'Igra brojeva' za vlast nakon izbora u Beogradu

"Tesno" u Beogradu – tako bi se i dan nakon lokalnih izbora mogle opisati prognoze rezultata u glavnom gradu Srbije, jer 4. aprila zvaničnih podataka još nema.

Prema projekcijama izbornih posmatrača, najviše glasova u Beogradu osvojila je Srpska napredna stranka (SNS) predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali sama nema natpolovičnu većinu, potrebnu za vlast.

Za vlast računa na podršku dosadašnjeg koalicionog partnera Socijalističke partije (SPS) Srbije.

SNS i SPS su na vlasti u Beogradu od 2014. godine, a prve projekcije pokazuju da ponovo imaju većinu.

Dosadašnja opozicija imala bi šansu da formira vlast - ali pod uslovom da SNS i SPS ne osvoje više od polovine mandata u gradskoj skupštini, a da opozicija uspe da ispregovara široku koaliciju levih i desnih političkih stranaka.

Od desnice koja je ušla u gradski parlament, u tom slučaju, zavisilo bi ko će biti na vlasti.

Skupština glavnog grada broji 110 odbornika, mandat im traje četiri godine. Za većinu u gradskom parlamentu, potrebna je podrška 56 odbornika.

Gradonačelnika Beograda izabraće odbornici, glasanjem u skupštini, a novi gradonačelnik Beograda biće onaj kandidat koji osvoji većinu.

Ko je ušao u gradski parlament?

Gradska izborna komisija koja broji glasove za Beograd, dan posle izbora nije izašla sa rezultatima. Zakonski rok za objavljivanje rezultata ističe 7. aprila u osam uveče.

Prema podacima nevladine posmatračke misije CRTA, izlaznost u Beogradu je bila 57,3 odsto, što je manje od republičkog proseka.

U Beogradu su, zbog gužvi, pojedina biračka mesta bila otvorena i posle 20 časova. Opozicija je optužila SNS za neregularnosti i kupovinu glasova, kao i da su njihovi kontrolori usporavali proceduru glasanja.

Najavili su da će, nakon zbrajanja rezultata u glavnom gradu, podneti prigovore tamo gde su uočene nepravilnosti.

Lider SNS-a Aleksandar Vučić, u svom prvom obraćanju nakon proglašenja pobede, demantovao je navode o neregularnostima u izbornom procesu.

Posmatračka misija CRTA je zabeležila "grubo kršenje pravila" na pet odsto biračkih mesta. Ali, kako je rečeno 4. aprila, obim tih incidenata ne može da utiče na krajnji rezultat izbora.

Prema njihovoj projekciji rezultata u Beogradu, SNS će u skupštini Beograda imati 48 mandata.

Drugoplasirana je opoziciona lista "Ujedinjeni za pobedu Srbije", sa prognoziranih 26 odbornika. U koaliciji je deset stranaka i pokreta, a među ključnim članovima koalicije je Stranka slobode i pravde koju vodi bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.

Kandidat "Ujedinjenih" u kampanji za gradonačelnika Beograda bio je Vladeta Janković. On je jedan od osnivača desno orijentisane Demokratske stranke Srbije i univerzitetski profesor u penziji.

Trećeplasirana je zeleno-leva koalicija "Moramo" sa 13 predviđenih mandata. U toj koaliciji je inicijativa "Ne davimo Beograd", koja je popularnost stekla tokom 2016. godine, kada su organizovali proteste protiv nelegalnog rušenja u beogradskoj četvrti Savamala.

Socijalistička partija Srbije, dosadašnji koalicioni partner SNS-a, imala bi prema prognozama osam mandata u skupštini Beograda.

Cenzus u Beogradu su prešle još tri desničarske političke struje – koalicija NADA sa sedam mandata, i Zavetnici i Dveri sa po četiri mandata.

Ukupno je na izborima učestvovalo 12 lista, a pet nije prešlo cenzus.

Scenario 1: SNS formira vlast

Da će Srpska napredna stranka biti deo buduće gradske vlade u Beogradu, rekao je Aleksandar Vučić u svom prvom obraćanju po objavljivanju rezultata.

SNS za vlast u Beogradu može da računa na podršku dosadašnjeg koalicionog partnera Socijalističke partije Srbije. To je u izbornoj noći potvrdio i lider te stranke Ivica Dačić.

SNS i SPS bi zajedno, ukoliko se preliminarni rezultati potvrde, imali 56 mandata – tačno koliko je potrebno za formiranje vlasti.

Međutim, u tom slučaju, takva većina ne bi bila komforna.

Kandidat Srpske napredne stranke za gradonačelnika Beograda je Aleksandar Šapić, predsednik beogradske opštine Novi Beograd i potpredsednik Glavnog odbora SNS.

Šapić je sa svojim Srpskim patriotskim savezom (SPAS) pristupio SNS-u u maju 2021. Pre nego što je osnovao SPAS, bio je visoki funkcioner Demokratske stranke dok je ta partija bila na vlasti.

Šapić je poznati vaterpolista koji je sa reprezentacijom osvajao medalje.

Skupština grada, po zakonu, mora da se formira u roku od mesec dana nakon što izborna komisija na osnovu rezultata dodeli mandate odbornicima.

