Četvorka – prosečna je ocena na zamišljenoj skali od jedan do deset kojom su sagovornici RSE ocenili borbu protiv kriminala i korupcije u Srbiji u 2014. Rešavanje ovog problema jedno je od ključnih obećanja vlasti, ova tema dominira u medijima, ali i na početku nove godine čini se da je posle gromoglasnih najava samo zagreban vrh ledenog brega.
„Pa, možda trojka. Neka slaba trojka“, ocenio je angažman države Predrag Petrović, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
„Ocena pet. Malo sam optimistički to izrekao, ali neka bude“, kaže Stevan Dojčinović iz Centra za istraživačko novinarstvo.
Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova Srbije, rekao je za RSE da se ne bi izjašnjavao na taj način ali je, u svom stilu, pohvalio vrh vlasti.
„Mislim da je Ministarstvo pravde dalo izuzetan doprinos. Ali, naravno, posebno predsednik vlade Aleksandar Vučić koji nam je faktički dao vetar u leđa još od prvog dana. Za njih bih dao zaista visoke ocene. Što se tiče ministarstva koje vodim, najbolje je da ga ocene građani.“
Brojke pokazuju pad opšteg kriminaliteta za 9,5 odsto, rekordnu ukupnu zaplenu droge od tri tone, od maja do novembra otkriveno je 1.161 krivično delo u oblasti korupcije, teških ubistava manje je za 35 odsto nego u 2013.
Sve to ministar Stefanović vidi kao ozbiljan napredak.
„Više puta smo imali hapšenja policajaca koji su činili krivična dela. To pokazuje da nema nedodorljivih. Kada oni dospeju pod udar zakona onda i svi drugi koji se ogreše mogu da očekuju istu sudbinu. Videlo se u svim velikim slučajevima, od Galenike, preko Interkomerca i Farmakoma, da ne postoji nijedan čovek, tajkun ili političar blizak ovoj ili onoj vlasti, koji je zaštićen. I tako će biti i ubuduće.“
Šarić, Beko, Mišković
Srbija je u 2014. ušla sa biznismenom Miroslavom Miškovićem u zatvoru, vlasnik Delte prethodno je uhapšen u decembru, a do Nove 2015. godine usledila su i pritvaranja Miroslava Bogićevića, prvog čoveka Farmakoma, i Dragoslava Kosmajca, kog je premijer Aleksandar Vučić pomenuo kao najvećeg narko dilera u državi. Dok te slučajeve vlast vidi kao kapitalne, deo javnosti smatra da su dokaz da još nema sistemske borbe protiv kriminala i korupcije.
Najveći problem je, smatra Stevan Dojčinović, što nijedan od tih ili sličnih slučajeva nije ni blizu sudske presude.
„Ne kažem da su oni nevini. Daleko od toga, verovatno su krivi. Ali ako želite da se izborite sa tako moćnim pojedincima morate da imate jak i stabilan slučaj koji će proći na sudu. Ali sada deluje kao da ih više interesuje samo da se nekako skrpi slučaj, da se neko što pre uhapsi, da se stavi u istražni zatvor, i da se kupe politički poeni u javnosti. I da se mnogo ne brine za krajnji ishod.“
Sumirajući rezultate na kraju godine premijer Aleksandar Vučić, kao jedno od temeljnih dostignuća naveo je to što je, kako je ocenio, Srbija oduzeta od pljačkaša i tajkuna i vraćena građanima. Ipak, da građani malo drugačije vide situaciju govori podatak da je ove godine Srbija pala na listi percepcije korupcije i da se po tom kriterijumu nalazi u društvu Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
Razlog za to, kaže Predrag Petrović, je što udar još nije dubinski.
„Kada bi morao da ocenim u dve reči, to bi definitivno bila ’piarizacija borbe’ protiv korupcije i organizovanog kriminala. Puno reči, malo dela. Jer je i dalje naglasak zapravo na takozvanim velikim hapšenjima. Međutim, to na duži rok nije održivo. Nije dobro da se borba protiv korupcije i kriminala vodi na mah.“
Jedan od događaja koji su negativno obeležili 2014. bio je pokušaj ubistva Milana Beka, jednog od najbogatijih srpskih biznismena. Taj slučaj nerešen je od polovine novembra, iako je ministar policije odmah izjavio da su na Beka verovatno pucali amateri. Nebojša Stefanović za RSE je rekao da očekuje da će istraga tog događaja uskoro dati rezultat.
