Lideri i zvaničnici EU sastaju se večeras (sreda uveče, 16. maj) u Sofiji uoči samita Evropska unija - Zapadni Balkan. Tema radne večere šefova država ili vlada zemalja EU biće diplomatske tenzije zbog Irana i ekonomski problemi zbog američke takse na čelik.
Zvanično - samit, od koga se u javnosti zemalja Zapadnog Balkana, očekuje potvrda evropske perspektive tog područja počinje u četvrtak. Dan uoči događaja, u Beogradu je sa skupa organizovanog tim povodom poručeno da su integracija u EU i povezivanje kandidata za članstvo sa Balkana - bez alternative.
"Srbija i Zapadni Balkan sastavni su deo rešenja, a ne problema", poručila je u Beogradu Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije za pristupanje Evropskoj uniji.
"Mi nismo samo bezbednosni - mi smo dakle doprinos i ekonomiji, politici i razvoju Evropske unije. I to najiskrenije mislim, a za to imamo i jako dobru argumentaciju - našeg ponašanja u migrantskoj krizi", navela je Miščević na skupu "Zapadni Balkan na novoj geopolitičkoj raskrsnici".
"Ne narativ. Već uspešna i dobra priča. A Srbija i region Zapadnog Balkana mislim da mogu da doprinesu uspešnoj i dobroj priči i rešenjima za mnoga pitanja", ukazala je Tanja Miščević.
Skup "Zapadni Balkan na novoj geopolitičkoj raskrsnici"
Srbiju na tom putu iščekuje ispunjavanje kriterijuma ukupno 35 pregovaračkih poglavlja u pregovorima - među kojima je, nesumnjivo jedan od najtežih - normalizacija odnosa sa Kosovom koje je pre deset godina proglasilo nezavisnost.
Komesar za pregovore o proširenju Johanes Han izjavio je u razgovoru za Tanjug, uoči susreta u bugarskoj prestonici, da dugoročno rešenje za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine podrazumeva održivo i realistično rešenje zasnovano na međunarodnom pravu.
- Juncker: 2025. može biti rok za cijeli Zapadni Balkan
- Strategija EU: Datumi za Srbiju i Crnu Goru, ostali na čekanju
Imajući u vidu Strategiju proširenja EU na Zapadni Balkan - Srbija i Crna Gora, u najboljem slučaju, članice bi mogle postati 2025 - obelodanjeno je u dokumentu usvojenom februara ove godine.
Skup "Zapadni Balkan na novoj geopolitičkoj raskrsnici"
To, navodi Klaus Fisinger - predstavnik Hans Zajdel fondacije za Jugoistočnu Evropu, te dve države svrstava u predvodnice procesa evrointegracija u kom su, osim njih, još i Bosna i Hercegovina, Kosovo, Makedonija i Albanija. Fisinger je rekao i da se nada da će u Sofiji biti reči o upućivanju poziva o početku pregovora za dvema zemljama kandidatkinjama - Albaniji i Makedoniji, ali i o unutrašnjim izazovima za EU.
"Istovremeno se međutim, moramo upitati jesmo li mi sami, unutar Evropske unije, spremni za nova proširenja", istakao je Fisinger - podsećajući na činjenicu da je Unija, osim u procesu pristupnih pregovora sa Zapadnim Balkanom - i u fazi razlaza sa jednom od svojih najznačajnijih članica - Ujedinjenim Kraljevstvom.
Na ekonomske dobrobiti pristupnog procesa, ali i samog članstva - ukazala je Dubravka Negre, šefica Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan. Kako je Negre podvukla - samo u poslednjih deset godina EIB je projekte na Zapadnom Balkanu finansirao sa osam milijardi evra - čime su, kako je rekla, poboljšani životi svih građana i funkcionisanje društva.
"Ključna reč u svim ovim procesima je povezanost. I ona je neophodni deo evropskih integracija - a to znači povezanost regiona. I ona ne treba da bude zamena za postupak priključenja regiona Evropskoj uniji. I mislim da je prepoznato da nije", kaže.
Međutim, na putu tom povezivanju, o kome govori Negre - često je do sada prepreka bila politika. Neki od poslednjih primera su zabrane učešća kosovskih sportista na takmičenjima koja je organizovala Srbija. Takođe - još nije jasan ni format po kome će biti organizovan sofijski samit. Poznato je da će prisutni biti Španija i Kosovo, ali bugarsko predsedništvo nije saopštilo da li se Madrid složio sa tim da se Kosovo bude predstavljeno kao država. "Učešće Kosova će biti u skladu sa zahtevima protokola", navodi se u kratkom odgovoru portparolke bugarskog predsedništva u EU za Radio Slobodna Evropa.
Aleksandra Joksimović, predsednica nevladine organizacije Centar za spoljnu politiku, poručila je da se nada da će susret Evropska unija - Zapadni Balkan biti putokaz ohrabrenja Zapadnog Balkana na putu članstva.
Važno je da proces traje i da ima izvesnu budućnost i perspektivu: Aleksandra Joksimović
"Važan faktor predstavljaće i međusobna dobronamernost zemalja Zapadnog Balkana, a ne utrkivanje ko je u ovom procesu na čelu - a ko na začelju. Važno je da proces traje i da ima izvesnu budućnost i perspektivu. Time će zemlje Zapadnog Balkana imati apsolutni benefit", zaključila je Joksimović.
Susret u Sofiji održava se deceniju i po nakon Solunskog samita, kada je takoreći, inicirana ideja proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan.