Optužnica za ratne zločine protiv osmorice bivših pripadnika Specijalne brigade MUP-a Republike Srpske za ratni zločin nad civilima u selu Kravica, kod Bratunca odbačena je pred Apelacionim sudom u Beogradu. U izjavi za Radio Slobodna Evropa to nam je potvrdila koordinatorka za medije Apelacionog suda Mirjana Piljić.
“Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu preinačilo je rešenje Višeg suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine, od 30. maja 2017. godine i odbacilo optužnicu Tužilaštva za ratne zločine od 21. januara 2016. godine. Tom optužnicom je okrivljenima: Nedeljku Milidragoviću, Aleksi Golijaninu, Milivoju Batinici, Aleksandru Dačeviću, Bori Miletiću, Jovanu Petroviću, Dragomiru Paroviću i Vidoslavu Vasoviću stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu.
Po nalaženju Apelacionog suda u situaciji kada u vreme podnošenja optužnog akta nije bio izabran tužilac za ratne zločine, niti je bio određen vršilac dužnosti tužioca za ratne zločine, Apelacioni sud smatra da su žalbeni navodi odbrane osnovani, s obzirom na to da se radi o inokosnom samostalnom državnom organu, čiju funkciju upravo obavlja javni tužilac, a što povlači i nemogućnost postupanja zamenika tužioca za ratne zločine. Dakle, s obzirom na to da je tužiocu za ratne zločine prestao mandat 1. januara 2016. godine, a da novi nije imenovan, te da su ispunjeni zakonski uslovi da se donese formalno rešenje usled nastalih smetnji koje su otklonjive”, navodi se odluci koju nam je prenela Mirjana Piljić.
Predstavnica Apelacionog suda podvlači da je odluka te sudske instance pravosnažna te da ne postoji mogućnost žalbe.
“Jedino vanredni pravni lek postoji kao mogućnost. Ali, pošto je u međuvremenu imenovana tužiteljka za ratne zločine, ona ima mogućnost ukoliko smatra da su za to ispunjeni novi uslovi, da podnese novi optužni akt”, objašnjava Piljić
Kata Hotić: Bolje nisam ni očekivala
"Od suda u Srbiji, na žalost, bolje nisam ni očekivala." To je u izjavi za RSE rekla Kata Hotić, iz Udruženja “Majke Srebrenice”, koja je u genocidu izgubila sina, muža i dva brata:
“Bila sam na dve rasprave u Beogradu i nisam uopšte osetila volju sudija da procesuiraju te ljude. Jednostavno moj utisak je bio da je to sve samo reda radi, puka farsa, da od toga nema ništa. Jer ako je optuženi u prilici da kaže da ne može sebi da pripremi odbranu jer puno radi, a sudija mu kaže `dobro kad budete imali vremena, kada budete mogli, vi pripremite sebi odbranu`, šta posle toga reći. Ne razumem kakve su te optužnice i šta su ti optuženi“, kazala nam je Kata Hotić.
Podsećamo, suđenje osmorici pripadnika Specijalne brigade MUP RS optuženih za zločine nad civilima u Srebrenici stopirano je jer je optužnica odbačena.
Apelacioni sud je usvojio zahtev odbrane da se optužnica od 21. januara 2016. godine odbaci jer je nije podigao tužilac za ratne zločine.
U to vreme, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević je već bio u penziji, od 1. januara 2016, a na čelo tužilaštva nije bio izabran drugi tužilac, niti vršilac funkcije tužioca za ratne zločine, već je njime njime upravljao "rukovodilac".
Prema toj optužnici, osmorica okrivljenih sa prvooptuženim Nedeljkom Milidragovićem na čelu su se teretila za ubistvo 1.313 ljudi 14. jula 1995. godine u selu Kravice.
