Kurti tvrdi da se Vučić ne slaže s evropskim predlogom o normalizaciji odnosa

Albin Kurti u Skupštini Srbije

Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je pred poslanicima u Skupštini rekao da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne slaže sa sadržajem evropskog predloga za normalizaciju odnosa dve zemlje.

On je tako nešto zaključio jer je Vučić odbio da potpiše evropski predlog, iako je iz Evropske unije saopšteno da su se strane usaglasile oko teksta i da sada sledi implementacija.

Portparol EU Peter Stanoje 2. marta potvrdio da su se lideri Kosova i Srbije na sastanku usaglasili da više nije potrebna nikakva diskusija o evropskom planu, te da je taj dokument sada "postao Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije".

S druge strane, lideri opozicionih partija na Kosovu su u četvrtak izneli niz kritika na račun evropskog predloga, a od premijera Kosova je zatraženo da podnese izveštaj o sastanku sa Vučićem.

Lider Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku), koji je podneo predlog za izmenu dnevnog reda sednice, je izrazio zabrinutost što evropski predlog ne sadrži međusobno priznanje.

Ocenio je i da je preambula ovog predloga predstavlja istorijsku štetu po Kosovo. U preambuli, pored ostalog, piše da je potrebno "prevazilaženje nasleđa iz prošlosti", te da "nema prejudiciranja različitih stavova strana oko fundamentalnih pitanja, uključujući i pitanje statusa".

​S druge strane, Kurti je u svom govoru rekao da je takvo izlaganje pogrešno.

"Jedan od mojih stavova je bio da se osnovni sporazum bez elemenata tranzicione pravde ne može napraviti", rekao je Kurti.

On je naglasio da to što je predsednik Srbije odbio da potpiše osnovni sporazum u Briselu, može značiti odgovor na pitanje kome taj sporazum najviše odgovara.

Predsednik Demokratske partije Kosova Memlji Krasnići je ocenio da je najproblematičniji član sedam evropskog predloga, koji se odnosi na poseban aranžman za srpsku zajednicu i garancije za Srpsku pravoslavnu crkvu, kao i član deset u kome se traži realizacija svih do sada postignutih sporazuma u dijalogu.

"U članu 7. se ne govori o ovlašćenjima lokalne samouprave jer ih zajednice na Kosovu imaju na osnovu Ahtisarijevog paketa, ne govori se ni o okvirnoj konvenciji za lokalnu samoupravu. Danas se govori o instrumentima Saveta Evrope. Dakle, član 7. rizikuje da se donese politička i suštinska autonomija", rekao je Krasnići.

S druge strane, Besnik Tahiri iz Alijanse za budućnost Kosova, je rekao da njegova stranka podržava evropski predlog "uzimajući u obzir okolnosti u kojima se Kosovo nalazi".

"Nesumnjivo, ovaj predlog ima svojih mana, ali je dobio našu podršku jer u okolnostima u kojima se Kosovo nalazi, predstavlja važno poglavlje u priznavanju Kosova", rekao je Tahiri i dodao da to ne znači da podržavaju Vladu Aljbina Kurtija.

Pročitajte i ovo: Ovo je tekst sporazuma oko kog su se usaglasili Vučić i Kurti

Govoreći o članu 7. Kurti je naveo da "formalizacija statusa" Srpske pravoslavne crkve ne podrazumeva pregovore o tom ptanju niti posebna prava.

"Formalizacija se odnosi na priznavanje Srpske pravoslavne crkve kao verske zajednice. To ne znači ništa posebno. Formalizacija će se obaviti kroz priznanje kao jedne od verskih zajednica na Kosovu", rekao je Kurti, pozivajući se na nacrt zakona o verskim slobodama.

Taj Zakon je Vlada Kosova usvojila 25. januara, ali još nije prošao skupštinsku proceduru.

Skupštinska rasprava o evropskom predlogu trajala je oko tri sata dok Kurti nije napustio sednicu i predložio da se ona nastavi večeras. Prema najavama predsedavajućeg Gljauka Konjufce, sednica će biti nastavljena.

Pročitajte i ovo: Zajednica između lokalne vlasti i autonomije

Poslanici su Kurtija pitali i koja je poenta evropskog predloga kada predviđa primenu svih dogovora koji su ranije postignuti u okviru dijalogu, posebno onog koji se odnosi na Zajednicu opština sa srpskom većinom.

Pitanje Zajednice inače godinama unazad bokira napredak ka normalizaciji odnosa. Ključni problem je pitanje njenih nadležnosti. U decembru 2015. godine, Ustavni sud Kosova je utvrdio da 23 člana Ustava nisu u skladu sa sporazumom o principima za formiranje Zajednice, pogotovo u oblastima koje se odnose na jednakosti pred zakonom, osnovna prava i slobode, te prava manjinskih zajednica i njihovih pripadnika.

Kurti je, pozivajući se na ovu odluku Ustavnog suda, u nekoliko navrata ponovio da na Kosovu nisu moguća jednoetnička udruživanja. Nakon pritiska međunarodne zajednice, izneo je nekoliko uslova pod kojima bi ona ipak mogla da bude formirana a jedan od njih je da nema izvršna ovlašćenja i da bude u skladu sa Ustavom Kosova.

"Ako me pitate da li treba sprovesti one (sporazume) za koje cela međunarodna zajednica saveznika očekuje da budu sprovedeni – moj odgovor je da, ali samo ako se svi sprovedu u skladu sa ustavnim odredbama Republike Kosovo. Ne dozvoljavam izuzetke, fokus i izolaciju u jednom (sporazumu)", rekao je Kurti.

Kritike oko evropskog predloga je izneo i lider druge opozicione stranke Memlji Krasnići (Memli Krasniqi). Mimoza Kusari (Lila) Ljilja, šefica poslaničke grupe vladajućeg Samoopredeljenja, je navela da se opozicija protivi evropskom predlogu bez argumenata.

Podesetila je da je Vašingtonski sporazum, koji je potpisan septembra 2020. godine, predviđao jednogodišnji moratorijum, na osnovu kog se Kosovo obavezalo da neće aplicirati za članstvo u međunarodnim organizacijama a Srbija da će prestati sa kampanjom za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova.

"Ovaj sporazum kaže da Srbija ne može da spreči Kosovo da se priključi bilo kojoj međunarodnoj organizaciji", rekla je Kusari pred poslanicima.

Evropski predlog se sastoji od jedanaest tačaka i u njemu se međusobno priznanje ne pominje eksplicitno, ali se u članu dva navodi da strane moraju poštovati nezavisnost, autonomiju i teritorijalni integritet, pravo na samoopredeljenje, zaštitu ljudskih prava i nediskriminaciju.

Predviđen je poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu, garancije za Srpsku pravoslavnu crkvu, te priznavanje državih simbola, carinskih pečata, registarskih tablica, diploma.

Evropska unija je saopštila da su strane izrazile spremnost da se ovaj predlog implementira na terenu, te je najavljena posrednička ili šatl diplomatija u narednom periodu.