Samit u Sofiji će biti još jedna potvrda evropske perspektive za ceo Zapadni Balkan. Međutim, lideri 28 zemalja članica Evropske unije (EU) neće biti u stanju da ponove, a još manje unaprede, obećanje dato još pre 15 godina.
Sastanak na najvišem nivou između EU i Zapadnog Balkana je prvi posle samita u Solunu održanog 2003. godine, kada je zemljama regiona obećano punopravno članstvo u EU. Ovog puta, u bugarskoj prestonici, lideri EU zemalja će jedino potvrditi "evropsku perspektivu za zapadnobalkanske partnere".
Već je izvesno da samitu u Sofiji neće prisustvovati svi lideri EU zemalja.
Španski premijer Mariano Rahoy se neće pojaviti u zgradi u četvrtak jer ne želi da bude za istim stolom gde se Kosovo tretira ravnopravno sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana. Evropski izvori su potvrdili da su već na početku organizovanja ovog susreta znali da španski premijer neće prisustvovati sastanku.
Bez obzira na odsustvo jedne zemlje, za EU je veliki uspeh što je pronađen diplomatski jezik u zajedničkoj deklaraciji koji je dozvolio da potpisnici Sofijske deklaracije budu sve članice EU, uključujući i one koje nisu priznale kosovsku nezavisnost.
Tekst Deklaracije je već usaglašen. Ona će biti formalno usvojena na kraju samita, 17. maja, a isti tekst će formalno podržati i sve zemlje Zapadnog Balkana.
Ovaj samit bi trebao biti vrhunac bugarskog predsedavanja. Jedina ključna stvar samita leži na činjenici da se posle 15 godina sastaju lideri EU i lideri Zapadnog Balkana – evropske teritorije gde bi trebalo u jednom trenutku da se proširi evropska porodica.
Izvesno je da EU neće pauzirati ovoliko za naredni susret sa partnerima iz regiona. Hrvatska je već javila da će organizovati ovakav format susreta prilikom njenog predsedavanja EU, 2020. godine.
Postoje već inicijative unutar EU da samiti sa Zapadnim Balkanom budu institucionalizovani u briselskoj agendi.
Evropski izvori su potvrdili da će se na marginama samita u Sofiji ponovo sastati premijeri Makedonije i Grčke, Zoran Zaev i Dimitris Tzipras u okviru pregovaračkog procesa koji bi vodio do pronalaska rešenja za spor oko imena.
Evropski diplomatski izvori su naglasili da ne očekuju prodor u Sofiji ali da su ohrabreni "pozitivnim signalima" koji pristižu. Isti izvori su upozorili da već postoji kalendarski pritisak oko ovog pitanja.
Naime, jedan evropski zvaničnik je naglasio da je početak juna poslednji rok za pronalazak rešenja oko imena kako bi EU bila u stanju da dozvoli otvaranje pristupnih pregovora između Skoplja i Brisela krajem juna, kada EU na nivou šefova država a i vlada raspravlja o proširenju.
