Sramni epilog afera oko lažnih doktorata

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome kako su se u Srbiji neslavno završile afere oko prepisanih doktorata ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, gradonačelnika Beograda Siniše Malog i bivšeg funkcionera Demokratske stranke Aleksandra Šapića. Sagovornice su bile dve dugogodišnje profesorke univerziteta iz Beograda: Srbijanka Turajlić i Vesna Rakić - Vodinelić. Bilo je reči o sudbini peticije u kojoj je preko 3 300 naučnih radnika tražilo da se utvrdi da li je doktorat Nebojše Stefanovića plagijat, zašto je Fakultet organizacionih nauka odbio da formira komisiju koja bi proverila da li ima plagijata u doktoratu Siniše Malog, kako je premijer Vučić stao u odbranu svog ministra unutrašnjih poslova proglašavajući da su optužbe da je je njegov doktorat plagijat nešto najgluplje što je ikada čuo, kako su se u celoj stvari ponašali ministar prosvete i rektor Beogradskog univeriziteta, kao i o tome zašto u Srbiji funkcioneri sa prepisanim doktoratima uživaju zaštitu sa najvišeg mesta, dok su mađarski predsednik i nemački ministar odbrane morali da podnesu ostavke kada se utvrdilo da u njihovim doktoratima ima plagijata.

Omer Karabeg: Nedavno je komisija, koju je krajem avgusta univerzitet Megatrend formirao da proveri doktorsku disertaciju Neboše Stefanovića, izašla sa saopštenjem da je s tim doktoratom sve u redu i da nema osnova za njegovo poništavanje. Da li se time afera oko tog doktorata može smatrati završenom?

Srbijanka Turajlić: Plašim se da je tako, jer niko u akademskoj zajednici nije pokazao interes za taj, ili bilo koji drugi, plagijat. Ovakvo saopštenje komisije prosto stavlja tačku na ceo slučaj jer ne vidim ko bi taj slučaj hteo da otvori, s časnim izuzetkom profesorke Dane Popović, ali plašim se da ona sama ne može da izvojuje tu bitku. Inače, saopštenje je dovoljno nemušto da oni koji su ga potpisali mogu da kažu da to nisu baš tako rekli. Očekivala sam, bar od nekih ljudi u toj komisiji, da su u stanju da napišu jedno zaista obrazloženo mišljenje o tom doktoratu. Drugim rečima, ako su kritičari Stefanovićevog doktorata taksativno naveli šta u toj tezi nije u redu, onda očekujete da će komisija da kaže koji je njihov navod ispravan, a koji nije i zbog čega, kao što se to u ozbiljnom svetu radi. Oni to naravno nisu hteli da urade, pa je bilo najbolje da to tako napišu - okruglo pa na ćoše, znajući da smo mi, na žalost, zajednica koja će sve progutati.

Vesna Rakić - Vodinelić: Komisija iznosi dva zaključka. Prvi je da tekst, za koji se tvrdi da sadrži plagijat, nije isti kao onaj tekst koji je branjen kao disertacija Nebojše Stefanovića. Drugi zaključak je da u radu Stefanovića postoje neki formalni nedostaci, ali da komisija veruje da su oni otklonjeni - citiram “u toku odbrane disertacije“. Međutim, nasuprot takvim zaključcima komisija veoma uvijeno ipak priznaje da je nekog nejasnog i neodređenog prepisivanja bilo i kaže sledeće: “Pažljivim odmeravanjem sadržaja, obima i relativnog značaja osporavanih delova teksta za celinu teze komisija je zauzela stav da oni ne mogu biti osnov da se pokrene postupak za poništavanje naučnog stepena doktora nauka po osnovu nesamostalnosti

rada“. Zbog čega bi komisija imala potrebu “da pažljivo odmerava relativni značaj osporavanih delova za celinu teze“? To je, po mom mišljenju, samo jedan eufemističan, tačnije licemeran način, da komisija kaže da je bilo nekog prepisivanja, ali ne preteranog. Komisija zapravo nijednom reči nije negirala da je bilo plagijata, ali su u našim medijima osvanuli naslovi da je komisija zaključila da Stefanovićev doktorat ne sadrži plagijate. I to je bilo očekivano jer je već pre toga presudu doneo glavni čovek u Srbiji - Aleksandar Vučić koji je rekao da je obrazloženje koje je pratilo tvdnju o plagijatu najveća glupost koju je on ikada čuo. Prema tome, ova komisija nije vodila postupak u koji se može imati poverenja.

