„Evropska unija (EU) očekuje da se Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo, postepeno usklađuje sa odlukama spoljne politike EU“, izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE), Peter Stano, portparol visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost.
Stano je tako odgovorio na pitanje da li EU od Srbije očekuje da se uskladi sa sankcijama koje su u petak 6. novembra, uvedene prema Aleksandru Lukašenku, njegovom sinu i savetniku za nacionalnu bezbednost Belorusije Viktoru Lukašenku, kao i za još 13 visokih beloruskih zvaničnika.
Mera podrazumeva zamrzavanje njihove imovine i zabranu izdavanja viza zbog represije pre i nakon predsedničkih izbora u Belorusiji, 9. avgusta.
Kako je objašnjeno u zvaničnom glasniku EU, Lukašenka „evropski blok smatra odgovornim za nasilnu represiju od strane državnog aparata sprovedenu pre i posle predsedničkih izbora 2020, posebno prema ključnim opozicionim kandidatima, kao i zbog proizvoljnih hapšenja i zlostavljanja mirnih demonstranata, zastrašivanja i nasilja nad novinarima“.
Pročitajte i ovo: EU sankcije Lukašenku, njegovom sinu i još 13 drugih osobaSrbija se složila da izbori nisu bili slobodni
Srbija je krajem avgusta potpisala evropsku Deklaraciju u kojoj je navedeno da predsednički "izbori nisu bili ni slobodni, ni fer", ali se do danas nije izjasnila o sankcijama koje su potom, 2. oktobra, uvedene protiv 40 zvaničnika Belorusije.
Ministarstvo za evropske integracije Srbije je, na pitanja RSE o tome kako će se Srbija postaviti prema sankcijama koje sada obuhvataju i Aleksandra Lukašenka i njegovog sina Viktora uputilo na Ministarstvo spoljnih poslova (MSP) Srbije.
RSE je pisao MSP-u u četvrtak, 5. novembra, ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
„Srbija jeste podržala evropsku Deklaraciju o predsedničkim izborima u Belorusiji u kojoj se ističe da ti izbori nisu bili fer, ali smo tada od zvaničnika čuli i napomenu da Srbija ne namerava da povlači strože poteze prema Minsku“, rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Elvira Kovač, predsednica Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije. Ona je inače poslanica Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) partije koja podržava Vladu Srbije.
Kovač je tako ukazala na stav predsednice Vlade Srbije, Ane Brnabić, koja je 27. avgusta potvrdila da se zvanični Beograd pridružio Deklaraciji Evropske unije (EU) o predsedničkim izborima Belorusiji, koju je EU usvojila 11. avgusta, ali je istom prilikom rekla i da se nada da im Lukašenko "neće zameriti“.
Igor Novaković, direktor istraživanja u nevladinom ISAC Fondu, koji je i koordinator radnih grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za pregovaračko Poglavlje 31 (Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika) kojim je obuhvaćeno i usaglašavanje, za RSE međutim podseća da je i u samoj Deklaraciji nagoveštena mogućnost da naknadno uslede i restriktivne mere.
„Ono što mislim jeste da će se, ako se već usaglasila sa tom prvom Deklaracijom, pre ili kasnije – čak možda više pre, a to zavisti od spoljnopolitičke situacije - Srbija usaglasiti i sa restriktivnim merama“, navodi Novaković.
Od država Zapadnog Balkana koje nisu članice Evropske unije, evropsku Deklaraciju iz avgusta kojom se osuđuju predsednički izbori u Belorusiji, osim Srbije potpisale su i države kandidati Severna Makedonija, Crna Gora i Albanija, kao i Bosna i Hercegovina koja je u statusu potencijalnog kandidata.
Severna Makedonija je za sada jedina zemlja Zapadnog Balkana koja teži članstvu u Evropskoj uniji, a koja se direktno izjasnila o sankcijama EU Belorusiji, podržavši njihovo uvođenje nakon što su bile najavljene u danima posle održavanja izbora za predsednika Belorusije.
Zemljama kandidatima se obično ostavlja 10 do 14 dana da se usaglase sa odlukama, deklaracijama i akcijama koje EU donosi, nakon što one stupe na snagu.
Pročitajte i ovo: EU će sankcionisati Lukašenka zbog povećanog nasilja nad demonstrantimaŠta se događa u Belorusiji?
Belorusija je pogođena političkom krizom od predsedničkih izbora održanih 9. avgusta, kada su širom zemlje počeli masovni antivladini protesti, inicirani zvaničnim rezultatima glasanja prema kojima je Lukašenko osvojio više od 80 odsto glasova. Protivnici Lukašenka tvrde da su izbori pokradeni i osporavaju ovaj rezultat.
Odluka o sankcionisanju Lukašenka i njegovih bliskih saradnika doneta je na sastanku ministara spoljnih poslova EU 12. oktobra zbog "odbijanja beloruskih vlasti da stupe u bilo kakav dijalog sa opozicijom" koji osporava rezultate predsedničkih izbora, objasnio je tada u obraćanju novinarima šef evropske diplomatije Žozep Borel (Josep Borrell), koji je tada predsedavao sastankom održanim u Luksemburgu.
