ZAVARENA PRVA CEV GASOVODA "JUŽNI TOK" U SRBIJI
"Dugo ste čekali, počnite", ovim rečima je tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić putem video linka dao zeleno svetlo dvojici varioca da simbolično u vojvođanskom selu Šajkaš, na oko 70 kilometara od Beograda, zavare prvu cev gasovoda "Južni tok", čime je svečano obeležen početak gradnje srpske deonice ruskog gasovoda.
Gasovod "Južni tok" zamišljen je kao jedinstven projekat kojim bi se gas iz Rusije transportovao preko Crnog mora i Bugarske do Srbije, a zatim i do Mađarske i Slovenije, sve do Austrije. Izgradnja je u kontinentalnom delu Rusije otpočela u decembru 2012. Glavni nosilac projekta je ruska državna kompanija "Gasprom".
"Južni tok" je viđen kao konkurencija projektu "Nabuko" (gasna konekcija od Turske do Austrije), koji je trebalo da omogući diverzifikaciju izvora snabdevanja gasom, čime bi se smanjila zavisnost Evrope od ruskog energenta.
Povezivanje Srbije na "Južni tok" bio je deo takozvanog "gasnog aranžmana sa Rusijom", na osnovu zajedničke izjave koju su još u decembru 2008. u Moskvi potpisali tadašnji predsednici Srbije i Rusije Boris Tadić i Dmitrij Medvedev. Aranžman sa Rusijom je podrazumevao prodaju 51 odsto akcija Naftne industrije Srbije ruskom "Gaspromu" za 400 miliona evra, gradnju gasovoda "Južni tok" i završetak izgradnje podzemnog skladišta gasa "Banatski Dvor".
Gasni aranžman naišao je na kritike stručne javnosti, pre svega zbog niske cene po kojoj je Rusiji prodat domaći naftni gigant. Tadašnja vlast ovaj potez opravdavala je čvrstim garancijama da će Srbija biti na trasi gasovoda "Južni tok", čime bi Srbija rešila pitanje sigurnosti snabdevanja i ostvarila ekonomsku korist.