Srbijanka Turajlić: Poznajući trenutno stanje u našoj akademskoj zajednici ja istinski mislim da bi rezultat bio isti i da Vučić uopšte nije reagovao. Drugim rečima, akademska zajednica se opredelila za potpuno ćutanje, potpuno nezameranje. Reč je o sramotnom i nedopustivom ponašanju.

Omer Karabeg: Gradonačelnik Beograda Siniša Mali je mnogo bolje prošao. Koliko znam, Fakultet organizacionih nauka, koji je deo Beogradskog univerziteta, a na kome je doktorirao gradonačelnik, nije upšte našao za potrebno da formira komisiju.

Vesna Rakić -Vodinelić: Tačno je to. Tamo komisija uopšte nije bila formirana. U medijima je bilo objavljeno da je zatraženo od mentora gospodina Malog da se o tome izjasni. Znam da se o tome na Fakultetu organizacionih nauka vodila dugotrajna, na momente žučna debata, i da je kraju je preovladao stav da se traži izjašnjenje mentora, a kakvo je bilo njegovo izjašnjenje - to zaista ne umem da kažem.

Srbijanka Turajlić: To što Fakultet organizacionih nauka nije pokrenuo nikakvu proceduru ni na koji način ne oslobađa Beogradski univerzitet odgovornosti za ono što se na njemu dešava. Rektor univerziteta je taj koji treba do promoviše gospodina Malog u doktora nauka. Kad je bila reč o doktoratu gospodina Stefanovića, oni se rekli da to nije u njihovoj nadležnosti i

da ne mogu da krše autonomiju drugih univerziteta. Recimo da je to tako, iako mislim da je to vrlo neodgovoran izgovor. Ali taj izgovor u svakom slučaju ne stoji kada je reč o doktoratu na njihovom fakuletu. Vi, gospodine Karabeg, imate pogrešne sagovornike. Trebalo je da zovete rektora Beogradskog univerzitete i pitate ga šta misli tim povodom da preduzme.

Omer Karabeg: On je već rekao da to nije njegov slučaj.

Vesna Rakić -Vodinelić: Odbijanje neprijatnih nadležnosti nije tipično samo za Univerzitet. Ovim povodom su i neka druga tela mogla ponešto da kažu. Tu mislim na Komisiju za akreditaciju, pa Nacionalni savet za visoko obrazovanje, pa Ministarstvo prosvete koje ima određena nadzorna ovlašćenja. Svi oni su govorili da to nije njihova nadležnost da ne bi morali da preuzmu odgovornost. Ja sam imala prilike da pročitam jedan vrlo interesantan tekst koji je sadašnji ministar prosvete Srđan Verbić 2007. godine objavio na svom blogu u kojem govori o razgraničenju nauke i pseudonauke. Mislim da bi sada trebao da zaključke do kojih je došao i koji su za svako uvažavanje primeni kako bi razlučio obrazovnu politiku od obrazovne pseudopolitike.

Srbijanka Turajlić: Kada je počela afera sa nemačkim ministrom odbrane Karlom-Teodorom zu Gutenbergom, koga je premijerka Merkel također htela da uzme u zaštitu, akademska zajednica u Nemačkoj je reagovala neverovatnom brzinom i uputila peticiju koju je potisao impresivan broj ljudi, pa je doktorat ministra odbrane osporen i on je na kraju podneo ostavku.

