Da li predkrivični postupak koji se vodi protiv jednog od najmoćnijih biznismena u Srbiji Miroslava Miškovića, a koji je najavio vicepremijer Aleskandar Vučić, znači početak njegove detronizacije ili će se istraga usmeriti samo na par spornih privatizacija koje su na spisku Evropske unije, medju njih 24 koje Brisel taži da se preispitaju u okviru obaveze Srbije u poglavlju o vladavini prava?
Svakodnevno se u medijima pojavljuju informacije koje se plasiraju kao “poverljive, iz proverenih policijskih izvora” o tome šta se zapravo ispituje, kad je reč o poslovanju vlasnika Delta holdinga Miroslava Miškovića. Najnovije što se plasira je da se pored sporne davne privatizacije C marketa proverava i privatizacija pet putarskih preduzeća.
“Taj Holding je u središtu svega što je u Srbiji u poslednjih 15-ak i više godina. Prema tome, sve bi trebalo da bude predmet istrage. Treba videti šta se zaista istražuje. Da li oni zaista misle da razmotre sve to što se dogadjalo izmedju para i moći, para i vlasti u poslednjih 20-ak godina? Sumnjam. On je bio blizak manje više svim vlastima koje su se smenjivale. Na otvaranju tih njegovih raznih prodavnica, poslova....bili su manje više svi . Ne znam šta se tačno sada hoće”, kaže za RSE Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za uporedne ekonomske studije.
Savet za borbu protiv korupcije svojevremeno je ponudio dokumentaciju o spornoj prodaji zemljišta Luke Beograd u kome je učestvovao pored Milana Beka i Mišković. Politički analitičar Vladimir Goati koji je bio svojevremeno i član tog tela kaže da je njihov rad ostajao bez ikakve reakcije:
“To je udaralo kao u gumene zidove, Vlada se na to nije obazIrala. I MIšković je u tim izveštajima jednom pomenut. Tadašnje dve-tri-četiri vlade nisu se obazirale, možda će ova peta sada početi da čeprka po njegovom žitiju.”
Pokojna Verica Barać, sada već legendarna predsednica Saveta koja se donkihotski borila protiv korupcije, skretala je svojevremeno pažnju na veliku moć tajkuna, medju njima i Miškovića. Povodom pomenute prodaje Luke Beograd, ona se ovim pitanjima obratila javnosti:
“Kako oni mogu da menjaju generalni urbanistički plan, da bi upropastili Luku Beograd i trgovali zemljištem? Kako oni mogu da utiču da se zakoni donose?”
Verica Barać je potom objašnjavala kako kako razni bogati moćnici poput Miškovića, opstaju i dok se vlasti menjaju:
“Svi ovi o kojima govorimo sada sede pored predsednika države i Vlade, savetuju Vladu kako da izađu iz krize, da je primenjen Zakon o lustraciji, oni bi još uvek bili pod zabranom građanskih prava”, uzaludno je govorila Verica Barać u vreme vladavine DS.
Zabluda o moći biznismena
Različita su mišljenja o tome ko je koga svih ovih godina kontrolisao u Srbiji, tajkuni Vladu ili Vlada njih. Postoji zabluda, kaže Goati, da su biznismeni moćniji od političara.
“Očigledno se sam vrh politike usredsredio na njega, i ja mogu jedino da kažem da kada je to tako, objektivno gledano u ovoj zemlji koja je još uvek zemlja političke ekonomije, magnat, tajkun, kapitalista, nema nikakve šanse. Najbolji primer za to je slučaj Karić koji je isto tako bio ekonomski moćan čovek. Kada je počeo da DSS-u uzima veliki broj birača, nađeno mu je nešto (pri tom, ja ne tvrdim da je on nevin) on je morao da napusti bojište. Ništa drugačije ne bih rekao ni sada. Ako je njima stalo da Miškovića sklone, ne vidim nikakvu verovatnoću da se drukčije dogodi”, kaže Goati.
