Piše: Jovana Georgievski
"Šef te zove u kancelariju, kaže: "Nemoj mnogo da čitaš, potpiši taj ugovor", a tebi treba posao… Bilo je pritisaka svakakve vrste, šikanirali su nas, pretili nam otkazom", priča za Radio Slobodna Evropa (RSE) Aleksandar Ivić, koji je preko studentsko-omladinske zadruge "Knez" radio na Aerodromu "Nikola Tesla" pod ugovorom o privremenim i povremenim poslovima od 2008. do 2016. godine.
Prema važećim zakonima, privremeni i povremeni poslovi mogu da traju do 120 dana godišnje i ne predviđaju pravo na bolovanje i godišnji odmor.
"Ja sam radio isti posao, a u ugovorima je samo menjan naziv radnog mesta. Osam godina sam radio bez odmora i bez ugovora o radu. Bio sam čak i na radnom mestu koje je visokorizično, ulazio sam sa priključnim vozilom pod naponom u zonu vazduhoplova. To je kršenje zakona", kaže Ivić.
Pročitajte i ovo: Sezonski poslovi prilika za zaraduTrenutno se vodi postupak za utvrđivanje ništavnosti ugovora o privremenim i povremenim poslovima po kojem je Ivić radio, jer posao koji je obavljao, prema pravilniku o sistematizaciji, nije mogao da obavlja po ugovoru o PPP, nego samo po ugovoru o radu. Ivić je trenutno u postupku žalbe pred Apelacionim sudom.
Iz omladinske zadruge "Knez" nisu odgovorili na pitanja RSE u vezi sa slučajem Aleksandra Ivića.
Rad ili eksploatacija
Poslovanje studentsko-omladinskih zadruga regulisano je nizom zakona, kao što su Zakon o zadrugarstvu i Zakon o radu.
U publikaciji "Radna eksploatacija je stvarna", koju je početkom juna objavila organizacija posvećena iskorenjivanju svih oblika eksploatacije i trgovine ljudima ASTRA, navodi se da u oblasti rada studentsko-omladinskih zadruga uočen niz nepravilnosti koji vode radnoj eksploataciji, a podrazumevaju kršenje zakona i drugih propisa.
Odlukom Ustavnog suda iz februara prošle godine utvrđeno je da opšta pravila omladinskog i studentskog zadrugarstva nisu u saglasnosti sa Ustavom, pa su ona prestala da važe. Novi akt kojim bi ova oblast bila regulisana nije donet.
Pročitajte i ovo: Kako mladi dolaze do novca?"Studentsko-omladinske zadruge danas rade po istim onim pravilima kao i pre odluke Ustavnog suda", naveo je na prezentaciji publikacije šef radne grupe Radne grupe za izradu preporuka za sprečavanje radne eksploatacije mladih Mario Reljanović.
"U našem radu se ništa nije promenilo u odnosu na februar prošle godine", kaže za RSE Breda Milić, izvršna direktorka omladinske zadruge "Bulevar", koja sarađuje sa preko 600 poslodavaca. Milić navodi da je današnja ponuda poslova takva da nijedan radnik neće da trpi nekorektnost, već odmah traži drugo radno mesto. Ona takođe ističe da se niko od radnika nikada nije žalio.
"Ne postoji eksploatacija radnika u tom smislu da neko radi prekovremeno. Omladincima je danas vrlo lako da menjaju firmu, ali ja nemam saznanja da je negde postojala nekorektnost, barem kada je u pitanju naša zadruga."
Vaš browser nepodržava HTML5
Mladi Srbije o sezonskim poslovima
Na pitanje da li omladinska zadruga "Bulevar" ima određene prakse ili mere koji bi prevenirali eksploataciju na radu, Milić navodi da postoje načini da se problemi sa poslodavcima izbegnu, ali ne otkriva koji su to načini.
"Ne bih mogla da vam kažem, to je politika naše firme", naglasila je Milić.
Studentkinja Marijana Bunda radila je preko omladinske zadruge "Bulevar" i kaže da je bila zadovoljna poslovima i uslovima rada.
"Sve je bilo po dogovoru i nisam radila prekovremeno", navodi Bunda.
Zarade ispod minimuma
Iz ASTRA-e kažu da, usled nedostatka regulisanosti rada omladinskih zadruga, zarade zaposlenih na ovaj način često idu ispod minimuma koji bi se mogao ostvariti u radnom odnosu. Međutim, prema važećoj regulativi, u vezi s tim nema ničeg nezakonitog.
"Osim toga, ne postoji inspekcija nadležna specifično za rad omladinskih zadruga", naveo je Reljanović.
Pročitajte i ovo: Emigracija kao tektonsko kretanjeU novembru 2018. godine, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja predstavilo je Nacrt zakona o agencijskom zapošljavanju. On predviđa izmene u smislu da radnici zaposleni preko agencija dobiju ista prava kao i zaposleni.
Međutim, ovaj Nacrt nije obuhvatio zadruge, iako se one bave posredovanjem u zapošljavanju. Do dana objavljivanja ovog teksta, Ministarstvo nije odgovorilo na pitanje RSE u vezi sa tim zašto su iz trenutnog Nacrta zakona izuzete studentsko-omladinske zadruge.
Vaš browser nepodržava HTML5
'Da se zna': Mogli bismo svi da odemo dok trepnemo
ASTRA-ino istraživanje "Stavovi i potrebe mladih u Srbiji u pogledu rizika i zaštite od radne eksploatacije" objavljeno prošle godine, navodi da mladi u Srbiji najčešće žale na neplaćen ili prekovremeni rad. Oko 70 odsto ispitanika navelo je da ne zna kome bi mogao/la da se obrati za pomoć da im se ovako nešto ne bi desilo ili ukoliko im se desi.
Nedavna Studija o mladima u Jugoistočnoj Evropi (FES i CeSID, 2018/19) pokazala je da oko 75 odsto mladih u Srbiji ima želju da emigrira. Aleksandar Ivić takođe planira da se uskoro zaputi preko granice.
"Ja sam ovde bio potpuno nezaštićen, bio sam sam protiv sistema. Od kada sam prestao da radim na aerodromu, radio sam nešto privatno, sad se spremam da idem u inostranstvo. Ovde je čovek jednostavno uklješten, nema mnogo izbora", kaže Ivić.
Na pitanje u sklopu istog istraživanja, o tome da li bi ostali u zemlji, 36 odsto mladih reklo je da bi, ali u ekonomski stabilnijem okruženju.