Omer Karabeg: Imamo primer i jednog mnogo višeg funkcionera, a to je mađarski predsednik Pal Šmit koji je morao da podnese ostavku kada je utvrđeno da je napravio plagijat. U Srbiji se javnost miri s tim, a hakeri su napali sajt na kojem su objavljene tvrdnje o plagijatu.

Vesna Rakić -Vodinelić: I u Srbiji postoji peticija - potpisao ju je veliki broj ljudi - u kojoj se zahteva da se ispita da li je Stefanovićev doktorat plagijat. Predlaže se i procedura kako da se to uradi, ne samo u slučaju Stefanovića, nego i u svim drugim slučajevima. Razlika između Srbije i Nemačke je u odnosu vlasti prema društvu, u ovom slučaju prema akademskoj i naučnoj zajednici. U Nemačkoj svaka vlast jako vodi računa o glasovima koji dolaze iz te zajednice, a ovde za to niko ne daje ni pet para. Dodala bih da je ozbiljna optužba za plagijat izneta i protiv Aleksandra Šapića, nekadašnjeg visokog funkcionera Demokratske stranke. Poznati su mi detalji oko toga, zato što se radi o jednom fakultetu univerziteta Union, a ja sam svoju nastavničku karijeru

završila na Pravnom fakultetu tog univerziteta. Znam pouzdano da je rektor Uniona vrlo energično tražio da se sastavi komisija koja bi proverila da li je reč o plagijatu. U toj komisiji trebalo je da budu profesori koji nisu sa univerziteta Union. Znate kako se cela stvar završila? Tako što je naš rektor javnim pozivom pozvao one koji ispunjavaju uslove da budu članovi komisije zato što nije mogao da nađe nijednog profesora ni sa državnog, ni sa privatnog fakulteta koji bi hteo da uđe u tu komisiju. Dakle, radi se o tromosti i indiferentnosti akademske zajednice, da ne upotebim težu reč. Naša akademska zajednica nije baš preterano osetljiva na fenomen plagiranja i prepisivanja. Situacija je takva kakva je. Ne mogu da kažem da je tu iko nevin.

Omer Karabeg: Ali slučaj Šapića pokazuje da ne može biti reči o strahu, jer je reč o funkcioneru koji više nije na vlasti. Znači, ljudi neće da se zameraju.

Srbijanka Turajlić: Ljudi su prosto zaključili da im je najpametnije da ćute pošto više nema nekakvog srama i pošto je sve dozvoljeno. U ovoj zemlji postoji Nacionalni savet za nauku i Nacionalni savet za visoko obrazovanje. Očekivali bismo da te dve institucije, kojima je primarni zadatak da štite ugled nauke i visokog obrazovanja, danonoćno na tome rade. Međutim, oni su rekli da to nije u njihovoj nadležnosti. To je po meni besramno ponašanje. Ja sam mislila da je ovo tačka preko koje univerzitet nikako neće moći da pređe, ali sada vidim da te tačke nema.

Omer Karabeg: Gospođo Rakić, pomenuli ste peticiju. Potpisalo je preko 3.300 ljudi. Kakva je bila sudbina te peticije?

Vesna Rakić -Vodinelić: Nije bilo ništa. Pošto je ovo Nušićeva godina, ja bih podsetila na jedan pasaž iz njegove autobiografije, a radi se o anomiji koja dovodi do toga da ljudi prestaju da veruju sopstvenim čulima. Reč je o anegdoti koja je vezana za jednog beogradskog glumca i boema - čiča Iliju Stanojevića. On je imao mladu prijateljicu, pa se desilo da je čiča Ilija, kad se jednom vratio kući posle ponoći, zatekao pred vratima svoje i njene sobe par naredničkih čizama. On je onda otišao da pije i to je potrajalo nekoliko dana i nekoliko noći. Četvrtog ili petog dana dobio je poštom kartu od svoje mlade prijateljice na kojoj je pisalo: “Dragi čiča, ono što si video nije istina“. Dakle, nije bitno ono što je videlo i pročitalo nekoliko ljudi, a i ja spadam među njih, koji su dali sebi u zadatak da pročitaju doktorsku tezu Nebojše Stefanovića. Istina je ono što su svi čuli od onoga od koga je trebalo da čuju, a on je rekao da je to što su videli ti ljudi - glupost. To je ta anomija o kojoj ja stalno govorim. Ne znam da li bi se ovaj slučaj drukčije završio da takve presude nije bilo.

