Najava da se u Srbiji planira formiranje skupštine u kojoj bi bili predstavnici srpske dijaspore u regionu, uključujući i crnogorske predstavnike, naišla je na različita reagovanja političkih partija u Crnoj Gori.
Srpski ministar za dijasporu Srđan Srećković kazao je nedavno podgoričkoj Televiziji "Atlas" da je u pripremi Zakon o dijaspori i Srbima u regionu kojim se predviđa formiranje skupštine sa 44 predviđena srpska predstavnika iz okruženja. Srećković je naglasio da bi taj zakon trebalo da bude osnov dugoročne politike Srbije prema svim njenim državljanima koji žive van njene teritorije, ali i pripadnicima srpskog naroda koji Srbiju samo doživljavaju kao matičnu zemlju. Neven Gošović iz crnogorske opozicione Socijalističke narodne partije, kaže da tu najavu doživljava kao dokaz brige Srbije prema njenoj dijaspori:
"Radi se o predlogu akta o kojem se očigledno još uvijek nijesu izjasnili narodni poslanici Republike Srbije. Samim tim, zaista ne postoji ni činjenični osnovi ni informacije koje bi nam omogućile osnov prije bilo kakvog izjašnjenja vezano za predlog tog akta. Na osnovu onog što su objavili mediji zaista je veoma teško komentarisati objašnjenja koja sama po sebi mogu vući dosta kontroverzno".
Nejasnoće uočava i visoki funkcioner Nove srpske demokratije Novica Stanić koji kaže da generalno podržava ovakav stav srpskih vlasti:
"Želio bih prije svega da pozdravim takvu ideju, mislim da je ona na tragu i u duhu evropskih integracija. Ne bi trebala nikom da smeta, mada tu ima mnogo nepoznanica i dilema. Prije svega, kako će se birati predstavnici za tu skupštinu srpske dijaspore. U svakom slučaju, mislim da je dobro pitanje i da je značajan problem otvoren i vrijedi o tome razgovarati".
Činjenica da je navodna briga za srpsko stanovništvo u regionu bila konstantan izgovor ratnih planera sa Dedinja tokom devedesetih i da se pod firmom, inače legitimne želje i potrebe matice da održava kontakt sa dijasporom, često se krila namjera Beograda da dominira u okruženju, prema riječima Novice Stanića više nikoga ne mora da brine:
"Ne vidim uopšte takvu opasnost. Mislim da je dovoljno što nas kontroliše Amerika i Zapad. Prošla su vremena kada je Srbija mogla da kontroliše bilo koga".
Portparol vladajuće Demokratske partije socijalista Rajko Kovačević, međutim, kaže da nije čuo da se slična ideja realizovala u nekoj od evropskih država:
"Niko ne spori potrebu i obavezu da matične države vode računa o svojoj dijaspori i da ih na razne načine čvršće povezuju sa maticom, ali se to bar do sada radilo kroz drugačije oblike. Osnivanje skupština je, ponavljam, koliko ja znam, inovacija ovog srpskog ministarstva i s obzirom na regionalni i politički kontekst može zvučati kao nešto sa negativnim predznakom. Kada to kažem mislim da to može ličiti na neki paternalistički odnos prema Srbima u državama u okruženju koji su autohtoni narodi tih država. U najmanju ruku. po izjavama srpskog ministra za dijasporu možemo čuti, teško da makar u ovoj prvoj najavi ova inicijativa može proći bez određene količine podozrenja prema njenoj suštini".
"Radi se o predlogu akta o kojem se očigledno još uvijek nijesu izjasnili narodni poslanici Republike Srbije. Samim tim, zaista ne postoji ni činjenični osnovi ni informacije koje bi nam omogućile osnov prije bilo kakvog izjašnjenja vezano za predlog tog akta. Na osnovu onog što su objavili mediji zaista je veoma teško komentarisati objašnjenja koja sama po sebi mogu vući dosta kontroverzno".
Nejasnoće uočava i visoki funkcioner Nove srpske demokratije Novica Stanić koji kaže da generalno podržava ovakav stav srpskih vlasti:
Želio bih prije svega da pozdravim takvu ideju, mislim da je ona na tragu i u duhu evropskih integracija. Ne bi trebala nikom da smeta, mada tu ima mnogo nepoznanica i dilema.
"Želio bih prije svega da pozdravim takvu ideju, mislim da je ona na tragu i u duhu evropskih integracija. Ne bi trebala nikom da smeta, mada tu ima mnogo nepoznanica i dilema. Prije svega, kako će se birati predstavnici za tu skupštinu srpske dijaspore. U svakom slučaju, mislim da je dobro pitanje i da je značajan problem otvoren i vrijedi o tome razgovarati".
Činjenica da je navodna briga za srpsko stanovništvo u regionu bila konstantan izgovor ratnih planera sa Dedinja tokom devedesetih i da se pod firmom, inače legitimne želje i potrebe matice da održava kontakt sa dijasporom, često se krila namjera Beograda da dominira u okruženju, prema riječima Novice Stanića više nikoga ne mora da brine:
Ne vidim uopšte takvu opasnost. Mislim da je dovoljno što nas kontroliše Amerika i Zapad. Prošla su vremena kada je Srbija mogla da kontroliše bilo koga.
Portparol vladajuće Demokratske partije socijalista Rajko Kovačević, međutim, kaže da nije čuo da se slična ideja realizovala u nekoj od evropskih država:
"Niko ne spori potrebu i obavezu da matične države vode računa o svojoj dijaspori i da ih na razne načine čvršće povezuju sa maticom, ali se to bar do sada radilo kroz drugačije oblike. Osnivanje skupština je, ponavljam, koliko ja znam, inovacija ovog srpskog ministarstva i s obzirom na regionalni i politički kontekst može zvučati kao nešto sa negativnim predznakom. Kada to kažem mislim da to može ličiti na neki paternalistički odnos prema Srbima u državama u okruženju koji su autohtoni narodi tih država. U najmanju ruku. po izjavama srpskog ministra za dijasporu možemo čuti, teško da makar u ovoj prvoj najavi ova inicijativa može proći bez određene količine podozrenja prema njenoj suštini".