Glavčev, Borisov, Vučić, Srebrenica. Proteklih dana tema su bugarskih medija izazivajući mnoga pitanja.
Tehnički premijer Bugarske Dimitar Glavčev zaista je zatražio da Bugarska promeni svoj stav i glasa "uzdržano", umesto da podrži rezoluciju Ujedinjenih nacija (UN) koja osuđuje genocid u Srebrenici.
To je 30. maja potvrdila vladina pres služba u saopštenju za medije.
Ova potvrda stigla je više od nedelju dana nakon prvih informacija o tome i dan nakon što je istraživački sajt BIRD objavio diplomatske dokumente sa uputstvima Glavčeva, koji je i ministar spoljnih poslova.
Međutim, Vlada tvrdi da to uputstvo "ne sadrži konačne instrukcije" ambasadorki Bugarske u UN Lačezari (Luchezara) Stoevoj.
"Dokumenti koji su procurili na internetu samo su deo procesa donošenja odluka i ne predstavljaju njegovu celokupnost", piše u saopštenju Vlade, u kome se čak njihovo širenje opisuje kao "hibridni napad".
Uprkos tvrdnjama Vlade, iz dokumenata ne proizlazi da instrukcije Stoevoj nisu konačne.
Iz njenog odgovora poslatog istog dana, koji je BIRD takođe objavio, jasno je da je Glavčev poslao svoje pismo u 8.55 po njujorškom vremenu, samo sat vremena pre početka sednice Generalne skupštine UN u 10 sati.
Ona je u odgovoru napisala "nisam bila u stanju da izvršim instrukcije "poslate u poslednjem trenutku". Dodala je da je postupala u skladu sa instrukcijama datim još 12. aprila i glasala "za" rezoluciju.
Bugarska godinama ima jasan stav o genocidu u Srebrenici, ali u poslednjem trenutku, pred ključno glasanje u UN, postojala je zabrinutost da će ga promeniti.
Prema istraživačkom sajtu BIRD, tehnički premijer je tražio promenu stava nakon lobiranja srpskog predsednika Aleksandra Vučića kod lidera konzervativne partije GERB Bojka Borisova.
Reč je o Rezoluciji kojom je 11. jul proglašen za Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici. Na taj datum 1995. godine u ovom bosanskom gradu snage etničkih Srba počele su ubijanje preko 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka.
Njihovo ubistvo je prema presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog suda pravde kvalifikovano kao genocid. Bugarska ima doslednu politiku priznanja ovih zločina kao genocid.
Pročitajte i ovo: Generalna skupština UN-a usvojila Rezoluciju o Danu sjećanja na genocid u SrebreniciJoš pre glasanja Srbija se izjasnila protiv rezolucije i započela kampanju protiv njenog usvajanja, što je podržala i Rusija.
Vlada Bugarske se ne izjašnjava ni o tome kako je došlo do zahteva Glavčeva za promenu bugarske pozicije.
"Tehnička vlada se kategorički ograđuje od bilo kakvih pokušaja insinuacija vezanih za promenu geopolitičke orijentacije Bugarske. Svojim delovanjem vlada svakodnevno dokazuje da naša zemlja nepokolebljivo sledi evropski put i perspektivu", navedeno je u saopštenju.
Srpski predsednik Aleksandar Vučić održava bliske odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. S druge strane, Kremlj podržava njegove napore protiv proglašavanja sećanja na genocid u Srebrenici.
Premijer Glavčev je bio dugogodišnji poslanik stranke GERB, čiji lider Bojko Borisov usko sarađuje sa srpskim predsednikom Vučićem.
Nakon glasanja u UN, sam Vučić je priznao da je bio vrlo iznenađen stavom Bugarske i da je do poslednjeg trenutka očekivao da neće podržati rezoluciju.
Vaš browser nepodržava HTML5
Porodice žrtava genocida nakon usvojene Rezolucije: 'Pobjeda istine i pravde'
Kako je sve počelo?
"Dnevnik" je još 22. maja objavio članak u kojem je navedeno da Srbija pokušava da utiče na Bugarsku putem neformalnih kanala kako bi promenila svoj stav o rezoluciji UN kojom se osuđuje genocid u Srebrenici.
Nešto kasnije istog dana, diplomata i kandidat za Evropski parlament iz PP-DB, Stefan Tafrov, napisao je na svom Facebook profilu da je saznao da Srbija pokušava da utiče na Bugarsku da promeni svoj stav.
On je tada insistirao da "Glavčev ne podleže srpskom pritisku".
Vaš browser nepodržava HTML5
Rezolucija o genocidu u Srebrenici u Srbiji dočekana uz proteste
Kako je proteklo glasanje?
Dva dana kasnije, 24. maja, Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju kojom se 11. jul određuje kao datum sećanja na genocid u Srebrenici.
Stalna predstavnica Bugarske u UN, Lačezara Stoeva, glasala je "za" rezoluciju.
Rezoluciju su podnele Nemačka i Ruanda, a Bugarska je među 32 zemlje koje su kosponzori teksta.
Usvojena je verzija u kojoj se ne spominju sami izvršioci - snage bosanskih Srba pod vođstvom generala Ratka Mladića i političkog lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića.