Srbijanka Turajlić: Nedopustivo je da premijer izjavi da je jedna ozbiljna naučna analiza glupost. Nedopustivo je da se ministar prosvete s tim složi. Ova akademska zajednica u strahu da se ne bi morala baviti doktoratom nekog ministra odbija da se bavi bilo čijim doktoratom. Poslali smo mladim ljudima poruku - prepišite šta god hoćete, pa ako neko to otkrije, možda se

podići malo prašine, ali će svi na kraju reći da nisu nadležni i vi ćete biti doktor do kraja života. Bilo bi farsično, da nije besramno ružno. Kad pominjente peticiju, i ja sam je potpisala. Ona bi možda doživela drugačiju sudbinu da su na njenom čelu bili potpisi rektora državnih i privatnih univerziteta i predsednika oba nacionalna saveta. Ovako su svi pristali da sve bude dovedeno u sumnju, da ni u jedan doktorat više niko ne veruje. Prosto ne mogu da verujem da ljudi, koji su na čelu obrazovanih ustanova, ne žele da brane svoj integritet i integritet ustnova kojima rukovode.

Omer Karabeg: Zašto je političarima uopšte toliko stalo do doktorata, pa hoće da ga imaju i po cenu plagijata?

Srbijanka Turajlić: Nisam sigurna kome je tu do čega stalo. Mene apsolutno ne bi čudilo da te stvari sa doktoratima političara ne idu obrnutim smerom, to jeste da je fakulet ili univerzitet taj koji nudi doktorat da bi za uzvrat dobio neke usluge, a pri tome je, naravno, svima još od Nušića jasno da titula dr ima neko značenje. Dakle, mislim da je to jedna vezana trgovina. Nemojte zaboraviti da je Komisija za akreditaciju odbila da akredituje sedam Megatrendovih studijskih programa, pa je Nacionalni savet za visoko obrazovanje to preinačio i akreditovao ih. To je ono - hajde da ponudimo vladajućoj stranci jedan doktorat, pa nas posle niko neće dirati. Stvarno mislim da je to jedna vezana i ružna trgovina i s jedne i s druge strane. Ali lepo je da dođete kući pa mami i tati pokažete diplomu.

Vesna Rakić -Vodinelić: Setimo se da je i šef naše države diplomirao, pa zatim završio i master studije u relativno kratkom roku pod okolnostima koje su neuobičajene. Dakle, moguće je da tu postoji ružna trgovina. Zašto je političarima stalo do titule doktora? Pa, to im zvuči otmeno i elegantno, možda smatraju da će ljudi o njima bolje misliti ako imaju tu titulu.

Omer Karabeg: Zašto se doktorat ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića tako žestoko branio da se nije prezalo ni od hakerskih napada na sajt Peščanika koji je objavio analizu trojice naučnika iz Srbije, koji rade na britanskim univerzitetima, u kojoj se tvrdi da u doktoratu Nebojše Stefanovića ima plagijata?

