Fond za humanitarno pravo predstavio je dosije “Deportacija izbeglica iz Srebrenice” o 30 Bošnjaka koji su nakon masovnih streljanja u Srebrenici prebegli u Srbiju, verujući da su na sigurnom, ali gde su uhvaćeni i vraćeni policiji i Vojsci Republike Srpske. Većina je potom ubijena, njihovi ostaci su pronađeni u masovnim grobnicama ili se vode kao nestali, tek neznatan broj je preživeo torture kojima su bili izloženi u zatvorima u Srbiji ili u logorima u istočnoj Bosni. Novi dosije Fonda bavi se ulogom državnih organa Srbije u deportacijama zarobljenih na teritoriju BiH . O tome se u Srbiji sada prvi put javno progovorilo.
Azem Avdić se i danas vodi na spisku nestalih, nakon što je iz Srbije, gde je preplivavajući Drinu potražio spas, isporučen snagama Republike Srpske u julu 1995. godine, svedoči njegov sin Muhamed.
“Mog babu nije isporučila XY persona ili neki seljak koga je zatekao na svom imanju. Mog babu je uhvatio MUP Srbije, zvanični organ Srbije, zvanično ga protokolisao, zvanično ga obradilo. Zvanično, Risto Šeovac iz Bajine Bašte, komandir staničnog mjesta za kontrolu i prelazak državne granice ga je isporučio. On ga nije isporučio tek na svoju ruku. Radio je u ime države. Da li ga je ova država sankcionisala? Ne! Nagradila ga je penzijom. Da li je provela istragu zašto je to uradio? Ne. Danas Risto Šeovac živi u Bajinoj Bašti sa svojim sinovima. Samo ne znam kako spava”, kaže Muhamed Avdić na pres konferenciji u Medija centru u Beogradu.
Autorka dosijea Milica Kostić, direktorka za pravna pitanja Fonda za humanitarno pravo kaže da im se prošle godine javio Muhamed sa dokumentom u kome se potvrđuje da je njegov otac bio zarobljen u Bajinoj Bašti i da je isporučen u Republiku Srpsku. I tako je sve krenulo. Saznali smo, kaže Milica Kostić, za sudbinu 30 srebreničkih muškaraca koji su spas potražili u Srbiji. Petnaest je nađeno u masovnim grobnicama, devetoro se vode kao nestali a samo šest osoba je preživelo…Ima indicija, kaže Milica Kostić, da je broj onih koji su doživeli istu sudbinu mnogo veći.
Državni vrh Srbije je znao šta se događa, prvog avgusta je, nakon pritiska međunarodne zajednice, doneo odluku da se zarobljeni Bošnjaci više ne vraćaju preko Drine. Milica Kostić kaže da su oni zarobljavani od strane lokalne policije Republike Srbije pa odvođeni u nadležne granične policije Bajina Bašta i Ljubovija. “Oni su tamo ispitivani, zlostavljani i u roku nekoliko desetina minuta bili bi predati graničnoj policiji Republike Srpske i momentalno prosleđivani Vojsci Republike Srpske”, kaže Milica Kostić.
Ona tvrdi da je državni vrh Srbije znao šta se događa: ”Znali su svi, od političkog, policijskog, vojnog rukovodstva, do policajaca na lokalu, graničara, do meštana da se muškarci u Srebrenici sistematski ubijaju i da se ubijaju hiljade njih.”
Abdulrahman Malkić je jedan od preživelih. I on je spas potražio u Srbiji ali je nakon što je isporučen, nekim čudom ostao živ.
“Ožiljci po meni su od maltretiranja u Bajinoj Bašti, u Bratuncu, a poslije u logoru i vojnom zatvoru.”
Majkić je govorio i o učešću Srbije u vojnim operacijama na teritoriji istočne Bosne i pre genocida u Srebrenici:
“U mom selu, u Pozanovićima, u februaru 1993. poginula su tri pripadnika niške Specijalne padobranske jedinice. U mom selu, avio bombom iz aviona koji je poletio sa aerodoroma Ponikve odnegde između Bajine Bašte i Užica, ubijena je Fatima i njena snaha kada su brale šljive. U susjednom selu granatom ispaljenom sa teritorije Srbije iznad hidroelektrane Bajina Bašta ubijeno je u skloništu u školi deset članova jedne porodice”, svedoči Majkić.
Nemanja Stjepanović, istraživač Fonda za humanitarno pravo kaže da se učesnici genocida u Srebrenici, u Srbiji ne procesuiraju.
“Mi ukazujemo na činjenicu da Srbija i danas štiti učesnike srebreničkog genocida, ne optužuje ih iako su joj dostupni, da Srbija ne samo da nije sprečila, kako zaključuje Međunarodni sud pravde, nego je pomogla genocid i druge zločine nad stanovništvom Srebrenice”, kaže Stjepanović.
Fond za humanitarno pravo je najavilo formalno podnošenje krivične prijave protiv odgovornih za sudbinu Bošnjaka koji su vraćeni preko Drine, iako se znalo da ih tamo čeka smrt.