U danu novog zatezanja odosa Zapada i Rusije, odnosno oštrih reakcija Ruske Federacije na „Anakondu 16”, jednu od najvećih dosadašnjih vojnih vežbi NATO koja se proteže i do granica Rusije, a koja je počela u utorak ujutru, u Srbiji, čija spoljna politika pokušava da balansira između dve strane, održana je tribina o odnosima Srbije i NATO.
Ove godine se navršava tačno decenija od kako je Srbija pristupila NATO programu „Partnerstvo za mir“, a od 2006. do danas, vojno-tehnička saradnja sa Alijansom je porasla. Istovremeno, Srbija insistira na svojoj politici vojne neutralnosti, odnosno na odluci da ne pristupi niti jednom vojnom savezu.
Zamenik šefa NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu, Nikolaos Triantafyllu, rekao je da je saradnja sa Srbijom sve bolja i da rade na daljem jačanju, poput vežbi koje bi omogućile veće uključivanje u misije UN i sličnim operacijama.
Nikolaos Triantafyllou
„Imajući u vidu poštovanje odluke Srbije da bude vojno neutralna, ali i da bi ova saradnja ojačala bezbednost na Zapadnom Balkanu“, rekao je Triantafyllu.
Pomoćnik ministra spoljnih poslova Srbije u Sektoru za bezbedonosnu politiku, Branimir Filipović, ukazao je da konsenzus o saradnji sa NATO postoji od 2006. godine i da Srbija kroz tu saradnju ostvaruje svoje ciljeve, ali da je ona, istovremeno, i delikatna.
„Imajući u vidu nasleđa iz prošlosti, koja na neki način, mogu da se pred javnošću prevaziđu korišćenjem argumenata i činjenica, upravo u interesu buduće saradnje, upravo u interesu ostvarivanja ciljeva koje smo predvideli za budućnost.“
Filipović je dodao da je Srbija okružena članicama NATO i zemljama koje su aspiranti za članstvo, ali i da je do sada „uspešno projektovala svoj koncept neutralnosti“, dodavši da on ne sprečava saradnju.
Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije koji je organizovao radionicu „Partnerstvo za Srbiju: Srbija, NATO i strateška komunikacija“, kaže da se stiče utisak da Srbija, osim problema koji ima sa NATO i prošlošću, pre svega zbog bombardovanja 1999. godine, ima problem i sa Evropskom unijom i sadašnjošću.
Jelena Milić
„Čini mi se da u Srbiji nema dovoljno svesti da i legitimno vojno-neutralne zemlje poput Finske i Švedske imaju itekako jasan stav o onome što se trenutno dešava u Ukrajini ili Gruziji. Mislim da je to onaj trenutak gde Srbija gubi kredibilitet čak i kao zemlja koja je deo individualnog akcionog plana Partnerstva“, kaže Milić.
Upravo pomenute Švedska i Finska su i među državama koje nisu članice NATO-a, a učestvuju u vojnoj vežbi Alijanse „Anakonda16”.
Na skupu je, u tom smislu, postavljeno i pitanje kako će saradnju sa EU i NATO tretirati novi saziv srpskog Parlamenta, u koji su ušle i stranke koje se tome otvoreno protive, poput Dveri. Dragan Šormaz iz poslaničke grupe Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića, koji je u prethodnom sazivu bio član stalne parlamentarne delegacije u skupštini NATO, uverava da se taj kurs neće promeniti, dodavši da je saradnja sa NATO potreba Srbije.
Što se odnosa sa Rusijom tiče Šormaz kaže da „ne vidi perspektivu ili korist saradnje, osim prijateljskih odnosa sa Rusijom“.
„Niti mislim da Rusija ima kapacitet niti da može da na takav način odgvori, niti da ima da ponudi ono što su potrebe Srbije. Nikada nismo ni čuli šta nam to Rusija nudi osim nekog prijateljstva. Mi možemo da budemo prijatelji i sa Bangladešom na takav način, ali hajde da vidimo rezultat i korist od svega toga“, rekao je Šormaz.
Na skupu je ukazano i na pokušaj Rusije da ojača svoje pozicije u regionu. Primetio je to Milan Nič, direktor istraživanja u političkom insitutu GLOBSEC, dodavši da se i „članice NATO součavaju se sa aktivnom ruskom propagadnom“.
„NATO i EU nisu izuzeti od određenih, veoma dobro promišljenih strateških uticaja Rusije i to ne samo u državama koje su van NATO i EU, već i u državama istočne Evrope koje su bile sovjetski sateliti.“
Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC fonda, ukazao je istovremeno da je primetno povećano interesovanje Rusije za ovaj prostor „kao mesta gde se može voditi neka vrsta medijskog, propagandnog sukoba sa Zapadom“
„Ovo je posebno vidljivo od obnarodovanja činjenice da će Crna Gora uskoro ući u NATO i njihovog uvođenja sankcija Rusiji.“
Na skupu je ukazano i da bi NATO, u cillju menjanja slike koju javnost Srbije ima o toj Alijansi, trebalo više sa njom da komunicira, a ukazano je i da bi više trebalo da se priča o konceptu vojne neutralnosti, koji je, prema mišljenju Igora Novakovića, nedovoljno jasno definisan – na primer koliko je nivo saradnje koji Srbija može imati sa NATO i drugim partnerima i gde su u tom smislu „crvene linije“.