"Oni jednostavno nisu u stanju da podnesu bilo kakvu, ni najkonstruktivniju kritiku ili upozorenje na kršenje zakona", izjavio je za RSE Rodoljub Šabić, bivši poverenik za informacije od javnog značaja, dan nakon što su ga u Parlamentu Srbije, tokom rasprave o njegovom izveštaju za 2018. godinu, poslanici vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) optužili da je radio za medije i nevladine organizacije, da se bavio politikom, da je nedobronameran...
"Svako upozorenje doživljavaju kao nekakav atak i svode na najrudimentarniji politički nivo, dakle na obračun i borbu, a takve ljude doživljavaju kao neprijatelje… Ne bih uopšte da komentarišem to što su juče govorili Martinović i slični opskurni likovi. To naravno nema nikakve veze sa istinom", rekao je Rodoljub Šabić.
Aleksandar Martinović, šef poslaničke grupe SNS-a u Skupštini Srbije, izneo je niz optužbi na račun bivšeg poverenika, rekavši, između ostalog i to da je tražio "bezbednosno osetljive podatke" na upit "tobože nezavisnih" medija i nevladinih organizacija, čija je, kako se izrazio, „ekspozitura“ bio.
Aleksandar Martinović, šef poslaničke grupe SNS-a u Skupštini Srbije, izneo je niz optužbi na račun bivšeg poverenika
On je upitao i "koje to građane koji misle dobro Srbiji", zanimaju detalji o tome kako je Srbija nabavila vojne i policijske avione i helikoptere, dodavši i da su Šabića, NVO i medije zanimali i rušenje u beogradskoj četvrti Savamala, afere oko ministra finansija Siniše Malog, projekat "Beograd na vodi"…
"Novinar KRIK-a, CINS-a, novinar Insajdera, novinar Radija Slobodna Evropa, novinar BIRN-a, novinar N1, novinar Istinomera, novinar nedeljnika Vreme, novinar CINS-a, novinar KRIK-a, novinar Insajdera, Transparentnost Srbije… to su ljudi, odnosno organizacije za koje ste vi tražili informacije. Vi ste bili služba i ekspozitura raznih CINS-ova, KRIK-ova, BIRN-ova, Nataše Kandić (Fonda za humanitarno pravo)“, rekao je Martinović tokom rasprave 10. jula.
Pročitajte i ovo: Martinović optužio bivšeg Povernika da je radio za medije i NVONezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) osudilo je ovakav nastup poslanika Martinovića koji je novinare optužio da svojim upitima Povereniku ugrožavaju bezbednost države i najavilo da će o tim izjavama predstavnika vlasti izvestiti međunarodne asocijacije novinara i medija i nadležne međunarodne organizacije i zatražiti njihovu reakciju.
NUNS je pozvao i predsednika SNS-a i Srbije Aleksandra Vučića da se izjasni.
"Ovakve paušalne i veoma opasne izjave visokog funkcionera vladajuće partije stvaraju uslove za nove napade i pretnje novinarima i medijskim radnicima i za još veće narušavanje njihove bezbednosti", navodi se u saopštenju Izvršnog odbora NUNS-a.
Rodoljub Šabić istovremeno primećuje da se - između uvreda i kritika - o samom izveštaju i o razlozima zbog koji su mu se građani obraćali, tokom rasprave nije čula niti jedna jedina reč.
Upravo na to ukazuje i Tara Tepavac, koordinatorka inicijative “Otvoreni parlament” udruženja građana CRTA, koja godinama prati rad Narodne skupštine i informiše javnost o radu i aktivnostima poslanika. Za RSE kaže da se rasprava svela na degradiranje poverenika i na omalovažavanje rada institucije koja je u svetu prepoznata kao primer dobre prakse. I to, ističe, na prvoj raspravi nakon pet godina koja je bila posvećena izveštaju od strane nezavisnih tela, a na čiji je izostanak ukazala i Evropska komisija u svom izveštaju.
"Ako znamo da je zadatak Skupštine da kontroliše izvršnu vlast i da su nezavisna tela u stvari pomoć Skupštini i jedna vrsta partnera ili produžene ruke Skupštine koja joj pomaže da kontroliše rad izvršne vlasti, da nadzire rad državne uprave i da, uopšte, prati stanje u kome građani žive, onda vidimo da je Skupština ponovo propustila priliku za suštinsku raspravu o sadržaju izveštaja nezavisnih tela. Dakle, umesto da tema rasprave budu sadržaji tih izveštaja, a to su pre svega problemi zbog kojih su se građani uopšte obraćali ovim nezavisnim organima tokom prošle godine, neki od poslanika su se bavili time koji su se to građani uopšte usudili da se obrate Povereniku", rekla je Tepavac.
A baš kao i Rodoljub Šabić, na meti kritika poslanika vladajuće koalicije se mesec dana ranije (19. juna 2019.) našao i Fiskalni savet, stručno savetodavno telo odgovorno Skupštini Srbije. Razlog je bio taj što su u svom izveštaju bili kritični prema fiskalnim merama vlade, a neposredan povod izjava jednog od članova Saveta da je "za zaustavljanje odlaska mladih iz zemlje potrebno povećanje životnog standarda i privrednog rasta".
Zbog toga su na njihov račun iznete optužbe da se bave "politikom i politikanstvom".
Pročitajte i ovo: Poverenik pokrenuo postupak zbog Vučićevih pisama penzionerimaTara Tepavac kaže da je izuzetno važno da takav odnos prema nezavisnim telima bude tema o kojoj će se raspravljati u društvu i ističe da je to jedan od načina da se oni zaštite.
"Mi, građani, pre svega treba da razumemo koja je uloga institucija u našem sistemu, da zahtevamo od institucija da rade svoj posao i da kritikujemo javno ovo što se dešava", kaže Tepavac.
Doskorašnji poverenik Rodoljub Šabić kaže da je jako teško dati recept kako da se nezavisna tela zaštite od napada i kako da, u takvim okolnostima, zadrže svoju nezavisnost.
"Zastrašujuća partokratija koju nam trenutno demonstrira najveća stranka je zapravo simptom koji je posledica jednog dugog procesa koji bih ja otprilike opisao kao potpuni pad imunog sistema jednog društva. Pogledajte te afere koje svakodnevno izbijaju u javnost, a koje bi u uređenim delovima sveta značile pad vlade, kod nas više nisu ništa osim nekakve bizarne vesti koja na trenutak napuni prve strane medija i onda nestaje. Mi, dakle, nemamo ni stvarnu opoziciju, ni što je još važnije dovoljno artikulisanu javnost u onom smislu reči u kome je ona bitan element demokratskog društva. Mi imamo nekakvo javno mnjenje koje se s vremena na vreme zapali kao slama i brzo ugasi, ali nemamo javnost u smislu jednog stabilnog sistema vrednosti", rekao je Šabić.
Rodoljubu Šabiću je mandat istekao 22. decembra prošle godine, posle gotovo decenije i po provedene na poziciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Skupština Srbije bi uskoro trebalo da izabere njegovog naslednika, a skupštinski Odbor za kulturu i informisanje predložiće Parlamentu dosadašnjeg vršioca dužnosti predsednika Prekršajnog suda u Beogradu Milana Marinovića, kandidata vladajuće koalicije.