U 13. godinu svog putovanja ka Evropskoj uniji Srbija je ušla sa statusom kandidata i nadom da bi konačno, posle nekoliko neuspeha, mogla dobiti datum početka pristupnih pregovora, ili ih možda i otpočeti. Istovremeno, Srbija je jedina država u kojoj postoje upadljiv otpor prema članstvu, a broj evroskeptika među građanima se povećava.
Uprkos tome što napredovanje Srbije ka Evropskoj uniji često izgleda kao vožnja sporednim kolosekom, država je na tom putovanju pokazala prilično jasne želje.
Težnja vlasti je da se u ovoj godini dobije datum početka pregovora, a u nekom neočekivanom ishodu možda čak i njihovo otpočinjanje.
Za novi iskorak je međutim potrebno ispunjenje starih obaveza – konstruktivnost u odnosima sa Kosovom i odmicanje u reformama.
To praktično znači, kaže Varga, jasno određivanje puta kojim će Srbija ići.
„Prema izjavama koje dolaze iz vladajuće koalicije vremenski okvir za taj cilj govori se o martu i junu. Mislim da je mnogo realnije da se to desi u drugoj polovini godine. Imajući u vidu i dinamiku u okviru EU realnije je da se to desi na samitu u decembru. Od trenutka kada bude doneta odluka o početku pregovora do stvarnog početka će proteći najmanje godinu dana, tako da u tom smislu ne može da bude cilj i stvarni početak pregovora u smislu otvaranja poglavlja“, rekao je Varga.
Priliv investicija
Pojedini potezi srpskih vlasti, pogotovo kada je reč o pristupu Kosovu i angažman u borbi protiv korupcije, profesora Fakulteta političkih nauka Jovana Teokarevića, navode na nešto optimističnije razmišljanje. Naime, on očekuje da će u toku 2013. Srbija i Evropska unija otpočeti pregovore, ali nije želeo da licitira u kom periodu godine bi se to moglo dogoditi. Takav razvoj događaja bi Srbiju stavio u malo komotniju poziciju, koja bi ipak mogla imati i svoje posledice, kaže Teokarević.
„Jer ustvari dobijanjem pristupnih pregovora vi nikakvu garanciju građanima i glasačima ne dajete koliko ćete brzo ići ka članstvu u EU i šta treba u narednih godinu dana ili do kraja madnata tačno da uradite. Neki progres je očekivan, ali za neuspeh u tome srpska vlada će uvek moći da nađe izgovor na drugoj strani – kod nekih inostranih partnera", ocenjuje Teokarević.
Šta približavanje Evropskoj uniji Srbiji znači u ekonomskom smislu, u trenutku kada je država svakodnevno prinuđena da krpi rupe u budžetu? Pogotovo, ako se u vidu imaju sve glasnija upozorenja da je zemlja pred bankrotom i u obzir uzme činjenica da je Srbija iz pretpristupnih fondova do sada dobila bespovratnih 2,4 milijarde evra? Time se EU, osim što je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, svrstala u red njenih najizdašnijih donatora.
S druge strane, na osnovu Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, koji ta zemlja već 13 godina čeka da ratifikuje, trgovinski učinak je mnogo mršaviji. Ekonomistkinja Ana Jolović objašnjava da bi osim olakšavanja života građanima, iskoraci u evrointegracijama doprineli prilivu investicija – kako stranih, tako i domaćih.
„Mi smo stigli u fazu kada se domaći investitori kada se domaći investitori radije odlučuju za investiranje negde drugde – nego u Srbiju, zato što im prava ovde nisu zaštićena. To je možda onaj ključni element o kome nikada ne razmišljamo: ako domaći poslovni ljudi ne žele da investiraju, ako je malo mladih i starijih koji bi otvarali privatni biznis, ako je većina onih koji bi radili u državnom sektoru, onda to mnogo govori o državi i njenom uređenju. U krajnjem slučaju i o vrednostima koje negujemo i o tome kako se odnosimo prema privatnom kapitalu“, kaže Jolović.
U tekućoj godini, osim rešavanja ključnih političkih pitanja, Srbija, između ostalog, mora ozbiljnije da se posveti reformama u sferi vladavine prava i ekonomije. Da efikasnim sudskim procesima dokaže da se sa korupcijom ne obračunava deklarativno i konačno sredi situaciju u pravosuđu čija je reforma doživela pravi fijasko, što to su ključni uslovi za dalji put ka Evropi.
