Iako je saslušanje crnogorskog ministra ekonomije Vladimira Kavarića pred parlamentarnim Odborom za ekonomiju, finansije i budžet u četvrtak počelo raspravom da li sjednicu uopšte treba održati jer se predsjednik borda direktora podgoričkog Kombinata aluminijuma Aleksej Kuznjecov nije odazvao pozivu, diskusija je ipak, pored mnoštva ponovljenih informacije, donijela i neka nova saznanja.
Ukoliko se sa ruskim investitorima u podgoričkom Kombinatu aluminijuma ne postigne dogovor u vezi njihove saglasnosti da država preuzme njihov dug od 22 miliona eura na ime kredita Deutsche banci, Vlada će u ponedjeljak podnijeti krivične prijave protiv odgovornih, što bi trebalo da se odnosi na predsjednika borda direktora KAP-a Alekseja Kuznjecova i, eventualno, izvršnog direktora Jurija Mojsijeva.
Potvrdi ove informacije, koja je došla od strane ministra ekonomije Vladimira Kavarića, prethodila su brojna pitanja parlamentaraca, pa je poslanik opozicionog Pokreta za promjene Zarija Pejović ministru ekonomije postavio direktna pitanja koja se, zavisno od tumačenja, mogu ocijeniti kao retorička od kojih se i ne očekuje odgovor, ali i kao pitanja koja zadiru u suštinu problema.
"Da li sumnjate, da li ste u saznanju, da li razmišljate o tome da je u slučaju privatizacije KAP-a došlo do korupcije ? Da li bi ste Vi, gospodine Kavariću, da ste bili predsjednik Vlade prodali KAP N PLUS grupi, odnosno gospodinu Deripaski ili bi ste tu fabriku prodali nekoj zapadno evropskoj firmi", pitao je Pejović.
Privatizacija podgoričkog Kombinata aluminijuma je problematična od samog početka. Vladi se zamjerala velikodušnost u davanju subvencija ruskim investitorima i prevelika tolerancija u odnosu na njihova brojna kršenja privatizacionog ugovora, neispunjavanje investicija i čak utaju poreza.
Moguće rješenje spora
Nakon tužbe koju je međunarodnom sudu Centralnoevropska alunijumska kompanija ruskog oligarha Olega Deripaske podnijela uz odštetni zahtjev od 300 miliona eura jer su smatrali da ih je, prilikom privatizacije, crnogorska Vlada prevarila, 2009. je napravljen takozvani Ugovor o poravnanju kojim je suspendovan prvobitni privatizacioni ugovor, a tim dokumentom se Vlada obavezala da će Rusima biti žirant za kredite vrijedne 132 miliona eura.
Pošto je ruski investitor obznanio da nije u stanju da otplaćuje rate, Vlada je i zvanično preuzela obavezu od 22 miliona prema Deutsche banci, ali Rusi odbijaju da daju saglasnost koja je, navodno, neophodna jer po engleskom pravu, moraju da se slože sve tri strane.
"Interesuje me ovaj tripartitni dogovor koji predlažu Rusi. Da li ćete ga potpisati? Ili ste spremni, ako nećete da platite odmah Dojče banci ili ima i neka rezervna varijanta da se i bez tog dogovora sa CEACOM na odloženo plati taj dug Dojče banci Drugo, šta je sa kreditom OTP banci? On skoro pristiže. Vrlo važan ugovor imate, odnosno garanciju koju ste dali na 60 miliona kod VTB banke, to je ruska državna banka koja sigurno neće ništa naštetiti CEAC-u. Šta ćete i ako čak nasilno raskinete ugovor? Vjerovatno će Rusi odmah tražiti povraćaj od 60 miliona", pitao je i konstatovao Radojica Živković iz Nove srpske demokratije.
Na brojna pitanja poslanika odgovorio je ministar ekonomije Vladimir Kavarić, koji je u četvrtak otvoreno rekao da je jedna od mogućnosti pokretanje krivične odgovornosti.
"Onaj ko je zadužen u državi da se bavi zaštitom imovinsko pravnih interesa će podnijeti krivične prijave protiv onih koji su odbili da potpišu ovakav ugovor jer su imali obavezu a njihova je obaveza da čuvaju interese firme. Imamo pravna tumačenja da bi ovo predstavljalo zloupotrebu takve funkcije i državni organi će postupiti na taj način", rekao je Kavarić.
Ministar ekonomije Vladimir Kavarić je, u kontekstu mogućeg rješavanja spora sa Rusima pred međunarodnom arbitražom, potvrdio ranije izrečene tvrdnje da Rusi nijesu uložili ni 300 ni, kasnije smanjenu procjenu svojih investicija na 200 miliona eura, već svega nešto više od 47 miliona eura.
"Oni su počeli da obavještavaju stranu javnost i pripremaju svoje viđenje događaja i njihov stav o tih 200 miliona investicija jeste da je investirano upravo toliko pri čemu oni kažu da je uloženo u modernizaciju KAP-aa i zaštitu životne sredine 25 miliona i oko 175 miliona u operativne troškove. To nije investicija, znači nije investicija. U taj dio investicije, a ni to nije investicija, oni uračunavaju 54 miliona, koliko je plaćeno za akcije. Znači, to je stav Rusa", pojasnio je Kavarić.
