"Ukoliko Srbija postane deo Evropske unije (EU), neće biti u mogućnosti da implementira sporazume o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom. Teško mi je da sagledam, ali za sada ovakvi sporazumi otežavaju pregovore Srbije sa EU", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Aleksandar Libman, profesor društvenih nauka i istočnoevropskih studija na Univerzitetu Ludvig-Maksimilijan u Minhenu povodom nedavne najave ministra trgovine Srbije Rasima Ljajića da se u januaru 2019. očekuje potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije.
Libman dodaje da postoji "fundamentalna kontradikcija" između priključivanja EU i realizacije nezavisne spoljnotrgovinske politike koja nema nikakve veze sa Unijom.
Pročitajte i ovo: Vučić poslanicima: Idemo u EU, ne u evroazijsku uniju"Ukoliko se sadržina sporazuma i trgovinski režim koji EU ima sa Rusijom razlikuju, priključivanje EU primoraće Srbiju da značajno revidira trenutni sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom ili da ga poništi", kaže Libman.
Sa druge strane, prema rečima Dejana Delića, direktora predstavništva Privredne komore Srbije u Rusiji, Srbija će imati velike koristi od sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom.
"Republika Srbija i srpska poslovna zajednica potpisivanjem sporazuma će dobiti mogućnost preferencijalnog, bescarinskog izvoza i cenovnu, konkurentnu prednost, u odnosu na druge uvozne proizvode, na tržištu od preko 183 miliona stanovnika", navodi se u odgovoru.
Pročitajte i ovo: Da li je Vučić bliži Merkelovoj ili Putinu?Pregovori o ovom sporazumu počeli su 2016. godine, a vode ih ekspertske komisije Republike Srbije, predstavnici resornih ministarstava, Privredne komore Srbije i Evroazijske ekonomske komisije.
Dok ministar Ljajić očekuje okončanje pregovora u januaru 2019, uoči posete ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji, Delić iz Privredne komore navodi da se početkom 2019. godine u Beogradu planira "treća runda pregovora u okviru koje će biti reči i o listama roba izuzetih iz Sporazuma, a mi očekujemo i daljoj liberalizaciji trgovine".
Mediji su ranije izveštavali da se pregovori sa Evroazijskom ekonomskom unijom vode oko ukidanja carina proizvodima koji su izuzeti od režima slobodne trgovine, kao što su sir, živinsko meso, cigarete, kao i da je jedna od tema smanjenje carina za izvoz Fiat automobila.
Trenutno Srbija ima bilateralne sporazume o trgovinskim odnosima sa Ruskom Federacijom, Belorusijom i Republikom Kazahstan, a ovaj sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom, koju čine Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Kirgistan i Rusija, trebalo bi da zameni ova tri bilateralna sporazuma.
"Za oko 99 odsto proizvoda poreklom iz Srbije, koji se uvoze u Rusiju, Kazahstan i Belorusiju nema plaćanja carine, što već godinama predstavlja veliku pogodnost za srpski izvoz“, navode iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za Radio Slobodna Evropa.
I saradnja sa Rusijom i članstvo u EU
Srbija je, kada je reč o ekonomskim vezama sa Rusijom, bila u komparativnoj prednosti u odnosu na države Evropske unije jer nije uvela ekonomske sankcije Rusiji nakon krize u Ukrajini 2014. Evropska unija je, naime, donela odluku o uvođenju sankcija Rusiji kao odgovor na "ilegalnu aneksiju Krima" i "destabilizaciju Ukrajine".
Rusija je 2014. odgovorila na ovu odluku sankcijama i zabranila uvoz prehrambenih proizvoda sa Zapada (zemalja Evropske unije, SAD-a, Kanade i dr., prim. nov.), a ova zabrana produžena je do 31. decembra 2019. godine. Zvaničnici Srbije u više navrata su izjavljivali da neće uvoditi sankcije Ruskoj Federaciji.
Prema mišljenju profesora Libmana, sankcije Rusiji, iako su značajne, nisu ključno pitanje u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
"Priključivanje Evropskoj uniji podrazumeva priključivanje carinskoj uniji EU, što nije u skladu sa potpisivanjem individualnih sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama koje nisu članice EU", navodi Libman.
Sa druge strane, Libman ističe da Evroazijska ekonomska unija ne predstavlja nikakvu alternativu Evropskoj uniji, a da sporazum koji Srbija potpisuje je deo prirodne politike Evroazijske ekonomske unije da promoviše trgovinu.