Uprkos tome što napredovanje Srbije ka Evropskoj uniji često izgleda kao vožnja sporednim kolosekom, država je na tom putovanju pokazala prilično jasne želje.
Težnja vlasti je da se u ovoj godini dobije datum početka pregovora, a u nekom neočekivanom ishodu možda čak i njihovo otpočinjanje.
Za novi iskorak je međutim potrebno ispunjenje starih obaveza – konstruktivnost u odnosima sa Kosovom i odmicanje u reformama.
Laslo Varga
Da bi do toga uopšte došlo, nephodno je da u narednih nekoliko nedelja državni vrh razreši konfuziju stvorenu pošto je Platforma za Kosovo obelodanjena u javnosti, smatra zamenik predsednika skupštinskog odbora za evrointegracije Laslo Varga.To praktično znači, kaže Varga, jasno određivanje puta kojim će Srbija ići.
„Prema izjavama koje dolaze iz vladajuće koalicije vremenski okvir za taj cilj govori se o martu i junu. Mislim da je mnogo realnije da se to desi u drugoj polovini godine. Imajući u vidu i dinamiku u okviru EU realnije je da se to desi na samitu u decembru. Od trenutka kada bude doneta odluka o početku pregovora do stvarnog početka će proteći najmanje godinu dana, tako da u tom smislu ne može da bude cilj i stvarni početak pregovora u smislu otvaranja poglavlja“, rekao je Varga.
Priliv investicija
Pojedini potezi srpskih vlasti, pogotovo kada je reč o pristupu Kosovu i angažman u borbi protiv korupcije, profesora Fakulteta političkih nauka Jovana Teokarevića, navode na nešto optimističnije razmišljanje. Naime, on očekuje da će u toku 2013. Srbija i Evropska unija otpočeti pregovore, ali nije želeo da licitira u kom periodu godine bi se to moglo dogoditi. Takav razvoj događaja bi Srbiju stavio u malo komotniju poziciju, koja bi ipak mogla imati i svoje posledice, kaže Teokarević.
„Jer ustvari dobijanjem pristupnih pregovora vi nikakvu garanciju građanima i glasačima ne dajete koliko ćete brzo ići ka članstvu u EU i šta treba u narednih godinu dana ili do kraja madnata tačno da uradite. Neki progres je očekivan, ali za neuspeh u tome srpska vlada će uvek moći da nađe izgovor na drugoj strani – kod nekih inostranih partnera", ocenjuje Teokarević.
Šta približavanje Evropskoj uniji Srbiji znači u ekonomskom smislu, u trenutku kada je država svakodnevno prinuđena da krpi rupe u budžetu? Pogotovo, ako se u vidu imaju sve glasnija upozorenja da je zemlja pred bankrotom i u obzir uzme činjenica da je Srbija iz pretpristupnih fondova do sada dobila bespovratnih 2,4 milijarde evra? Time se EU, osim što je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, svrstala u red njenih najizdašnijih donatora.
S druge strane, na osnovu Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, koji ta zemlja već 13 godina čeka da ratifikuje, trgovinski učinak je mnogo mršaviji. Ekonomistkinja Ana Jolović objašnjava da bi osim olakšavanja života građanima, iskoraci u evrointegracijama doprineli prilivu investicija – kako stranih, tako i domaćih.
„Mi smo stigli u fazu kada se domaći investitori kada se domaći investitori radije odlučuju za investiranje negde drugde – nego u Srbiju, zato što im prava ovde nisu zaštićena. To je možda onaj ključni element o kome nikada ne razmišljamo: ako domaći poslovni ljudi ne žele da investiraju, ako je malo mladih i starijih koji bi otvarali privatni biznis, ako je većina onih koji bi radili u državnom sektoru, onda to mnogo govori o državi i njenom uređenju. U krajnjem slučaju i o vrednostima koje negujemo i o tome kako se odnosimo prema privatnom kapitalu“, kaže Jolović.
U tekućoj godini, osim rešavanja ključnih političkih pitanja, Srbija, između ostalog, mora ozbiljnije da se posveti reformama u sferi vladavine prava i ekonomije. Da efikasnim sudskim procesima dokaže da se sa korupcijom ne obračunava deklarativno i konačno sredi situaciju u pravosuđu čija je reforma doživela pravi fijasko, što to su ključni uslovi za dalji put ka Evropi.