Miroslav Mišković je nedavno, pošto je uporno prozivan preko medija, saopštio da jeste većinski skriveni vlasnik dnevnih novina Pres i povukao se, što je dovelo do gašenje tih Tadićevim demokratama naklonjenih novina. Mediji sada traže da i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, viđen kao novi predsednik DS, saopšti da je i on bio skriveni suvlasnik. To se do sada nije dogodilo.
Mišković je, kažu, tim činom ponudio novoj vlasti nagodbu, ali nje nema. Kada to nije uspelo, on se oglasio saopštenjem da će braniti medijskom urušavanju svoje kompanije svim zakonskim sredstvima.
Šta se isprečilo toplom zagrljaju Miškovića sa novom vlašću, da li beskompromisnost Aleksandra Vučića koji je nameran da sprovede antirupcijski rez u Srbiji , ili nešto drugo
“Na to pitanje mi u ovom trenutku ne znamo odgovor iz milion razloga. Mi ne znamo finansijsko stanje Delta holdinga, ne znamo unutrašnje odnose po tom pitanju u Vladi, ne znamo o kojim se tačno predmetima radi, jedno je poslovanje preduzeća a drugo sam vlasnik”, nabraja nepoznanice Vladimir Goati.
Podsećamo da prethodna vlast Borisa Tadića nije gotovo ni prstom mrdnula kada je nekoliko meseci pre kraja mandata dobila od Brisela spisak sa zahtevom za reviziju spornih privatizacija.
Ali je činjenica da su između demokrata i Miškovića naglo zahladneli odnosi, pale su i neke ozbiljnije javne zamerke, da je red da ovaj i drugi tajkuni vrate svoj dug državi, doduše na dobrovoljnoj bazi. Od toga nije bilo, koliko se sećamo, ništa.
Miroslav Mišković, inače, potiče iz nekadašnjeg Geneksa, jedne od najuspešnijih firmi nekadašnje socijalističke Jugoslavije , nekoliko visokopozicioniranih članova tadašnjeg menadžmenta su danas medju najbogatijim ili bogatijim ljudima u Srbiji koji su 90-ih godina, neki u zemlji, neki vani pokrenuli uspešne biznise. Geneksa više nema, kao što je to sa mnogim bivšim poznatim firmama.
Svakodnevno se u medijima pojavljuju informacije koje se plasiraju kao “poverljive, iz proverenih policijskih izvora” o tome šta se zapravo ispituje, kad je reč o poslovanju vlasnika Delta holdinga Miroslava Miškovića. Najnovije što se plasira je da se pored sporne davne privatizacije C marketa proverava i privatizacija pet putarskih preduzeća.
“Taj Holding je u središtu svega što je u Srbiji u poslednjih 15-ak i više godina. Prema tome, sve bi trebalo da bude predmet istrage. Treba videti šta se zaista istražuje. Da li oni zaista misle da razmotre sve to što se dogadjalo izmedju para i moći, para i vlasti u poslednjih 20-ak godina? Sumnjam. On je bio blizak manje više svim vlastima koje su se smenjivale. Na otvaranju tih njegovih raznih prodavnica, poslova....bili su manje više svi . Ne znam šta se tačno sada hoće”, kaže za RSE Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za uporedne ekonomske studije.
Savet za borbu protiv korupcije svojevremeno je ponudio dokumentaciju o spornoj prodaji zemljišta Luke Beograd u kome je učestvovao pored Milana Beka i Mišković. Politički analitičar Vladimir Goati koji je bio svojevremeno i član tog tela kaže da je njihov rad ostajao bez ikakve reakcije:
“To je udaralo kao u gumene zidove, Vlada se na to nije obazIrala. I MIšković je u tim izveštajima jednom pomenut. Tadašnje dve-tri-četiri vlade nisu se obazirale, možda će ova peta sada početi da čeprka po njegovom žitiju.”
Pokojna Verica Barać, sada već legendarna predsednica Saveta koja se donkihotski borila protiv korupcije, skretala je svojevremeno pažnju na veliku moć tajkuna, medju njima i Miškovića. Povodom pomenute prodaje Luke Beograd, ona se ovim pitanjima obratila javnosti:
“Kako oni mogu da menjaju generalni urbanistički plan, da bi upropastili Luku Beograd i trgovali zemljištem? Kako oni mogu da utiču da se zakoni donose?”