U optužnici se navodi da su Milidragović kao komandir 2. voda 1. čete Centra za obuku Jahorina Specijalne brigade policije MUP-a Republike Srpske, kao i ostali optuženi pripadnici tog voda, kršeći pravila međunarodnog prava unutar, ispred i u neposrednoj okolini hangara zemljoradničke zadruge u selu Kravice, u opštini Bratunac, izvršili masovne likvidacije više stotina civila - muškaraca, bosanskih muslimana.
Pored Milidragovića, optuženi su i Milivoje Batinica, Aleksandar Dačević, Boro Miletić, Jovan Petrović i Dragomir Parović kao pripadnici njegovog voda, a Aleksa Golijanin i Vidosav Vasić, kao pripadnici 1. voda 1. čete Centra Jahorina.
U optužnici se navodi da su drugi pripadnici MUP-a RS, uključujući i NN pripadnike 1. čete Centra Jahorina 13. jula otpočeli sa likvidacijama više stotina ljudi zatvorenih u hangaru, pucajući u njih kroz otvore hangara iz automatskog naoružanja i ubacujući ručne granate.
Kostić: Proceduralni detalji koji su dozvoljeni da se dese
Milica Kostić, direktorka Pravnog programa Fodna za humanitarno pravo, organizacije koja je u svojstvu posmatrača pratila ovaj proces, za RSE ocenjuje da je takav rezultat velikog slučaja, proizvod nezainteresovanosti pravosuđa i politike za procesuiranje ratnih zločina.
„Sama činjenica da jedna takva proceduralna omaška može da ugrozi najveći predmet koji je ikada procesuiran za ratne zločine u Srbiji, govori zapravo o tom odnosu“, kaže Kostić i dodaje da se u najvažnijim predmetima često pojavljuju „proceduralni problemi“ koji, kako ocenjuje, zamagljuju oči javnosti.
„To se neprestano ponavlja. Podsećam na presudu za 'Ovčaru' koja je ukinuta četiri godine nakon pravosnažnosti. To je i najvažnije strana priče jer mislim da je ispod svakog dostojanstva komentarisati sa – jeste to predviđeno zakonom, jeste da tužilac koji je podigao optužnicu nije imao puno zakonsko ovlašćenje... Ali, to su proceduralni detalji koji su dozvoljeni da se dese“.
Milica Kostić ističe i da je ovaj problem nastao zato što Srbija nije smatrala da je važno da godinu i po dana popuni poziciju tužioca za ratne zločine.
„To može da se desi samo pravosuđu koje zapravo želi da sa svoje agende skine ratne zločine i koristi sve te neke proceduralne mahinacije da sebi skine muku sa vrata“, zaključuje direktorka Pravnog programa Fonda za humanitarno pravo.
Dozet: Mogli bi da padnu i drugi slučajevi
Advokat Đorđe Dozet istovremeno upozorava da bi sada svi slučajevi koji su vođeni od penzionisanja prethodnog tužioca za ratne zločine (januar 2016. godine) do postavljanja novog (maj 2017. godine) mogli da se smatraju nelegalnim i da budu oboreni, kao i slučaj osmorice optuženih za masovna ubistva u Kravicama.
“Propisi ne poznaju vršioca dužnocsti tužioca, na bilo kom nivou, a naročito tužioca za ratne zločine. Ako nemate tužioca za ratne zločine, nemate ni njegovog zamenika”, kaže Dozet.
On dodaje da svi iz struke znaju da to mora tako da se završi jer tako kaže zakon.
“Zašto neko ko je bio nadležan da o tome vodi brigu, nije o tome vodio brigu, to treba pitati njih”, kaže Dozet.
“Ne postoji u našem pravosuđu višpe ništa što može da me iznenadi, pa me ni ovo nije iznenadilo”, rekao nam je na kraju.
Inače, upravo danas Fond za humanitarno pravo predstavio je dosije “Deportacija izbeglica iz Srebrenice” o 30 Bošnjaka koji su nakon masovnih streljanja u Srebrenici prebegli u Srbiju, verujući da su na sigurnom, ali gde su uhvaćeni i vraćeni policiji i Vojsci Republike Srpske.
Facebook Forum