Srbijanka Turajlić: Zato što su se vlastodršci uplašili da je ovo tema koja se lako razume i koja bi lako mogla da se pretvori u skandal. Međutim, vlastodršci su precenili akademsku zajednicu Srbije. Oni su mislili, priznajem da sam i ja u to naivno verovala, da je ovo stvar preko koje akademska zajednica neće preći, pa su je hteli zataškati sakrivanjem vesti i obaranjem sajta. Inače, sadašnja vlast ne dozvoljava bilo kakvu ozbiljnu raspravu o tome šta oni zapravo rade. Na B-92 imamo emisiju “24 minuta“ Zorana Kesića, koja je zanimljiva i duhovita, pa je rado gledam, ali to liči na “Veselo veče“ u doba Josipa Broza. To će se u ponedeljak i utorak prepričavati kao dobri vicevi, to je ventil, ali to ne podstiče nikakvu ozbiljnu raspravu. U isto veme na toj istoj televiziji ukida se “Utisak nedelje“ jer je to mesto gde narod može da sazna šta se zapravo dešava. Tako je bilo i u slučaju lažnih doktorata. To je tema koju svi razumeju i zato ju je trebalo zataškati na vreme da ne bi ispala ozbiljnija afera. Međutim, akademska zajednica se postarala da je sama zataška, tako da nije bilo potrebno angažovati armiju takozvanih botova da bi se cela stvar zataškala. Vlast je zaista precenila univerzitet.

Vesna Rakić-Vodinelić: Mislim da je vlast tako reagovala zato što se radilo o tekstu čija je istinitost i faktografska zasnovanost proverljiva. Ali, nije to bilo prvi put da se napadne sajt Peščanika. Taj sajt je masovnim hakerskim napadima prvi put oboren još 2009. godine i od tada do dana današnjeg nema nikakvih policijskih dokaza - o sudskim da i ne govorimo - o tome ko je tada hakovao sajt Peščanika. I tada je bila reč, ne o tekstovima u kojima se izražava neko mišljenje ili politički stav, već o tekstovima koji su sadržavali tvrdnje koje se mogu proveriti, pa njihove autore nije bilo lako optužiti da se služe lažima i političkim zloupotrebama, što vlast obično čini kada se brani od kritika. Do hakovanja dolazi onda kada je reč o faktima protiv kojih je vlast nemoćna. Niko ne voli da bude uhvaćen u laži, kada su fakti u pitanju. To je nešto što će se ponavljati.

Omer Karabeg: Kakve će posledice ostaviti ova nerešena afera o lažnim doktoratima?

Srbijanka Turajlić: Ja to ne umem da procenim. Znam da je to pitanje postavljeno Vučiću, kada je na samom početku afere bio u poseti Nemačkoj. S lažnim doktoratima će biti isto kao sa aferom na kragujevačkom univerzitetu gde su profesori optuženi za prodavanje diploma. Danas, kada odete negde na neki univerizitet u svetu, pitaju vas šta je bilo sa onim slučajem korupcije

na univerzitetu kod vas. Dakle, ta afera će u svetu ostaviti utisak o neozbiljnosti naše akademske zajednice. Meni nije jasno zašto mladi ljudi na univerzitetu pristaju da se na taj način baca ljaga na njihov rad. Oni će snositi posledice svog ćutanja. Svako društvo snosi posledice svog ćutanja, a najviše onaj segment društva koji je najpozvaniji da govori o nekoj aferi, a u ovom slučaju to je akademska zajednica.

Vesna Rakić-Vodinelić: Kao i sve druge nedovršene stvari i ta afera će biti pogodna za političke upotrebe i zloupotrebe u budućnosti. Srbija je puna nedovršenih stvari. Nijedan sudski postupak, koji bi mogao da involvira neku ozbiljniju političku odgovornost, nije nikada okončan. Uz pravnu neizvesnost i nesigurnost, koju mi imamo, ide i svaka druga nesigurnost uključujući i egzistencijalnu. Mislim da je u ovom konkretnom slučaju akademska zajednica dozvolila da se stručne i naučne stvari ispolitiziraju ili nije imala snage da spreči njihovu politizaciju. To je što se tiče naše unutrašnje scene. A što se tiče slike koju srpsko društvo ostavlja u svetu, ono će biti smatrano još neubedljivijim nego što ga smatraju danas.