Viši sud u Beogradu odredio je pritvor bivšem ministru poljoprivrede Srbije Slobodanu Milosavljeviću i nekadašnjoj direktorki Agencije za borbu protiv korupcije Zorani Marković. Oni su, sa još 78 ljudi, uhapšeni kao osumnjičeni za finansijski kriminal i korupciju. Da li su krivi utvrđivaće sud, no način na koji je policijska akcija sprovedena i javnosti predstavljena otvara pitanja postoji li u Srbiji pretpostavka nevinosti, te da li su policija i mediji zloupotrebljeni u političko-propagandne svrhe.
Tokom vikenda svedočili smo još jednom policijskom spektaklu. U većini medija označena kao „najveća akcija“ u borbi protiv korupcije, policija je širom Srbije uhapsila 80 ljudi. Da će „Rezač“, kako je akcija nazvana, biti sprovedena, javnosti je putem tabloida najavljeno nekoliko dana pre nego što se dogodila.
„Što znači da su oni, ne samo u dosluhu sa političkim i policijskim organima, nego su maltene i sastavni deo te aktivnosti“, kaže profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski.
Izveštaje o hapšenjima pratili su policijski snimci upada u stanove i odvođenja osumnjičenih sa lisicama.
“Ovo je manir koji se ponavlja već duže vremena i gde nema jasnih kriterijuma kako treba raditi i kako se treba ponašati prema javnosti. Teško bi taj način mogao da se pomiri sa nekom idejom o pravilnom i normalnom radu policije”, navodi profesor prava Bogoljub Milosavljević.
Objašnjava i kako je, da je profesionalizma, sve trebalo da izgleda.
“Ovakve akcije se sprovode u tišini, odnosno tako da se informacije o tome saopštavaju samo u najnužnijem obimu bez nekih velikih medijskih predstava. Naravno, pošto se radi o jednom broju poznatih ličnosti, bilo je moguće da se ispredaju priče o tome zbog čega su uhapšeni pa je u tom smislu možda i trebalo nešto više reći o samim delima koja se tim osobama stavljaju na teret”, dodaje Milosavljević.
O tome je javnost, uz očekivanja, obavestio ministar policije Nebojša Stefanović.
“Ovi ljudi se sumnjiče za izvršenje najtežih krivičnih dela u oblasti korupcije i privrede i očekujem da će tužilaštva i nadležni sudovi uraditi dobro svoj posao u nastavku krivičnog postupka.”
Pitanje krivice osumnjičenih i trebalo bi da utvrđuje sud, no da li se ovakav nastup sa političkih pozicija, a pre svega izveštavanje medija, može posmatrati kao vid pritisaka na pravosuđe? “Svakako”, odgovara nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero.
„Ali, sudstvo se već naučilo na tako nešto i ne obraća pažnju nego radi svoj posao. Ali, problem je u tome što se društvo zloupotrebljava da se stvori taj utisak krivice. U tome učestvuje, ne samo izvršna vlast, već i mediji. Mi veoma često imamo oslobađajuće presude, a onda je narod jako zgrožen kako oslobađajuća presuda kada smo mi pre toliko godina videli da se nešto desilo“, navodi Vida Petrović Škero.
Imena i fotografije uhapšenih, među kojima su i bivši ministar, političari, direktori javnih preduzeća i biznismeni, sutradan su naslagane na naslovnice pojedinih listova.
“Svi se moramo boriti protiv toga da se ličnost poništava načinom na koji se vrši privođenje, zadržavanje, a i pravosuđe mora da vodi računa o tome kako se krše ili ne krše ljudska prava. Tu je ministar koji je nadležan za resor informisanja, tu je ministar policije koji je morao da se zapita odakle sva ta fotografisanja, odakle su mediji imali podatak da će neko da se privodi”, dodaje Vida Petrović Škero.
Pravilo da niko nije kriv dok se suprotno na sudu ne dokaže u većini medijima odavno ne važi.
Rade Veljanovski
“Mediji o njima mogu da govore, ali treba da budu u izvesnom smislu uzdržani da ne krše pretpostavku nevinosti, da se iz njihovog pisanja, objavljivanja fotografija, video klipova ne može posumnjati da su oni već optuženi i da su sasvim sigurno krivi”, ukazuje Rade Veljanovski.
Inače, ovo nije prvi put da se nešto što je u opisu posla policije predstavlja kao spektakl. Podsetimo samo na slučaj otmice dvogodišnje devojčice u Beogradu, kada se ministar Stefanović slučajno zatekao usred filmske potere za kidnaperima.
Kada je reč o poslednjoj akciji, predstavljenoj kao veliki uspeh policije, pa time i vlasti, ostaje pitanje i da li su osumnjičeni za niz dela koja jedna sa drugima nemaju veze morali biti uhapšeni kolektivno, u istom danu.