Verica Barać je potom objašnjavala kako kako razni bogati moćnici poput Miškovića, opstaju i dok se vlasti menjaju:
“Svi ovi o kojima govorimo sada sede pored predsednika države i Vlade, savetuju Vladu kako da izađu iz krize, da je primenjen Zakon o lustraciji, oni bi još uvek bili pod zabranom građanskih prava”, uzaludno je govorila Verica Barać u vreme vladavine DS.
Zabluda o moći biznismena
Različita su mišljenja o tome ko je koga svih ovih godina kontrolisao u Srbiji, tajkuni Vladu ili Vlada njih. Postoji zabluda, kaže Goati, da su biznismeni moćniji od političara.
Vladimir Goati
Naprotiv, sudbina Miškovića i svakog vlasnika krupnog kapitala je u rukama onih koji su na vlasti, bez obzira što je svih ovih godina većina partija živela od manje ili više dobrovoljnh donacija krupnog kapitala koji je svoj opstanak osiguravao uplatama ne samo u jednu partijsku kasu.“Očigledno se sam vrh politike usredsredio na njega, i ja mogu jedino da kažem da kada je to tako, objektivno gledano u ovoj zemlji koja je još uvek zemlja političke ekonomije, magnat, tajkun, kapitalista, nema nikakve šanse. Najbolji primer za to je slučaj Karić koji je isto tako bio ekonomski moćan čovek. Kada je počeo da DSS-u uzima veliki broj birača, nađeno mu je nešto (pri tom, ja ne tvrdim da je on nevin) on je morao da napusti bojište. Ništa drugačije ne bih rekao ni sada. Ako je njima stalo da Miškovića sklone, ne vidim nikakvu verovatnoću da se drukčije dogodi”, kaže Goati.
Miroslav Mišković je nedavno, pošto je uporno prozivan preko medija, saopštio da jeste većinski skriveni vlasnik dnevnih novina Pres i povukao se, što je dovelo do gašenje tih Tadićevim demokratama naklonjenih novina. Mediji sada traže da i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, viđen kao novi predsednik DS, saopšti da je i on bio skriveni suvlasnik. To se do sada nije dogodilo.
Mišković je, kažu, tim činom ponudio novoj vlasti nagodbu, ali nje nema. Kada to nije uspelo, on se oglasio saopštenjem da će braniti medijskom urušavanju svoje kompanije svim zakonskim sredstvima.
Šta se isprečilo toplom zagrljaju Miškovića sa novom vlašću, da li beskompromisnost Aleksandra Vučića koji je nameran da sprovede antirupcijski rez u Srbiji , ili nešto drugo
“Na to pitanje mi u ovom trenutku ne znamo odgovor iz milion razloga. Mi ne znamo finansijsko stanje Delta holdinga, ne znamo unutrašnje odnose po tom pitanju u Vladi, ne znamo o kojim se tačno predmetima radi, jedno je poslovanje preduzeća a drugo sam vlasnik”, nabraja nepoznanice Vladimir Goati.
Podsećamo da prethodna vlast Borisa Tadića nije gotovo ni prstom mrdnula kada je nekoliko meseci pre kraja mandata dobila od Brisela spisak sa zahtevom za reviziju spornih privatizacija.
Ali je činjenica da su između demokrata i Miškovića naglo zahladneli odnosi, pale su i neke ozbiljnije javne zamerke, da je red da ovaj i drugi tajkuni vrate svoj dug državi, doduše na dobrovoljnoj bazi. Od toga nije bilo, koliko se sećamo, ništa.
Miroslav Mišković, inače, potiče iz nekadašnjeg Geneksa, jedne od najuspešnijih firmi nekadašnje socijalističke Jugoslavije , nekoliko visokopozicioniranih članova tadašnjeg menadžmenta su danas medju najbogatijim ili bogatijim ljudima u Srbiji koji su 90-ih godina, neki u zemlji, neki vani pokrenuli uspešne biznise. Geneksa više nema, kao što je to sa mnogim bivšim poznatim firmama.