Apelacioni sud u Srbiji može poništiti, promeniti ili potvrditi odluku kojom je odbijen zahtev Crne Gore za izručenje Nemanje Ristića, osumnjičenog za pripremu terorističkih napada u toj zemlji, napad na tadašnjeg premijera Mila Đukanovića i upad u Skupštinu.
To je u izjavi za RSE navela portparolka Višeg suda Bojana Stanković, dan nakon što je taj sud odbio zahtev iz Crne Gore.
Međutim, konačnu odluku o zahtevu za izručenje kako Ristića, tako i Predraga Bogićevića, optuženog za isto delo, donosi ministarka pravde Nela Kuburović. To je precizirano u odgovoru Ministarstva pravde Srbije na upit RSE:
"Procedura predviđa da se po dobijanju zamolnice za izručenje ona prosleđuje nadležnim sudovima, koji odlučuju o ispunjenosti pretpostavki za izručenje. Konačnu odluku o izručenju donosi ministar pravde, pošto dobije mišljenje nadležnih sudova", precizira se odgovoru koje je mejlom upućeno RSE.
Podvlači se još da Ministarstvo pravde još nije dobilo mišljenje nadležnih sudova o ispunjenosti pretpostavki za izručenje Ristića, kao i Predraga Bogićevića, koji se nalazi u pritvoru.
Takođe u Specijalnom tužilaštvu Crne Gore su nam putem mejla odgovorili da neće komentarisati odluku da Nemanja Ristić ne bude isporučen iz Srbije.
"Specijalno državno tužilaštvo neće komentarisati odluku nadležnog suda u Republici Srbiji. Pojašnjavamo da je nadležni sud u Srbiji našao da postoji osnovana sumnja da je okrivljeni N.R. krivična djela za koja se tereti učinio na teritoriji Republike Srbije, na kojoj činjenici i zasniva svoju odluku", stoji u odgovoru crnogorskog tužilaštva.
Predsednik Odbora za politički sistem, pravosuđe i upravu Crne Gore Željko Aprcović je ocenio za naš program da je bilo očekivano da pravosudni organi Srbije udovolje zahtevu Crne Gore, te smatra da će nadležni organi Srbije preispitati svoju odluku.
„Uzimajući u obzir činjenicu da se zahtjev naše države temelji na Sporazumu koji je potpisan između Republike Srbije i Crne Gore, onda je sasvim realno bilo za očekivati da će nadležni pravosudni organi Republike Srbije udovoljiti zahtjevu Crne Gore. Ovo pri tom računajući da su osnovni principi ugovorenih obaveza između Srbije i Crne Gore se temelje na dobroj političkoj i međudržavnoj saradnji. Smatram da će nadležni pravosudni organi Srbije preispitati svoju odluku i udovoljiti zahtjevu Crne Gore“, rekao je Aprcović.
Po slovu Sporazuma o ekstradiciji
Krivično veće Višeg suda u Beogradu je juče ocenilo da je Ristić od strane nadležnih u Crnoj Gori osumnjičen za pripremu državnog udara u toj zemlji, ali da su radnje koje mu se stavljaju na teret počinjene na teritoriji Srbije.
Time je, navodi portparolka Višeg suda Bojana Stanković, ispunjen uslov koji je predviđen Sporazumom o ekstradiciji, potpisanim između Srbije i Crne Gore 2010. godine, a kojim se predviđaju i uslovi u kojima do isporučenja neće doći.
"Između ostalog, članom 8. Sporazuma između Srbije i Crne Gore je predviđeno da se neće odobriti izručenje lica ako je delo zbog kog se izručenje traži izvršeno na teritoriji države kojoj je molba upućena", navodi Stanković.
Upitana kako objasniti to što je Sud u Kragujevcu doneo suprotnu odluku i dozvolio izručenje Predraga Bogićevića, koji se takođe tereti za pripremu terorističkih napada u Crnoj Gori, sagovornica RSE se poziva na pravilo nekomentarisanja pravosudnih odluka, ali i precizira:
"Mi nemamo informacije o tome kakvo je obrazloženje odluke Suda u Kragujevcu, niti možemo to da komentarišemo."
Predrag Bogićević (levo) i Nemanja Ristić (desno)
Kako se mogu objasniti različite odlčuke dva suda, u Beogradu i u Kragujevcu?
Advokat Bojan Papić kaže da, ukoliko se radi o zahtevu Crne Gore sa istim obrazloženjem i za Ristića i za Bogićevića, dakle, ako se obojica terete da su na teritoriji Srbije planirali krivično delo, onda bi različite odluke dva suda značila da su primenjeni različiti aršini.
"I onda ne bi bila opravdana takva razlika u sudskoj praksi“, kaže Papić.
Advokatica Beogradskog centra pravnika za ljudska prava Ana Trkulja, međutim, kaže da s obzirom da se radi o dva lica i o dva slučaja odluke mogu biti različite, jer se retko događaju dva identična slučaja. Trkulja dodaje da o konkretnim slučajevima ne može da sudi jer nema uvid u originalne sudske presude i obrazloženja.
Uz to advokat Bojan Papić pojašnjava za RSE na osnovu čega ministar donosi konačnu odluku, koja može biti i suprotna odluci suda:
"Jedno je, da li se radi o političkom krivičnom delu, a drugo, da li bi izručenjem bili narušeni interesi Republike Srbije.“
Bogićević se trenutno nalazi u pritvoru u Kragujevcu, gde čeka isticanje roka za odgovor na žalbu koju je podneo na odluku tamošnjeg suda o izručenju Crnoj Gori.
Kada je o Ristiću reč, on nije ni zadržavan u pritvoru nakon što je priveden 13. januara u Beogradu. Istog dana je pušten da na slobodi čeka konačnu odluku o ekstradiciji.
Ristić je posebno privukao pažnju javnosti nakon što se pojavio na fotografijama pored ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova tokom njegove zvanične posete Beogradu, 12. decembra prošle godine.
Inače, Ristiću je avgusta 2015. godine određena mera obaveznog psihijatrijskog nadzora sa slobode zbog pretnji uredniku Informativnog programa B92 Veranu Matiću, tadašnjem ambasadoru SAD u Srbiji Majklu Kirbiju i republičkoj javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac. Stanković, međutim, navodi da ta okolnost nije imala uticaja na odbijanje zahteva Crne Gore:
"Te okolnosti nisu bile od uticaja u utvđivanju da li su bile ispunjene pretpostavke za izručenje...Odluka je doneta imajući u vidu da na osnovu relevantnih propisa i činjeničnog stanja, opisanog u naredbi Specijalnog državnog tužilaštva Crne Gore, a iz koga proizlazi da se Ristić Nemanji stavlja na teret da je krivično delo izvršio na teritoriji Republike Srbije. Iz tih razloga Krivično vanraspravno veće je donelo odluku da nisu ispunjene pretpostavke za izručenje Ristić Nemanje", zaključuje Stanković.
Podsećamo, početkom decembra 2016. godine za Ristićem i Bogićevićem, kao i još dvojicom državljana Rusije raspisana je poternica Crne Gore zbog sumnje da su organizovali kriminalnu grupu koja je za izborni dan planirala upad u Skupštinu, hapšenje i likvidaciju tadašnjeg premijera Mila Ðukanovića.
Crnogorsko tužilaštvo vodi postupak protiv grupe od 18 državljana Srbije i dvojice državljana Rusije, a većina ih je u pritvoru u Podgorici. Neki su sklopili sporazum o priznanju krivice sa crnogorskim tužilaštvom.