Hapšenje od kog se mnogo očekivalo, „ako narko bos progovori“, dogodilo se u martu kada je, kako to u podzemlju vole da kažu, pao Darko Šarić. Nezvanična verzija je da se predao, i od tada se iz njegovih usta na sudu nije čulo mnogo.
Afera o doktoratu ministra unutrašnjih poslova
Policija dobro radi, tvrdi Nebojša Stefanović, ali ne želi da izdvoji najbolje što je urađeno u 2014.
„Trudimo se da nam svi slučajevi budu isti i da se vodimo jedino zakonom. Da sakupimo dovoljno dokaza da na sudu dobiju epilog. Podsetio bih na slučaj Dragoslava Kosmajca. I u novoj godini ćemo nastaviti da radimo tako da dovedemo i do presuda koje će nadoknaditi imovinu koju su kriminalci otimali tokom godina.“
Upravo slučaj Dragoslava Kosmajca, uhapšenog početkom novembra u velelepnoj vili na beogradskoj Zvezdari, vrlo je kontroverzan. Godinama niko nije smeo da mu spomene ime, a onda su mu jedne noći lisice stavljene na ruke dok je, kako su zabeležile policijske kamere, čitao knjigu pod naslovom „Šarić – Kako je balkanski kokainski kartel osvojio Evropu“.
Autor te knjige Stevan Dojčinović kaže za RSE da je „slučaj Kosmajac“ primer neadekvatne optužnice.
„Tu se jednostavno postavlja pitanje zašto se takav lik, za koga se već petnaest godina tvrdi da je veoma bitan u švercu narkotika, hapsi samo za sitne slučajeve utaje poreza. Ili zbog toga što nije legalno uknjižio deo parcele... Samim tim nameće se pitanje kakav rezultat može biti kada se izgradi tako mali i jadan slučaj.“
„Tanke“ optužnice koje produkuju slučajeve na „staklenim nogama“ samo su jedna od tamnih strana medalje. Rad policije, u kojoj svakako najveći deo ljudi pošteno radi svoj posao, često je pod znakom pitanja zbog pojedinaca sa značkom koji imaju dilove sa kriminalcima.
Jaka unutrašnja kontrola, smatra Predrag Petrović iz BCBP, sve bi promenila.
„Definitivno u policiji i drugim državnim institucijama postoje stručni ljudi. Samo je veliki problem što oni ne mogu da dođu izražaja. Jer politika je ta koja određuje sve u Srbiji. Pa tako i kadriranje u policiji. Ogroman problem je politizacija, koja ide sve od vrha ka dnu.“
Izgradnja čvrstih državnih mehanizama i u 2015. ostaje glavni zadatak u borbi protiv kriminala i korupcije. Jake optužnice i izricanje presuda, a ne beskrajno dugi procesi bez rezultata, bili bi dokazi da je sistem uspostavljen.
Teško je reći šta je najveći uspeh u 2014, procenjuje Stevan Dojčinović, ali najvećim neuspehom smatra aferu o kojoj se dugo govorilo.
„To je slučaj samog ministra unutrašnjih poslova kada je otkriveno da je falsifikovao svoj doktorat. Da sa tim nešto nije uredu pokazao je specijalizovani softver. Kada je sve izašlo u javnost, desilo se potpuno odsustvo želje vlasti da se pozabavi doktoratom Nebojše Stefanovića. Slučaj je ’ispeglan’ i lako se prešlo preko tako ozbiljne optužbe. A policija bi trebalo da bude kičma borbe protiv kriminala i korupcije.“
U borbi društva protiv kriminala i korupcije u razvijenim zemljama učestvuje i civilni sektor. Na primer, u Italiji pored države tome doprinose i jake antimafijaške organizacije.
U Srbiji je takva saradnju u povoju, zaključuje Stevan Dojčinović, i krajnje je vreme da se to promeni.
“Vlast ima veliki otpor prema civilnom sektoru koji se time bavi. Nikada do sada, kao ovih godina, nismo doživeli tako jak pritisak jer nas javno šikaniraju zbog našeg posla. To je jako čudno. Jer ako sama vlast ima interes za borbu protiv kriminala i korupcije trebalo bi da nas vidi kao partnere. A ne kao konkurenciju ili neprijatelje, još gore.”