Slučaj poništavanja doktorata advokata Slobodana Beljanskog deli stručnu i akademsku javnost. Poznati advokat, filozof prava i aktivista, sam se distancirao od političkih implikacija ovog pitanja, dok su se dve advokatske komore, Vojvodine i Srbije, našle u diskusiji u kojoj se lagano gubi osnovno pitanje – kako se dogodilo da u zemlji u kojoj brojni sumnjivi akademski radovi ostaju na snazi, padne rad jednog dokazanog stručnjaka.
„Pravni fakultet urušio je ugled advokature“, ocena je novosadskog ogranka Advokatske komore Vojvodine (AKV) povodom odluke o poništavanju doktorata Beljanskom, koja nije naišla na odobravanje centrale te organizacije. Naime, Advokatska komora Vojvodine prethodno je aludirajući na „slučaj Beljanski“ saopštila „da svaka ustanova, pa i Pravni fakultet, ima pravo da preispituje svoje odluke u skladu sa zakonom“. Ostatak saopštenja ove organizacije bio je kritika na račun Advokatske komore Srbije.
Međutim, Srđan Dobrosavljev, predsednik novosadskog ogranka AKV, objašnjava za Radio Slobodna Evropa da je njihova motivacija za solidarnost sa profesorom Beljanskim, koja je preduhutrila eventualni zvanični stav organizacije kojoj pripadaju, zasnovana na principu kolegijalnosti zbog traga koji je ostavio u profesiji.
„Koliko sam shvatio jedini deo koji se odnosi na doktorat kolege Beljanskog jeste da svaka institucija ima pravo da preispituje svoje odluke. Nemam utisak da ta izjava znači da se u zaštitu uzima kolega. I upravo zato je ogranak dao svoje saopštenje. Mi smo smatrali da imamo obavezu da ogranak kome on pripada izađe i objavi da staje u njegovu zaštitu“, rekao nam je Dobrosavljev.
AKV vs AKS
Sličan potez prkošenja centrali, ali koristeći se mnogo oštrijom retorikom, Advokatska komora Vojvodine povukla je prema Advokatskoj komori Srbije.
Naime, esnafska organizacija koja okuplja advokate širom države, je navela da to „koincidira sa vremenom u kom sadašnji predsednik Advokatske komore Vojvodine ne priznaje izabrane organe Komore u Novom Sadu“ i „kritikama Slobodana Beljanskog na račun rada Advokatske komore Vojvodine i njenog predsednika Srđana Sikimića“.
S druge strane, u pisanom odgovoru Advokatske komore Vojvodine na te tvrdnje, potencirane su navodne nezakonitosti u rukovođenju Advokatskom komorom Srbije koju predvodi Dragoljub Đorđević.
„Nisam ja prešao na drugu temu. Ja sam samo odgovarao na ono što je nazovi Upravni odbor, sa potpisom nazovi predsednika Advokatske komore Srbije saopštio. A to je između ostalog i ideja da Advokatska komora Vojvodine i neki ljudi iz nje stoje iza postupanja Pravnog fakulteta u Novom Sadu – što je potpuno lišeno bilo kakve osnove..... I tako dalje“, rekao nam je Srđan Sikimić.
Za razliku od novosadske podružnice centrala koju predvodi Sikimić nije se upuštala u detaljnije ocene poteza Pravnog fakulteta i situacije u kojoj se našao pravni stručnjak Slobodan Beljanski. „Za to postoji vrlo jednostavno obrazloženje“, objašnjava Sikimić.
„Mi ne radimo emotivno i anarhično. Postoje jasna naša pravila i nadležnosti organa koji se bave time čime treba da se bave“, poručuje Sikimić.
Upitan šta je potrebno da u javnosti iznesu stav o slučaju kolege Slobodana Beljanskog Sikimić odgovara:
„Ne treba da nas zamoli, nego da traži“, naglasio je Sikimić.
Obrazloženje odluke
Inače, Pravni fakultet u Novom Sadu je odluku o poništenju doktorata Slobodana Beljanskog obrazložio tvrdnjama da je ovaj poznati advokat i kritičar režima devedesetih godina doktorsku disertaciju 2001. godine polagao mimo zakona – jer nije bio magistar prava.
Ta ustanova u saopštenju navodi da je Beljanski, bez zvanja magistra, na to imao pravo u vreme važenja vojvođanskog zakona kojim je regulisano visoko obrazovanje. Pravni fakultet je objavio dokument čija je svrha da potvrdi da je Beljanski odustao od odbrane doktorske disertacije dan pre nego što je zakon, po kome je to mogao da učini, prestao da važi. Time je, kako tvrde, izgubio pravo da brani doktorsku tezu.
„Odbrana doktorske teze je bila zakazana 1992. godine i telegramom otkazana na jedan, po mom sudu tada, nepriličan način. Revoltiran takvim postupkom napisao sam pismo da ne želim da branim. Nikada posle toga fakultet nije doneo bilo kakvu odluku o tome da se procedura smatra završenom ili, kako oni sada to kažu, neuspešno završenom. Nikada nisam povukao prijavu, pa sam smatrao da je predmet i dalje otvoren“, rekao nam je Slobodan Beljanski kome je poništena doktorska disertacija odbranjena 2001. godine.
Razlozi za odlaganje disertacije, o čemu je obavešten dan uoči odbrane, nikada mu nisu saopšteni. On ih je pak, kako nam objašnjava, povezuje sa njegovim tadašnjim antirežimskim aktivizmom.
„Ja sam tada u medijima bio eksponiran kao kritičar režima. Imao sam redovne kolumne u nekim glasilima. Dakle, da su političke pobude bile glavni razlog. Nakon odluke Nastavno-naučnog veća iz 2001. godine da se pristupi odbrani ja sam smatrao da fakultet ispravlja prethodnu grešku i nastavlja proceduru. Tako da sam odlaskom na odbranu i odbranom prihvatio da se ta procedura na taj način i završi“, zaključuje Slobodan Beljanski.
Saradnici i prijatelji Slobodana Beljanskog najavili su da će na odluku Pravnog fakulteta u Novom Sadu o poništavanju doktorata biti uložena žalba i pokrenut upravni spor.