Belorusiji se zamera i represija i nasilje prema demonstrantima. Više od 1.000 ljudi privedeno je samo nakon poslednjeg protesta, u nedelju, 8. novembra.
Evropska unija i Sjedinjene Američke Države (SAD) odbile su da priznaju Lukašenka kao legitimnog predsednika Belorusije.
Pročitajte i ovo: Borrell: EU ne priznaje Lukašenka za predsednikaPostepeno usklađivanje Srbije sa EU
Predsednica skupštinskog Odbora za evropske integracije Srbije, Elvira Kovač, za RSE ističe da je put ka Evropskoj uniji „opšte strateško opredeljenje Vlade Srbije“ i da su svesni „da na tom putu moraju da usklade svoju spoljnu politiku sa politikom Evropske unije“, ali da će se to, kako navodi, činiti postepeno.
„Moramo shvatiti i tradicionalne odnose (Srbije) sa Rusijom, pa i prijateljske odnose sa Belorusijom. Znamo da se pitanja po kojima nismo usaglašeni uglavnom tiču Rusije i Kine, tradicionalnih partnera, ali i stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, gde se brane pozicije Srbije o Kosovu i Metohiji“, rekla je Kovač za RSE i ponovila da će Srbija usklađivati svoju spoljnu politiku, ali da „za sada to čini postepeno, u skladu sa svojim obavezama“.
„Totalno usaglašavanje će biti kada budemo članica“, ističe Kovač.
Procenat usklađenosti sa EU u padu
Kovač međutim potvrđuje da je procenat usklađenosti spoljne politike Srbije sa politikom EU u padu i za RSE navodi da je ona trenutno polovična.
Prema analizi nevladinog ISAC fonda, od 1. januara do 30. juna 2020. godine, EU je objavila 25 spoljnopolitičkih deklaracija za koje je od partnerskih država traženo usaglašavanje, kao i dve za koje to nije traženo.
EU, naime, usklađivanje sa svojom spoljnom politikom traži od zemalja kandidata, potencijalnih kandidata, zemalja Evropskog ekonomskog prostora koje nisu članice EU (sve zemlje članice EFTA, pored Švajcarske) i zemalja članica Istočnog partnerstva.
Republika Srbija se usaglasila u posmatranom periodu sa 12 od 25 deklaracija, odnosno sa 48 odsto. Poređenja radi, stopa usaglašavanja Srbije za prvih šest meseci 2019. godine iznosila je 60 odsto.
Srbija se nije usaglasila sa tri deklaracije koje se odnose na vezu Rusije sa krizom u Ukrajini, tri na krizu u Venecueli i po jedna koja se odnosi na Mijanmar, Iran, Belorusiju, Nikaragvu, Siriju, Tursku i Gruziju.
Pročitajte i ovo: Diplomatija Srbije sve udaljenija od politike EU„Opšti zaključak ovog izveštaja glasi da se, baš kao i prethodnih godina, Srbija kontinuirano ne usaglašava sa onim deklaracijama koje se odnose na Kinu i Rusiju ili sa onima na temu angažovanja ovih dveju zemalja u inostranstvu“, navodi se u izveštaju ISAC fonda, čiji direktor Igor Novaković kaže da u „javnom diskursu Srbije već izvesno vreme vlada neka vrsta jednakosti oko politike prema Kosovu i procesu pristupanja EU“.
„Tako sagledavajući stvari, mi ostavljamo po strani ova pitanja vezana za Poglavlje 31 i usaglašavanje i orijentišemo se prvenstveno u spoljnoj politici prema našim interesima vezanim za politiku prema Kosovu. I onda, u tom kontekstu treba sagledavati i pitanje usaglašavanja“, ističe Novaković.
EU pooštrava pravila za države članice
EU je u međuvremenu odlučila da pooštri pravila kada je u pitanju usklađivanje samih država članica sa pravilima EU, posebno u oblasti vladavine prava.
„Zemlje EU koje ne poštuju vladavinu prava rizikovaće da izgube pristup evropskim fondovima“, navodi se u privremenom sporazumu koji su pregovarači Evropskog parlamenta i Saveta postigli u četvrtak, 5. novembra.
Pročitajte i ovo: I članice EU imaju problema sa vladavinom pravaU dokumentu se navodi da sve članice moraju da poštuju osnovne vrednosti EU - slobodu, demokratiju, jednakost, ljudska prava i prava manjina.
Ovim povodom oglasila se mađarska vlada, koja je dogovor o uslovljavanju ocenila "neprihvatljivom ucenom".
Upravo Mađarska i vlada njenog premijera Viktora Orbana, često su na meti kritika EU, ali i Sjedinjenih Američkih Država (SAD), Saveta Evrope, Ujedinjenih nacija (UN) ili OEBS-a u kojima se zamera narušavanje vladavine prava, pravosuđa i medija.
Poslednji put, Mađarska je kritikovana u izveštaju Evropske komisije, objavljenom 30. septembra.
Mađarska sa svoje strane, kritike redovno odbacuje.