Međutim, u rezoluciji se jasno osuđuje "svako negiranje genocida u Srebrenici", kao i "dela koja veličaju one koje su međunarodni sudovi osudili za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i odgovorne za genocid u Srebrenici".
BBC je naveo da je jedan od verovatnih razloga za usvajanje rezolucije kontinuirano to što mnogi srpski nacionalisti negiraju istorijske činjenice o genocidu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naziva masakr u Srebrenici "strašnim zločinom", ali ni on ni njegova zemlja nisu ga priznali kao genocid.
Drugi srpski političari, kao što je lider bosanskih Srba Milorad Dodik, godinama izričito negiraju da se dogodio genocid i zloupotrebljavaju sećanje na žrtve.
Od 193 zemlje, 84 su glasale za rezoluciju, 19 je bilo protiv, a 68 je bilo uzdržano.
Nakon njenog usvajanja, Vučić je izjavio da se nadao drugačijem glasanju Bugarske.
"Nadao sam se iznenađenju od Bugarske. Pet minuta pre sednice bio sam uveren da će Bugarska glasati 'uzdržano'", rekao je srpski predsednik 27. maja na TV Hepi.
Pročitajte i ovo: Videće se ko su nam prijatelji, izjavio Vučić uoči glasanja o rezoluciji o SrebreniciŠta piše u procurelim dokumentima?
BIRD je 29. maja objavio diplomatske dokumente, iz kojih se vidi da je postojao pokušaj da se stav Bugarske promeni u korist srpskih interesa.
Jedan od njih je depeša koju je premijer Dimitar Glavčev poslao predstavnici Bugarske u UN, Lačezari Stoevoj, 23. maja, samo dan pre glasanja. U njoj on daje uputstva Stoevoj da glasa "uzdržano", suprotno politici koju je Sofija do tada vodila.
Glavčev je opravdao tu promenu istim argumentima koje su koristile Srbija i Rusija kako bi se sprečila podrška rezoluciji - zbog "napete situacije" u svetu i na Zapadnom Balkanu.
Drugi dokument koji je BIRD objavio je odgovor Stoeve u kome ona objašnjava zašto se pridržavala prvobitnih stavova i glasala "za" rezoluciju.
Ona je jasno navela da je zahtev Glavčeva delovao kao rezultat "spoljnog pritiska".
"Izmena javno iznetog i zvaničnog stava, pod uslovom da nisu nastupile nikakve objektivne okolnosti za to (naprotiv, tekst je ublažen i mnogo uravnoteženiji), je izuzetno krajnji čin koji bi se mogao objasniti samo spoljnim pritiskom i doneo bi teške štete za imidž Bugarske u međunarodnoj zajednici", piše u dokumentu.
Stoeva dodaje i da bi takvo delovanje bilo "u suprotnosti sa našim zagovaranjem evroatlantskih vrednosti".
"S obzirom na to da su protiv rezolucije aktivno i agresivno lobirale samo Srbija i Ruska Federacija, jedini mogući zaključak za međunarodnu zajednicu bio bi da je naša pozicija promenjena u poslednjem trenutku pod pritiskom Srbije i/ili Ruske Federacije", rekla je Stoeva.
Pročitajte i ovo: Zbog rezolucije o Srebrenici, Srbija ponovo uz Rusiju i KinuTim pre, kako je dodala, jer "motivi za obrazloženje glasanja za poziciju 'uzdržan' navedeni u instrukcijama od 23. maja ponavljaju narativ i argumente Ruske Federacije i Srbije".
Kakve su političke reakcije?
Iz BIRD su izrazili i pretpostavku da nije reč o samostalnoj inicijativi Glavčeva, koji je bio dugogodišnji poslanik GERB-a, već o uputstvima od njegovog bivšeg partijskog šefa - Bojka Borisova.
Bojko Borisov, juli 2020.
Nakon curenja dokumenata i optužbi protiv Glavčeva 29. maja uveče, usledila je reakcija iz PP-DB.
Iz ove koalicije su izjavili da premijer u tehničkom mandatu duguje objašnjenje za "nedopustiv pokušaj da promeni zvanični bugarski stav" o Srebrenici i da podrži "prorusku spoljnu politiku".
"Akt Glavčeva je još jedan dokaz da su GERB i DPS evroatlantski nastrojeni uglavnom na rečima, ali u praksi služe Putinovom režimu, kao što se dešavalo više puta u poslednjih 15 godina pri izgradnji gasovoda i potpisivanju gasnih ugovora", rekli su iz PP-DB.
Diplomata i kandidat za evroposlanika iz PP-DB Stefan Tafrov, dodatno je napisao: "Ako je Glavčev zaista to učinio, insistiram da odmah podnese ostavku".
Pročitajte i ovo: Turski tok: Istorija ruskog gasnog monopolaBojko Borisov, koji je bio premijer u tri mandata, održavao je bliske odnose sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Obojica su aktivno sarađivala na izgradnji gasovoda "Turski tok", preko koga Rusija dostavlja ruski prirodni gas u Centralnu i Istočnu Evropu, zaobilazeći Ukrajinu.
Zbog toga je gasovod bio kritikovan kao projekat koji je pomogao ruskim interesima.
*Priredila Ljudmila Cvetković