Ukoliko se sa ruskim investitorima u podgoričkom Kombinatu aluminijuma ne postigne dogovor u vezi njihove saglasnosti da država preuzme njihov dug od 22 miliona eura na ime kredita Deutsche banci, Vlada će u ponedjeljak podnijeti krivične prijave protiv odgovornih, što bi trebalo da se odnosi na predsjednika borda direktora KAP-a Alekseja Kuznjecova i, eventualno, izvršnog direktora Jurija Mojsijeva.
Potvrdi ove informacije, koja je došla od strane ministra ekonomije Vladimira Kavarića, prethodila su brojna pitanja parlamentaraca, pa je poslanik opozicionog Pokreta za promjene Zarija Pejović ministru ekonomije postavio direktna pitanja koja se, zavisno od tumačenja, mogu ocijeniti kao retorička od kojih se i ne očekuje odgovor, ali i kao pitanja koja zadiru u suštinu problema.
"Da li sumnjate, da li ste u saznanju, da li razmišljate o tome da je u slučaju privatizacije KAP-a došlo do korupcije ? Da li bi ste Vi, gospodine Kavariću, da ste bili predsjednik Vlade prodali KAP N PLUS grupi, odnosno gospodinu Deripaski ili bi ste tu fabriku prodali nekoj zapadno evropskoj firmi", pitao je Pejović.
Privatizacija podgoričkog Kombinata aluminijuma je problematična od samog početka. Vladi se zamjerala velikodušnost u davanju subvencija ruskim investitorima i prevelika tolerancija u odnosu na njihova brojna kršenja privatizacionog ugovora, neispunjavanje investicija i čak utaju poreza.
Moguće rješenje spora
Nakon tužbe koju je međunarodnom sudu Centralnoevropska alunijumska kompanija ruskog oligarha Olega Deripaske podnijela uz odštetni zahtjev od 300 miliona eura jer su smatrali da ih je, prilikom privatizacije, crnogorska Vlada prevarila, 2009. je napravljen takozvani Ugovor o poravnanju kojim je suspendovan prvobitni privatizacioni ugovor, a tim dokumentom se Vlada obavezala da će Rusima biti žirant za kredite vrijedne 132 miliona eura.
Pošto je ruski investitor obznanio da nije u stanju da otplaćuje rate, Vlada je i zvanično preuzela obavezu od 22 miliona prema Deutsche banci, ali Rusi odbijaju da daju saglasnost koja je, navodno, neophodna jer po engleskom pravu, moraju da se slože sve tri strane.
Ministar Kavarić na saslušanju, 22.mart 2012.
To bi moglo da dovede do aktiviranja garancija Deutsche banke, ali i svih ostalih, pa bi teret otplate 170 miliona, sa kamatama vrijednog duga, mogao da padne na leđa građana odjednom. Rusi sada, uz određene uslove, nude dogovor, a poslanici postavljaju pitanja."Interesuje me ovaj tripartitni dogovor koji predlažu Rusi. Da li ćete ga potpisati? Ili ste spremni, ako nećete da platite odmah Dojče banci ili ima i neka rezervna varijanta da se i bez tog dogovora sa CEACOM na odloženo plati taj dug Dojče banci Drugo, šta je sa kreditom OTP banci? On skoro pristiže. Vrlo važan ugovor imate, odnosno garanciju koju ste dali na 60 miliona kod VTB banke, to je ruska državna banka koja sigurno neće ništa naštetiti CEAC-u. Šta ćete i ako čak nasilno raskinete ugovor? Vjerovatno će Rusi odmah tražiti povraćaj od 60 miliona", pitao je i konstatovao Radojica Živković iz Nove srpske demokratije.
Na brojna pitanja poslanika odgovorio je ministar ekonomije Vladimir Kavarić, koji je u četvrtak otvoreno rekao da je jedna od mogućnosti pokretanje krivične odgovornosti.
"Onaj ko je zadužen u državi da se bavi zaštitom imovinsko pravnih interesa će podnijeti krivične prijave protiv onih koji su odbili da potpišu ovakav ugovor jer su imali obavezu a njihova je obaveza da čuvaju interese firme. Imamo pravna tumačenja da bi ovo predstavljalo zloupotrebu takve funkcije i državni organi će postupiti na taj način", rekao je Kavarić.
Ministar ekonomije Vladimir Kavarić je, u kontekstu mogućeg rješavanja spora sa Rusima pred međunarodnom arbitražom, potvrdio ranije izrečene tvrdnje da Rusi nijesu uložili ni 300 ni, kasnije smanjenu procjenu svojih investicija na 200 miliona eura, već svega nešto više od 47 miliona eura.
"Oni su počeli da obavještavaju stranu javnost i pripremaju svoje viđenje događaja i njihov stav o tih 200 miliona investicija jeste da je investirano upravo toliko pri čemu oni kažu da je uloženo u modernizaciju KAP-aa i zaštitu životne sredine 25 miliona i oko 175 miliona u operativne troškove. To nije investicija, znači nije investicija. U taj dio investicije, a ni to nije investicija, oni uračunavaju 54 miliona, koliko je plaćeno za akcije. Znači, to je stav Rusa", pojasnio je Kavarić.