Slučaju KAP dodata i krivična prijava u Austriji: Ko s kim raščišćava račune?

KAP

Vjerovatno više niko ne može izbrojati koliko je raznih pravnih akcija pokrenuto u vezi sa podgoričkim Kombinatom aluminijuma. Seriji tužbi, odštetnih zahtjeva i ostalih sporova u Crnoj Gori i van nje, sada je, prema medijskim informacijama, dodata i krivična prijava austrijskom tužilaštvu.

Austrijsko tužilaštvo za suzbijanje privrednog kriminala i korupcije je primilo krivičnu prijavu o kršenju crnogorskog zakonodavstva o stečaju u vezi sa kreditom ruske VTB banke podgoričkom Kombinatu aluminijuma, nakon čega je, navodno, crnogorskim vlastima uputilo zvaničan zahtjev za krivičnim gonjenjem tri neimenovana državljanina Crne Gore.

Naime, prema pisanju dnevnika Dan, filijala VTB banke iz Beča je, svojevremeno, odobrila KAP-u kredit od 60 miliona eura za koji je žirant bila Vlada Crne Gore, ali ukupna potraživanja ove banke prema Kombinatu aluminijuma iznose preko 90 miliona. Pošto oko 30 miliona nije bilo pokriveno garancijama Crne Gore, VTB banka se našla u situaciji da, po uvođenju stečaja u Kombinat, nema mogućnost naplate potraživanja.

Portparol austrijskog tužilaštva Karmen Prior je rekla Danu da se prijava odnosi na nezakonite radnje trojice crnogorskih državljana koje nije željela da imenuje.

„Pošto se optužbe tiču trojice crnogorskih državljana, a centralno pitanje je crnogorsko zakonodavstvo o stečaju, mi smo zvanično poslali zahtjev crnogorskim vlastima da vidimo da li će preduzeti gonjenje i sada čekamo odgovor crnogorskih vlasti“, pojasnila je Prior.

Advokat Aleksandar Đurišić kaže da je informacija o krivičnoj prijavi za sada nedovoljno jasna jer, prije svega, nije poznato o kojim se osobama radi i kojim radnjama su mogle da učine krivično djelo.

„Ukoliko se radi o stečajnom upravniku i stečajnom sudiji, apsolutno smatram da bi takva krivična prijava bila potpuno besmislena. Niti oni reaguju proprio motu, odnosno, samostalno već tek kada su shodno zakonu ispunjeni uslovi za nečiji stečaj. Dakle, oni nijesu ti koji mogu po bilo kom osnovu biti odgovorni. Stečaj se uvodi pošto se steknu zakonski uslovi i tek pošto rješenje o stečaju postane pravosnažno bira se stečajni upravnik, a prethodi mu izbor stečajnog sudije. To znači da oni nakon uvođenja stečaja nemaju nikakvu odgovornost osim, ako bi pustili mašti na volju pa uključili pretpostavku, da su imali te milione na računu, a da ih nijesu platili“, navodi Đurišić.

Crnogorsko Tužilaštvo je sada dužno da postupi tako što će slučaj ocijeniti u skladu sa domaćim zakonima, kaže advokat Aleksandar Đurišić, koji objašnjava i zašto je u odnosima ruske banke i slučaja u Crnoj Gori krivična prijava podnijeta austrijskom Tužilaštvu.

„Šteta je nastala tamo. Umanjenje imovine banke je nastala u Austriji, a ne u Crnoj Gori jer VTB banka ovdje nema filijalu. Moglo bi biti u pitanju i nepovjerenje u crnogorske državne organe, ali je, vjerovatno, jedini razlog to što oni smatraju da je izvršenje djela nastalo u Austriji“, komentariše Đurišić.

Podsjetimo. Nakon proglašenja bankrota u KAP-u, raspisana su dva tendera za prodaju imovine fabrike, a na kraju je ostao samo jedan ponuđač, nikšićki biznismen Veselin Pejović, koga opozicija smatra marionetom premijera Mila Đukanovića koji je i sam predmet optužbi da je bio duboko involviran u tajne dilove sa prethodnim ruskim investitorom iz čega je, navodno, izvlačio veliku finansijsku dobit na štetu države.

Ova krivična prijava je još jedna u nizu brojnih sporova u vezi sa podgoričkim Kombinatom aluminijuma koji su, izmedju ostalog, poslužili i kao opravdanje kupcu imovine Kombinata Veselinu Pejoviću da uplati samo četiri, od 28 miliona eura koliko je ponudio za KAP.

U međuvremenu je reagovao i dio opozicije.

„Ja sam i ranije ukazivao da je i samo uvođenje stečaja u Kombinat aluminijuma Crnu Goru dovelu u veoma nezgodnu poziciju kada su u pitanju medjunarodne arbitraže i poštovanje samog ugovora. Činjenica da država Crna Gora nije raskinula ugovor na osnovu klauzula iz samog ugovora koje su već bile ispunjene, već je uvela stečaj, otvara najbolnije pitanje – intervencija Vlade u poslovanju privatne kompanije sa stranim vlasništvom. To advokati vješto i efikasno koriste. Očigledno kod samog bivšeg vlasnika, Centralnoevropske aluminijumske kompanije, Rusa Olega Deripaske, postoji neki dodatni motiv koji se može analizirati i sa aspekta nekih mogućih privatnih nerašćišćenih odnosa između njega i Mila Đukanovića ali i nekih odnosa koji su se definisali između crnogorske Vlade, odnosno, Đukanovića i ruske vlasti“, konstatovao je član skupštinskog Odbora za ekonomiju i funkcioner opozicionog Demokratskog fronta Nebojša Medojević.