Za "unapređenje" ugleda Srbije u svetu i organizaciju događaja u inostranstvu koji treba da "podignu reputaciju" države – oko milion evra.
Toliko će beogradska privatna firma Smart Match Solutions, nakon potpisivanja ugovora sa Kancelarijom za javnu i kulturnu diplomatiju, dobiti iz državnog budžeta.
U istom danu, početkom oktobra, firma je osvojila dva državna tendera koje je raspisalo ovo telo pod okriljem Vlade Srbije – pokazuju podaci sa portala javnih nabavki, koje je analizirao Radio Slobodna Evropa (RSE).
Na čelu Kancelarije je Arno Gujon, funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke, koji je u prošlosti imao veze sa ekstremnom desnicom u Francuskoj.
Arno Gujon (foto arhiv)
Vrednost javne nabavke za "unapređenje ugleda" Srbije je oko 500.000 evra (58,4 miliona dinara), a sličan iznos (58,3 miliona dinara) je namenjen i za organizaciju događaja u stranim državama.
Kancelarija, do objave teksta, nije odgovorila na pitanja RSE o detaljima ova dva tendera.
"Mislim da se ovde, pre svega, radi o izvlačenju javnog novca iz budžeta, pod plaštom patriotizma", ocenjuje za RSE direktor nevladinog Centra za praktičnu politiku, Dragan Popović.
Sa druge strane, direktor firme Smart Match Solutions koja je osvojila ova dva tendera, Dragiša Nikolić, u pisanom odgovoru za RSE odbacuje ocene o "izvlačenju novca".
"Kada se uzme u obzir obim posla i sveukupni troškovi koji podrazumevaju i dobar deo rada u inostranstvu, snimanje filma, postprodukciju, organizovanje obimnih događaja u zemlji i inostranstvu, mislim da su ove nabavke sve sem 'izvlačenja novca' iz budžeta", ocenjuje Nikolić.
Šta je deo kampanje za podizanje ugleda Srbije u svetu?
Dokumentarni film o srpsko-kineskom prijateljstvu i posete stranih novinarskih ekipa su među četiri aktivnosti Kancelarije koje treba da "unaprede" ugled Srbije u svetu.
Zastave Kine i Srbije u Beogradu, za vreme posete kineskog predsednika u maju 2024.
U tenderskoj dokumentaciji koju je analizirao RSE, nije precizirano koliko će svaka stavka koštati, već je dat ukupni iznos javne nabavke – skoro 500.000 evra.
Kako se navodi u dokumentaciji, dostupnoj na portalu javnih nabavki, zadatak filma o Srbiji i Kini je da "kroz umetničku formu, predstavi dobre primere saradnje i prijateljstva na međuljudskom i međudržavnom nivou".
Beograd i Peking, od dolaska na vlast Srpske napredne stranke, intenzivno razvijaju odnose, a saradnja je više puta bila na meti kritika Evropske unije, čija članica Srbija teži da postane.
čitajte Beograd i Peking sve bliži"Izrada filma je po sistemu 'ključ u ruke'", piše u tenderskoj dokumentaciji – odnosno, firma koje je dobila posao treba da snosi sve troškove izrade.
Predlog scenarija odobrava Kancelarija na čijem je čelu Arno Gujon.
Dragan Popović, kako kaže, "ne vidi svrhu" tog projekta.
"Početno je pitanje, zašto trošite naš, javni novac, na film gde ćete hvaliti sami sebe. To niti je legitimno, niti ima ikakvog smisla", ocenjuje on.
Popović: Zašto trošite javni novac na film gde ćete hvaliti sami sebe
Upadljivo mu je, kaže Popović, i to što se Srbija odlučuje da snimi film o prijateljstvu sa Kinom i da se time "hvali pred svetskom javnošću".
"U Kini je jedan klasičan autokratski režim koji vrši represiju nad sopstvenim građanima", dodaje.
Zbog represije nad manjinama u pokrajini Sinđijang Kina se našla na meti kritika međunarodnih organizacija za ljudska prava, kao i EU.
Srbija je odbila da se usaglasi sa dokumentima Brisela koji kritikuju Kinu.
Strani novinari u obilasku Srbije
Kada je reč o posetama stranih novinara, cilj je da se organizuje dolazak ekipa koje bi "izveštavale o sadržajima koji ističu kulturne, istorijske, naučne, sportske, gastronomske i druge vrednosti Srbije".