Zastave zemalja članica Evroazijske unije
"Evroazijska ekonomska unija je samo trgovinski blok (carinska unija). Ona nema ambiciju niti kapacitet da dostigne stepen “nadnacionalnog” i obim EU. Takođe, nema ni resurse koji se mogu porediti sa strukturnim fondovima Evropske unije, a koje bi mogla ponuditi potencijalnim novim članovima. Takođe, teško mogu zamisliti da bi Evroazijska ekonomska unija bila voljna ili da bi bila uopšte u mogućnosti da državi Zapadnog Balkana ponudi članstvo u perspektivi. Efekti ovog članstva bili bi neuporedivo manji od efekata članstva u EU, naročito kada se uzmu u obzir trenutne ekonomske poteškoće sa kojima se suočavaju Rusija i druge zemlje članice Evroazijske ekonomske unije", kaže on.
Kada je reč o evrointegracijama i saradnji sa Rusijom, stav ekonomiste Saše Đogovića je da će Srbija morati da donese odluku budući da je čeka otvaranje Poglavlja 31 na putu članstva ka EU koje predviđa usaglašenu spoljnu politiku sa Evropskom unijom, što podrazumeva i usaglašenu politiku kada je reč o sankcijama. On kaže da Srbija koristi olakšice koje joj Rusija nudi dok taj trenutak ne dođe.
"Srbija se nada da bi moglo da dođe do amortizovanja zategnutih odnosa između Zapada i Rusije, što bi onda olakšalo samim tim i taj proces. Ide se na kupovinu vremena i u toj kupovini vremena nastoji se da se nešto desi samo od sebe što bi Srbiji išlo u prilog, a da ne moramo da sečemo taj čvor koji je trenutno zategnut između Zapada i Istoka", navodi Đogović.
Na pitanje RSE da li i na koji način potpisivanje spomenutog sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom može predstavljati prepreku Srbiji u pregovorima za članstvo u EU, iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija navode da je tekst sporazuma usaglašen sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i odredbama Opšteg sporazuma o carinama i trgovini.
"Ovde se ne radi o potpuno novom odnosu sa državama članicama EAEU (Evroazijske ekonomske unije, prim. aut.). Sporazum sa Rusijom funkcioniše već osamnaest godina, sa Belorusijom devet, a sa Kazahstanom osam godina. EU je sa naše strane obaveštena o navedenim pregovorima sa EAEU", piše u odgovoru Ministarstva trgovine.
Rusija – peti izvozni partner
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku o spoljnoj trgovinskoj razmeni Srbije za oktobar 2018, Ruska Federacija je peti izvozni partner Srbije. Ispred Rusije, na listi zemalja u koje Srbija najviše izvozi nalaze se Italija, Nemačka, Bosna i Hercegovina i Rumunija.
Podaci Privredne komore Srbije za 2017. godinu pokazuju da je Srbija u Rusiju najviše izvozila jabuke, zatim hula-hop čarape, hartiju i karton i lekove. Ekonomista Saša Đogović smatra da je Srbija nedovoljno iskoristila i dosadašnje mogućnosti koje ima, kada je reč o trgovinskoj razmeni sa Rusijom.
"Mi sada imamo nezadovoljavajuću strukturu izvoza, najviše izvozimo jabuke u Rusiju. Imajući u vidu da će Rusija za nekoliko godina imati dovoljno sopstvene proizvodnje kada govorimo o jabukama, onda će taj adut polako da nam klizi iz rukava kad govorimo o našim izvoznim performansama na ruskom tržištu", navodi Đogović.
Đogović ističe i da je Srbija, kada je reč o zemljama Evroazijske ekonomske zajednice, predominantno fokusirana na rusko tržište. Najavljeni sporazum sa Evroazijskom ekonomsko unijom, kako navodi, mogao bi dodatno da doprinese širenju trgovinske razmene, ali da Srbija mora da traži nove „tržišne niše“.
"Neophodni su novi prerađivački kapaciteti kako bismo prerađivali poljoprivredne proizvode, treba unaprediti stočarsku proizvodnju i kroz inovativne centre treba pronaći proizvode koji bi naišli na tražnju u Evroazijskoj uniji", kaže Đogović.
Evroazijska ekonomska unija nastala je 2015. godine sa ciljem ujedinjavanja postsovjetskih država u jedan kohezivan ekonomski entitet. Evroazijska ekonomska unija zaključuje sa državama izvan saveza sporazume o slobodnoj trgovini, a ruski predsednik Vladimir Putin je u decembru 2018. izjavio da očekuje da će se ti sporazumi sa Izraelom, Srbijom i Singapurom uskoro finalizirati.