Nakon toga teče rok od 90 dana za izbor gradonačelnika.

Scenario 2: Opozicija formira vlast

Opozicija bi, za formiranje vlasti, trebalo da "skupi" 56 odbornika. Prema dosadašnjim izbornim prognozama, to nije realna opcija. U tom slučaju, opozicija ne bi imala komfornu većinu.

Najjača opoziciona politička snaga, koalicija "Ujedinjeni za pobedu Srbije" i "Moramo", koalicije koje su proevropska politička opcija, u toku kampanje nisu isključivali mogućnost saradnje posle izbora.

Okosnica kampanje i jednima i drugima bilo je iznošenje navoda o korupciji i ukazivanje na štetne urbanističke projekte u glavnom gradu, ali su lideri SNS-a u svojim predizbornim obraćanjima njihove navode demantovali.

Kandidat za gradonačelnika Beograda "Ujedinjenih za pobedu Srbije" Vladeta Janković poručio je u izbornoj noći da je "gotovo sigurno da je opozicija izvojevala pobedu, ali da je manje sigurno da će naprednjaci to priznati".

Miroslav Aleksić iz iste koalicije izjavio je 4. aprila za televiziju N1 da je bespredmetno govoriti o vlasti u Beogradu, ako se pokaže da SNS i SPS imaju većinu, ali da je glavni grad specifičan i da postoji "širina" u prostoru opozicije za saradnju.

Jedan od lidera koalicije "Moramo" Aleksandar Jovanović Ćuta izjavio je 4. aprila da je najvažnija informacija da SNS "još nije pobedila" na beogradskim izborima.

"Aleksandar Vučić nije osvojio Beograd, ne može više da vlada sam. Imaće snažnu opoziciju", rekao je Jovanović za televiziju Nova S.

Naglasio je da su njihovi kontrolori na izborima zabeležili "gomilu neregularnosti", i da ih dan kasnije čeka posao da detaljno pregledaju sve izveštaje kontrolora.

Kandidatkinja za predsednicu Srbije iz koalicije "Moramo" Biljana Stojković izjavila je 4. aprila da bi saradnja sa desnicom značila da je poverenje njihovih birača iznevereno.

Desničari kao 'jezičak na vagi'?

U danu posle izbora, partije desnice koje su ušle u gradski parlament, izjašnjavale su se o koalicijama – ko bi uz vlast, a ko uz opoziciju.

Miloš Jovanović, lider koalicije Nacionalno demokratska alternativa (NADA), izjavio je 4. aprila za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je u kontaktu sa kolegama iz opozicije u vezi sa eventualnim formiranjem vlasti u Beogradu.

Međutim, rekao je da se "ta mogućnost danas čini dalje nego juče" i da se čini da SNS i SPS imaju većinu.

Prethodno je Jovanović rekao da bi koalicija NADA možda mogla da bude "jezičak na vagi" kada je u pitanju smena vlasti u glavnom gradu Srbije.

Predsednica Srpske stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski je 4. aprila za televiziju Prva izjavila da ta stranka čeka rezultate izbora, kako bi videli kako stoje oni sa kojima bi oni mogli u koaliciju. Dok odlazak na razgovore sa Vučićem nije isključila, rekla je da "ne može da zamisli" koaliciju sa opozicionom "Ujedinjenom Srbijom".

Predsednik desno orijentisanog pokreta Dveri Boško Obradović izjavio je 4. aprila da bi za "kvalitet srpske demokratije bilo ispravno da se Beograd prepusti opoziciji", navodeći da konačni rezultati još nisu poznati, ali da su vlast i opozicija "egal, pola pola".

"To bi donelo veliki pomak na srpskoj političkoj sceni. Vlast je pala u Beogradu, nema više tako dominantnu većinu kao što je imala, to znači da građani žele promene", rekao je Obradović za televiziju Prva.

Na pitanje da li se tako preporučuje koaliciji "Ujedinjena Srbija", on je odgovorio odrično i dodao da "misli da bi bilo kvalitetno za srpsku demokratiju da opozicija preuzme vlast na jednom nivou izbora i da se pokaže".

"Da li je moguće da se opozicija između sebe dogovori ko bi bio kandidat za gradonačelnika, kako bi ta vlast bila formirana, to zahteva duge i teške pregovore", rekao je Obradović.

Na pitanje da li bi u Beogradu pre sarađivao sa opozicijom nego sa aktuelnom vlašću, on je rekao: "Naravno, mi smo opozicija, ali smo spremni da sarađujemo samo sa onima koji su spremi da prihvate naš program".

Zašto je Beograd važan?

Pravo glasa na izborima u Beogradu imalo je više od 1,6 miliona građana. To je oko četvrtine ukupnog broja birača u Srbiji.

Značaj izbora u Beogradu objašnjava i to što se funkcija gradonačelnika glavnog grada smatra čak važnijom od ministarske u Vladi Srbije.

Gradonačelnik kontroliše daleko najveću lokalnu kasu u Srbiji, a budžet glavnog grada veći je i od regionalnog budžeta Vojvodine.

Budžet Beograda za 2022. godinu iznosi 160,3 milijardi dinara, odnosno 1,3 milijardi evra, dok je budžet pokrajine Vojvodine 88,4 milijarde dinara, odnosno 716,9 miliona evra.