To se navodi u tenderskoj dokumentaciji koju je analizirao RSE.
Kancelarija treba da predloži najmanje deset novinara, odnosno ekipa, a firma treba da "ugosti" najmanje pet, koji će boraviti u Srbiji do dve nedelje "uz svu logističku i organizacionu pomoć".
Odnosno, ekipama treba da se organizuje avionski prevoz, transfer i smeštaj u hotelu sa četiri zvezdice.
Od firme koja dobije posao se očekuje i "zaključenje ugovora koji regulišu sva prava i obaveze sa izabranim novinarima".
Novinari na terenu (foto ilustracija)
Firma je dužna i da Kancelariji predloži agendu lokacija i događaja – gde će voditi novinare svakog dana boravka u Srbiji.
Kancelarija ima pravo da tu agendu menja – kako se navodi, "shodno svojim potrebama i nahođenjima".
Dragan Popović smatra da je to "praktično plaćanje novinara da dođu i pozitivno izveštavaju", ali da to ne može da popravi imidž vlasti u Srbiji.
"Svet ne funkcioniše na taj način. Novinari koje ćete vi tako da dovedete, onda nisu novinari, nego propagandisti", smatra on.
U javnu nabavku, vrednu oko 500.000 evra, spadaju još i video sadržaji za društvene mreže, prevod knjiga i brošura, kao i ostvarivanje "uske saradnje" sa nekom od vodećih kulturnih manifestacija koje organizuje srpska dijaspora.
Koje događaje u državi i inostranstvu finansira Kancelarija?
Druga javna nabavka, u sličnom iznosu od oko 500.000 evra, podrazumeva organizaciju nekoliko događaja.
Prvi je na Malti, gde je u novembru planirano otkrivanje spomen-obeležja srpskim vojnicima, poginulim u Prvom svetskom ratu.
Drugi planirani događaj je u Danskoj, gde takođe u novembru treba da bude otvorena izložba o digitalizaciji Miroslavljevog jevanđelja.
Pored toga, od firme koja je dobila posao traži se i da promoviše srpsku filmsku umetnost kroz saradnju sa inostranim festivalom, kao i da organizuje umetničku izložbu domaćeg autora u jednoj od država Evropske unije.
Ni u ovoj javnoj nabavci nije preciznije navedeno koliko košta svaka od stavki.
Šta je odgovorila firma koja je dobila poslove?
Firma Smart Match Solutions, kojoj su odlukom Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju povereni poslovi vredni skoro milion evra, osnovana je 2017. godine, sa sedištem u Beogradu.
Registrovani su kao marketinška agencija.
Do sada su dobijali više tendera, koje su raspisivale opštine u Srbiji, Agencija za bezbednost saobraćaja, kao i Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Na portalu javnih nabavki vidi se da je ovoj firmi od početka godine dodeljeno više od deset ugovora.
Na pitanje šta ih kandiduje za tendere Kancelarije javnu i kulturnu diplomatiju, za RSE odgovaraju da su to "iskustvo u radu i ispunjavanje propisanih uslova".
Ističu i da su "samoodrživi i bez rada u javnom sektoru", te da "ne zavise od te vrste posla i finansiranja".
U odgovoru za RSE, koji je poslat 15. oktobra, naveli su da ugovor sa Kancelarijom za javnu i kulturnu diplomatiju do tada nije zvanično potpisan.
Samim tim, kako kažu, projekti još nisu počeli, jer ne postoji zakonski osnov za realizaciju.
"Ono što jesmo uradili su istraživanja, kako bismo doneli odluku o planu rada i procenjenim troškovima eventualne realizacije, što nema veze sa zvaničnom realizacijom navedenih projekata", piše u odgovoru direktora firme Dragiše Nikolića.
"Od trenutka potpisivanja ugovora i otpočinjanja realizacije svi troškovi navedeni u tehničkim zadacima projekata su naša obaveza", dodaje.
Dodatak o Srbiji u desničarskom listu
Iako projekti, za koje su raspisana dva tendera, nisu još otpočeli, Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju je već uveliko u svojoj "kampanji".
