut.) Anu Brnabić i (predsednika Srbije, prim. aut.) Aleksandra Vučića jer su oni u dosadašnjem ponašanju na vlasti pokazali da nemaju sluha ni za kakvu normalnu kulturu dijaloga, ni za bilo kakvu konstruktivnu kritiku, zahtev i dogovor... Kako razgovarati sa ljudima koji vas sedam godina nazivaju secikesama, lopovima? Prosto, Aleksandar Vučić ne ume da razgovara i ne ume da prizna pravo na drugačije mišljenje. Jednostavno je uveo Srbiju u jednu diktatorsku fazu protiv koje nema drugog načina da se izborite sem na ulici", rezolutan je Boško Obradović.

'Izdejstvovati legitimne zahteve za stvaranje izbornih uslova'

Sociološkinja Vesna Pešić smatra da umesto ovako radikalnih zahteva za ostavke vrha vlasti i protestnog skupa u Beogradu 13. aprila opozicija treba da pokuša da izdejstvuje legitimne zahteve za stvaranje izbornih uslova i slobodu medija, koji bi vodili ka slobodnim, demokratskim i legitimnim izborima, drugačijom strategijom, koja podseća na svojevremeni poljski model okruglog stola sa vlašću.

"Moj predlog bi bio da opozicija napravi jedan relevantan tim, u kojem bi bile i političke ličnosti i relevantni pravnici, koji se bave tom materijom, poput, Vesne Rakić Vodinelić, da se napravi jedan konkretan predlog i da se traži, napismeno, sastanak sa Vučićem ili sa Majom Gojković, da se pregovara sa njima, pre svega, o izbornim uslovima", ocenjuje Pešić.

Predlažući ovo, Vesna Pešić se poziva na svoje opoziciono iskustvo sa režimom Slobodana Miloševića koji, kaže, ništa manje autoritaran nije bio.

"Mi smo nekoliko puta menjali izborni sistem preko jedne institucije koja se tada zvala Okrugli sto opozicije i vlasti. Vi se sećate da je 1990. godine, kada smo imali prve izbore da je to bio većinski izborni sistem, ali smo već '92. godine na sledećim izborima imali proporcionalni sistem. Pa, i taj proporcionalni izborni sistem smo menjali više puta – u pogledu broja izbornih jedinica – u dogovoru sa vlastima", kaže Pešić.

"Niko tada nije ni pomislio", dodaje Pešić, "da je zbog pregovora oko Izbornog zakona sa vlastima da su opozicionari prešli na stranu vlasti".

"Uopšte ne shvatam zašto sadašnja opozicija oko izbornih uslova ne bi sela i pregovarala o tome sa predstavnicima vlasti. Ako oni neće da razgovaraju sa njima, znači, ako odbiju takav predlog da se dogovore oko Izbornog zakona, izbornih uslova, onda je to druga situacija, onda bi možda mogla da dođe ova pretnja da ustane cela Srbija. Ali, ja bih pre toga pregovarala da vidim da li možemo da se dogovorimo na jedan način koji bi bio građanski pristojan", smatra Vesna Pešić.

Ima li opozicija u Srbiji realnu snagu, kritičnu masu, da izdejstvuje ostavke vrha vlasti - Aleksandra Vučića, Ane Brnabić i Maje Gojković?

"U ovom trenutku oni nemaju snagu, a videćemo je da li će je imati kroz mesec dana. Ako analizirate kako je došlo do onog obrta 2000. godine (pad Slobodana Miloševića, prim. aut.) i kako je došlo do takozvane kritične mase, onda ćete, poredeći sa ovom sadašnjom situacijom videti da je ovo daleko od toga, ali to ne znači da za mesec dana se neće približiti jer se stvari menjaju brže nego što mi mislimo da će se menjati", ističe za RSE sociolog, Srećko Mihajlović.

'Otpor treba postepeno da raste'

Dragoljub Mićunović, doajen demokratije i opozicione političke scene u Srbiji, još u vreme režima Slobodana Miloševića, jedan od osnivača moderne, sada opozicione, Demokratske stranke i njen prvi predsednik, o zahtevu za ostavke vrha srpske vlasti kaže: "Nije dobro pretiti praznom puškom".

"Zahtev treba da bude realističan, da bi ljudi verovali kada izlaze da je to nešto što će doneti rezultat zbog kojeg protestuju. A tako generalno – promena celokupnog sistema – pa, to nismo mogli da uradimo ni 5. oktobra (2000. godine, prim. aut.), uprkos cele priče. Onda su došli međunarodni faktori, pa je dolazio i Ivanov (Igor, šef ruske diplomatije, koji je ubeđivao Miloševića da preda vlast posle izgubljenih izbora 24. septembra 2000, prim. aut.), pa ko sve nije uticao da Milošević, najzad, prihvati rezultat tih izbora. A, jedna stvar je bila vrlo očigledna stvar: to je da je on izgubio te izbore i to je bio jedan od razloga što je on, ipak, podneo ostavku", navodi Mićunović za RSE.

'Promenu celokupnog sistema nismo mogli da uradimo ni 5. oktobra', ukazuje Mićunović (na fotografiji)

"Ovakvim sadašnjim opozicionim zahtevima", ocenjuje Mićunović, "ne treba da kompromitujemo snagu".

"Hoću da kažem da to preveliko očekivanje opet ima kao odgovor jedno brzo razočarenje. Zbog toga treba postepeno da raste otpor, organizovan sa vrlo fiksiranim ciljevima koji će da homogenizuju masu koja izlazi na proteste – a to je vladavina prava i sloboda medija i, naravno, funkcionisanje institucija. Ja bih voleo da se stvari tako brzo dešavaju: e, sad, hajde da se skupimo i kažemo - smenjuje se vlada. Pa, vidite da ne može u Venecueli da se promeni vlada, uz svu brutalnost i jednih i drugih. To nije tako jednostavno očekivati da se tako nešto desi preko noći", kaže Dragoljub Mićunović.

RSE do ovog trenutka nije dobio odgovor iz vrha vlasti kako će reagovati na ove zahteve dela opozicije.