Izveštaji posmatrača izbora u Srbiji puni su tvrdnje o nepravilnostima tokom održanih predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih izbora.
Na njih se žali i deo opozicije u Srbiji, nezadovoljan ostvarenim izbornim rezultatom, koji je i protestovao ispred Republičke izborne komisije (RIK) 4. aprila uveče.
Domaći posmatrači naveli su da obim tih incidenata nije mogao da utiče na konačne ishode izbora u Srbiji i Beogradu.
Ipak, najčešće pominjane nepravilnosti su: vođenje paralelnih evidencija unutar i oko biračkih mesta, narušavanje tajnosti glasanja, pritisci na birače i kupovina glasova.
Posmatrači međunarodnih misija su izneli da su izborni proces u Srbiji obeležili nejednaki uslovi za učesnike izbora, među kojima su naveli pritisak na zaposlene u javnim preduzećima.
Evo šta neke od nepravilnosti znače i zašto nisu dozvoljene.
ne propustite da pročitate
Dobitnici i gubitnici izbora u Srbiji'Igra brojeva' za vlast nakon izbora u BeograduPet odgovora o rezultatima izbora u SrbijiVođenje paralelnih evidencija
Posmatračka misija CRTA saopštila je da je najčešće zabeležena nepravilnost tokom izbornog dana vođenje paralelnih evidencija birača unutar biračkih mesta.
Ove nepravilnosti su, kako je navedeno, zabeležene na 11 odsto biračkih mesta.
I posmatračka misija CESID-a je tokom izbornog dana zabeležila slučajeve paralelne evidencije birača.
Paralelne evidencije podrazumevaju paralelne biračke spiskove koje koriste neovlašćena lica za kontrolu glasanja. Tako stranke kontrolišu ko je i za koga glasao.
Punkt za evidenciju birača, biračko mesto u Novom Sadu, 3. april 2022.
Prema izbornom zakonodavstvu nije dozvoljeno da se na biračkom mestu ili neposredno ispred biračkog mesta prave spiskovi birača koji su izašli ili nisu izašli na izbore van službene evidencije u izvodu iz biračkog spiska.
"Niko nema pravo da sprečava ili primorava birača da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog toga što je glasao ili što nije glasao i da od njega traži da se izjasni za koga je glasao ili zašto nije glasao", stoji u ovom zakonu.
Narušavanje tajnosti glasanja
U Srbiji su, kako je saopštila CRTA, zabeleženi slučajevi povrede tajnosti glasanja na 14 posto biračkih mesta, a u Beogradu na deset posto.
Ova posmatračka misija je navela i da su na značajnom procentu biračkih mesta u Srbiji članovi biračkih odbora ili birači snimali dešavanja na biračkom mestu.
I posmatračka misija CESID-a je u izbornom danu zabeležila aktivnosti kojima se ugrožava tajnost glasanja na biračkim mestima (fotografisanjem listića ili snimanjem procesa glasanja), kao i porodično glasanje.
Glasanje na biračkom mestu u Kragujevcu, 3. april 2022.
Na narušavanje tajnosti glasanja upozorili su i međunarodni posmatrači.
"Tajnost glasanja je kompromitovana na značajnom broju biračkih mesta", naveo je specijalni koordinator i predvodnik kratkoročnih posmatrača OEBS Kirijakos Hadjijani (Kyriakos Hadjiyianni) 4. aprila na konferenciji za novinare.
Izbornim zakonom je zabranjeno neovlašćeno snimanje i fotografisanje dešavanja na biračkom mestu.
Zakonom je propisana obaveza tajnosti glasanja, pa se navodi da na biračkom mestu može biti prisutno onoliko birača koliko ima paravana. Paravani se postavljaju tako da drugi birači, članovi biračkog odbora i posmatrači ne mogu videti kako birač popunjava glasački listić.
Takođe nije dozvoljeno da jedno lice glasa umesto drugog lica.
Kupovina glasova
CRTA je saopštila da je okupljanje ljudi oko biračkih mesta, uz navode o kupovini glasova ili tzv. bugarskom vozu, prijavljeno na 4 odsto biračkih mesta u Srbiji, odnosno na 4 odsto biračkih mesta u Beogradu.
"Posmatračka misija CRTA-e uputila je sedam prijava policiji, i to zbog pet slučaja kupovine glasova i dva slučaja 'bugarskog voza' ", navela je CRTA.
"Bugarski voz" je poznata fraza koja se koristi za jednu vrstu izborne manipulacije. Povezuje se sa nacionalnim izborima u Bugarskoj 2009. koji su protekli u optužbama o kupovini glasova.
Vaš browser nepodržava HTML5
Šta je to 'Bugarski voz'?
"Bugarski voz" funkcioniše tako što glasač ne ubaci izborni listić u kutiju već ga iznese van biračkog mesta. Listić popuni politička stranka i daje narednom glasaču, on ga ubacuje u kutiju a prazan listić iznosi napolje za novog glasača.
Tako je stranački popunjen listić uvek spreman za sledećeg glasača koji to radi uz nadoknadu ili je nečim ucenjen.
To je krivično delo davanja i primanja mita.
Pritisci na birače
Pritiske na birače zabeležili su i domaći i strani posmatrači.
Posmatrači međunarodnih organizacija saopštili su da su izborni proces u Srbiji, između ostalog, obeležili i pritisci na zaposlene u javnim preduzećima.
Direktori javnih preduzeća u Srbiji su uglavnom stranački ljudi koji se formalno postavljaju kroz konkurse, ali njihov izbor je rezultat dogovora partija na vlasti.
Brojanje glasova u gradskoj Izbornoj komisiji, Novi Sad, 3. april 2022.
Javna preduzeća su najveći poslodavac u Srbiji. Primera radi samo u Elektroprivredi Srbije radi 1,1 odsto ukupno zaposlenih u zemlji, pokazalo je istraživanje portala Biznis.rs u saradnji sa regionalnom bonitetnom kućom CompanyWall iz januara 2021.
Decenijama unazad iznose se optužbe da su zaposleni u javnim preduzećima ucenjeni poslom kako bi glasali za vladajuću stranku.
Prema zakonu birač je slobodan da odluči hoće li glasati i kako će glasati.
Nemogućnost glasanja za birače koji su na biračko mesto došli pre zatvaranja birališta.
podsetite se Kako pravilno glasati i šta štiti prava birača u SrbijiPosmatračka misija CRTA je saopštila da je nakon zatvaranja biračkih mesta u 20 sati, na 11 posto mesta bilo birača koji su hteli da glasaju, ali im je na nešto manje od polovine tih mesta to pravo u Srbiji uskraćeno.
Prema zakonu svi birači koji se u vreme zatvaranja biračkog mesta zateknu na njemu ili neposredno ispred njega mogu da glasaju.
Naime, jedan član biračkog odbora utvrđuje broj birača koji su se zatekli u vreme kada se biračko mesto zatvara i redosled po kojem oni glasaju, zatim staje iza poslednjeg zatečenog birača kako bi označio kraj reda i njegova obaveza je da sačeka da svi birači koji su u redu glasaju.
Rokovi za žalbe
Prigovor na nepravilnosti tokom izbora može se podneti u roku od 72 časa.
O prigovoru odlučuje Republička izborna komisija u istom roku od 72 časa.
Ako Republička izborna komisija usvoji prigovor, ona poništava odluku donetu u sprovođenju izbora.
Protiv rešenja Republičke izborne komisije kojim je odbačen ili odbijen prigovor podnosilac može podneti žalbu Upravnom sudu u roku od 72 časa.
Upravni sud donosi odluku u roku od 72 časa od prijema žalbe.