Kako je Arno Gujon saopštio 14. oktobra, u švajcarskom nedeljniku Veltvohe objavljen je poseban dodatak o Srbiji, u kojem je opisana kao "čudo na Balkanu".
Nije poznato da li je objava ovog dodatka finansirana, kao i da li je, ako jeste, to plaćeno iz budžeta.
Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju ni na ta pitanja nije odgovorila RSE.
Istom mediju je u junu intervju dao predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.
Svetske agencije, poput Reutersa, Veltvohe opisuju kao medij desnice.
Vlasnik i urednik je Roger Koeppel, koji je do 2023. godine bio zastupnik desničarske Narodne partije u Državnom savetu Švajcarske, domu švajcarskog parlamenta.
Roger Koeppel, maj 2020.
Partija ima evroskeptičnu i antimigrantsku retoriku, a 2023. godine je optužena da je vodila ksenofobičnu izbornu kampanju, nakon objava na društvenim mrežama koje su imale za cilj da kod birača podstaknu strah od migranata.
Osude za ksenofobiju su proteklih godina pratile i magazin Veltvohe.
Kako je tada izvestila agencija AP, taj medij je zbog jednog članka o Romima 2012. optužen za podsticanje rasne mržnje, a Savet Roma u Nemačkoj je zatražio njegovu zabranu.
Pored Nemačke, slične tužbe za podsticanje rasne mržnje su zbog tog teksta, kako je naveo AP, pokrenute i u Austriji i Švajcarskoj.
Saradnja sa italijanskim novinarima, detalji nepoznati
Gujon je 11. oktobra najavio i saradnju sa novinarima italijanske agencije Italpress, koji treba da posete Srbiju.
Ni u ovom slučaju nije poznato ko će snositi troškove saradnje.
Agenciju Italpress su, inače, javno podržali lideri desnice u Italiji, poput premijerke Đorđe Meloni i potpredsednika Vlade, Antonija Tajanija.
Đorđa Meloni i Antonio Tajani, oktobar 2022.
Pohvale Italpressu su upućene na proslavi povodom 35. godišnjice i otvaranja kancelarije u Njujorku, gde je Tajani tu medijsku agenciju opisao kao "italijanskog ambasadora u svetu".
Gujonove optužbe na račun 'Reportera bez granica'
Dok najavljuje saradnju sa novinarima iz inostranstva, Gujon je proteklih dana izneo optužbe na račun međunarodne medijske organizacije "Reporteri bez granica" (RSF).
Kako je rekao, "Reporteri bez granica" imaju ulogu "žandarma koji treba da kazni sve medije koji ne podležu ideologiji globalnog Zapada".
Gujonova reakcija je usledila nakon što je RSF objavio izveštaj o širenju ruske propagande, u kojem od Evropske unije traži da Srbiju pozove na odgovornost jer dozvoljava rad ruskog medija RT, koga opisuju kao "fabriku laži Vladimira Putina".
Gujon je optužio "Reportere bez granica" i da su 1999. godine odbili da u godišnji izveštaj o nastradalim novinarima stave pogibiju radnika Radio-televizije Srbije tokom NATO bombardovanja.
RSF je na tu Gujonovu optužbu reagovao 16. oktobra za televiziju N1, dostavljajući dokaze da njegovi navodi nisu tačni.
Vlada Srbije bez odgovora o Gujonu
Da li Gujonove optužbe na račun "Reportera bez granica" predstavljaju i zvaničan stav Vlade Srbije, do objave ovog teksta nije odgovoreno.
Vlada Srbije nije odgovorila ni na pitanja zašto je osnovala Kancelariju za javnu i kulturnu diplomatiju i šta kvalifikuje Gujona da bude na njenom čelu.
Ploča na ulazu u Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, Beograd (foto arhiv)
U Ministarstvu spoljnih poslova već postoji istoimeni sektor – za kulturnu i javnu diplomatiju.
Formiranje Kancelarije, bivša ambasadorka Srbije u OEBS-u Branka Latinović vidi kao "rastakanje funkcija ministarstva spoljnih poslova".
"(Za rad Kancelarije) izdvajaju se ogromna sredstva, za koja nismo sigurni kakav će povratni efekat, odnosno benefit, imati", dodaje.
Naglašava i da sve aktivnosti jedne zemlje u inostranstvu moraju ići preko njenih diplomatsko-konzularnih predstavništava.
Šta su zadaci Kancelarije?
U saopštenju Vlade, nakon osnivanja Kancelarije u maju ove godine, opisuje se da je njen zadatak da domaćoj i stranoj javnosti dodatno promoviše državne interese, i to kroz prezentovanje nacionalnih vrednosti i ciljeva.
Kako to medijima opisuje Gujon, osnovana je sa ciljem da oglašava "istinu o Srbiji i Srbima" i da promeni "lažnu sliku o Srbiji".
U izjavi za Večernje novosti, u avgustu ove godine, najavio je tim za borbu protiv "lažnih vesti" o Srbiji u stranim medijima – slanjem demantija i autorskih tekstova.
Ko i kako, međutim, određuje šta su lažne vesti i dezinformacije o Srbiji – nije poznato.
čitajte Na koje lažne vesti Rusije u Srbiji ukazuje EU?"Oni kad kažu Srbija, oni misle na vlast Srpske napredne stranke. Javni interes su poistovetili sa svojim privatnim interesom da ostanu na vlasti", ukazuje Dragan Popović.
"Za njih je dezinformacija ako neki medij izvesti o korupciji, kako vlast u Srbiji guši slobodu medija, ili da sarađuje sa autoritarnim režimima širom sveta", dodaje on.
Gujon je rekao da je jedna od prvih akcija Kancelarije bila reagovanje u medijima na Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, usvojenu u Ujedinjenim nacijama u maju ove godine, a protiv koje je vlast u Srbiji lobirala.
Gujonovoj kancelariji je u 2024. godini dodeljeno više od tri miliona evra, kako se vidi u rebalansu budžeta usvojenom krajem septembra.
Novac za desničarske organizacije
Gujon je član vladajuće Srpske napredne stranke od oktobra 2023. godine.
Pre funkcije u Kancelariji za javnu i kulturnu diplomatiju, bio je na čelu Uprave za saradnju sa dijasporom pri Ministarstvu spoljnih poslova.
Prema analizi RSE, ta Uprava je tokom 2023. godine novcem iz budžeta finansirala na stotine projekata i donirala 342 organizacije iz celog sveta – od udruženja Srba iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore, do fondacija i kulturno-umetničkih društava u Australiji i Sjedinjenim Državama.
Novac su dobijale i organizacije koje na društvenim mrežama promovišu ekstremno nacionalističke stavove, kao i udruženja koja su u privrednom prestupu zbog neobjavljivanja finansijskih izveštaja.
Istraživanje RSE, Gujon je tada nazvao "netačnim" i "ostrašćenim".
Veze Gujona sa francuskom ekstremnom desnicom
U delu javnosti u Srbiji, Gujon je poznat kao humanitarac koji je organizovao pomoć za Srbe na Kosovu.
U Francuskoj je, međutim, zabeleženo i njegovo političko delovanje u ekstremno desničarskom "Bloku identitaraca".
Kako je Gujon sam priznao za televiziju N1 2017. godine, član Bloka identitaraca bio je "šest meseci, od 2010. do 2011. godine", ali je pokret opisao "ni kao levicu ni kao desnicu".
čitajte Donacije za desničarske organizacije iz Uprave Srbije za dijasporu koju je vodio Arno GujonIdentitarci svoje ogranke imaju u mnogim evropskim državama, uključujući Italiju, Austriju, Nemačku i Veliku Britaniju.
Zagovaraju odbranu onoga što vide kao "identitet i kulturu belih Evropljana" i zalažu se za sprovođenje antimigracione politike.
Državljanstvo i ordenje Srbije, zabrana ulaska na Kosovo
Gujon se, kako je sam ranije naveo, u Srbiju preselio 2012. godine.
Tri godine kasnije zvanično je postao državljanin Srbije, a državljanstvo mu je lično uručio tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović.
Nosilac je i više državnih i crkvenih odlikovanja.
Početkom septembra 2018. godine, Gujon je za Radio-televiziju Srbije izjavio da mu je zabranjen ulazak na Kosovo "na neodređeno vreme, bez obrazloženja".
Kako je rekao, zabrana mu je uručena na prelazu Merdare, kada je hteo da poseti Kosovo i prisustvuje događaju u organizaciji Srpske pravoslavne crkve.