Nema ni pomeranja ni uklanjanja spomenika podignutog u Preševu poginulim borcima Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca, zaključak je lidera albanskih partija i lokalne samouprave u Preševu koja će pokrenuti proces zakonske legalizacije spomenika kako bi ovo obeležje ostalo na sadašnjem mestu na trgu ispred opštine. U ponoć je istekao rok koji je zvanični Beograd postavio lokalnim vlastima da uklone spomenik.
Čitav dan se u Preševu većalo kako rešiti problem na relaciji sa zvaničnim Beogradom, ali lideri albanskih partija tvrde da na dnevnom redu nije bilo ni premeštanje ni uklanjanje ovog spomen-obeležja poginulim borcima Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca sa centralnog trga u tom gradu što zahteva zvanični Beograd. Umesto toga odbornici Skupštine opštine Preševo usvojili su predlog odluke o postavljanju spomen-ploče na centralnom trgu u tom gradu a predsednik opštine Ragmi Mustafa kaže da će problem biti rešen tako što će biti zatražena legalizacija ovog spomenika.
„Mi ćemo sprovesti legalnu proceduru za postavljanje spomenika. Žalićemo se na rešenje Ministarstva pravde i preduzeti zakonske mere koje su predviđene zakonima republike Srbije, da se legalno postavi ta spomen ploča,“ rekao je Mustafa.
RSE: A ako Beograd i dalje bude insistirao na uklanjanju spomenika?
Mustafa: Onda pitajte Beograd šta će da radi dalje, uprkos našoj celokupnoj dokumentaciji. Upravni inspektori su doneli ovo rešenje zbog dokumentacije i dozvole za izgradnju, a to će se obezbediti.
RSE: Kakva je atmosfera danas u Preševu?
Mustafa: Danas je sve u redu, nema tenzija.
Vanredna sednica skupštine opštine Preševo, a pre toga i sastanak lidera albanskih političkih partija, usledili su pošto je u utorak u ponoć istekao rok koji im je Ministarstvo pravde dalo da uklone spomenik. Ministarstvo je navelo da je utvrđeno da je spomenik postavljen bez odobrenja nadležnih organa a ministar Nikola Selaković izjavio je da će se po isteku tog zakonskog roka ukloniti nezakonito postavljeno spomen obeležje, a "uz pomoć organa nadležnog za unutrašnje poslove ukoliko to bude potrebno".
U međuvremenu je predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio da bi Srbi i Albanci trebalo zajednički da odrede gde bi u Preševu trebalo da stoji taj spomenik.
“Onako u centru podići spomenik na kome ispišete imena ljudi koji su ubijali predstavnike vlasti, vojske, policije, mirne građane, to nijedna država na svetu ne bi trpela i nijedna osim Srbije ne bi ovoliko dugo trpela”, poručio je Nikolić.
I dok u Beogradu misle da su i predugo tolerisali situaciju oko spornog spomenika predsednik opštine Preševo Ragmi Mustafa zatražio je od svih državnih organa i najviših predstavnika vlasti da pokažu više razumevanja za novonastalu situaciju i spremnost da se pitanje spomenika reši na najlakši način.
„Samo međusobnim razumevanjem možemo da prevaziđemo mirno svaku situaciju“, rekao je on.
Osetljiva pitanja
Pre isteka roka lokalnim vlastima u Preševu kosovski premijer Hašim Tači razgovarao je u Prištini sa predstavnicima Albanaca s juga Srbije kojima je, povodom spornog spomenika, poručio da se problem jedino može rešiti dijalogom. Nakon susreta sa Tačijem poslanik u Skupštini Srbije Riza Haljimi je za RSE rekao da su Albanci sa juga Srbije predložili Tačiju da se i njihovi problemi nađu na pregovaračkom stolu u Briselu.
“O konkretnom problemu Tačijev stav je da političke snage u Preševskoj dolini rade na tom dijalogu i uz pomoć međunarodne zajednice reše ovaj problem”, prenosi Halimi.
Istovremeno su mediji u Srbiji preneli da su poslanici Samoopredeljenja u Skupštini Kosova Redžep Seljimi, te njegov kolega iz Demokratskog saveza Kosova Najid Hasani izjavili da bi u slučaju da institucije u Srbiji pokušaju silom da sruše sporni spomenik, moglo doći i do oružanih sukoba.
Halimi kaže da je tenzija povećana i da može i dalje da se povećava, ali da ipak ne postoje okolnosti i atmosfera koje su bile 2000. godine kada je na jugu Srbije došlo do oružane pobune.
Vlasti u Beogradu, pre svega isprovocirane samim postavljanjem u centru Preševa spomenika poginulim borcima OVPBM, koju su državni organi Srbije tokom oružanih sukoba na jugu Srbije 2000. i 2001. godine, tretirali kao terorističku organizaciju ipak insistiraju na tome da je bila neophodna saglasnost niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture nadležnog za izgradnju na tom trgu što lokalna samouprava nije zatražila. Svojevremeno je premijer Ivica Dačić rekao da postavljanje te spomen-ploče u centru Preševa predstavlja za Beograd nepotrebnu provokaciju, na koju država mora da reaguje.
„Da li su Bujanovac i Preševo deo Srbije ili nisu? Mi nemamo dileme, ali nemoj sutra da bude prekomerna upotreba sile“, rekao je on nedavno.
Premijerove izjave završile su se porukom da spomenika neće biti kada bude išao u Brisel na novi sastanak sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem 17. januara.
Međutim, ne treba zaboraviti da je 2002. godine donet Zakon o amnestiji pripadnika ove organizacije. Izabela Kisić iz Helsinškog odbora za ljudska prava kaže da sve što se dešava oko ovog spomenika svedoči da na jugu Srbije postoje veoma visoke tenzije između lokalne i centralne vlasti.
„I da je tamo još puno nerešenih pitanja. Drugo, ono što se dešava na jugu Srbije je odraz i onoga što se dešava na severu Kosova. To mora da se rešava veoma pažljivo i kroz dijalog jer to jesu veoma osetljiva pitanja“, ocenjuje Kisić.
A u sredu je reagovao i zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Filip Riker ocenivši da je spor oko spomenika pripadnicima OVPBM u Preševu "balkanska drama" i da se treba usredsrediti na važnija pitanja, kao što je napredak dijaloga sa Prištinom.
"To je tipična balkanska drama, koju treba rešavati u skladu sa vladavinom prava i posvetiti se važnijim stvarima", rekao je Riker tokom boravka u Briselu gde će se u četvrtak uoči nastavka razgovora Dačića i Tačija sresti sa obojicom učesnika u dijalogu.
Spomenik sa dvadeset sedam imena poginulih pripadnika OVPMB iz Preševa, Bujanovca i Medveđe podignut je u novembru na trgu ispred zgrade Opštine.
Čitav dan se u Preševu većalo kako rešiti problem na relaciji sa zvaničnim Beogradom, ali lideri albanskih partija tvrde da na dnevnom redu nije bilo ni premeštanje ni uklanjanje ovog spomen-obeležja poginulim borcima Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca sa centralnog trga u tom gradu što zahteva zvanični Beograd. Umesto toga odbornici Skupštine opštine Preševo usvojili su predlog odluke o postavljanju spomen-ploče na centralnom trgu u tom gradu a predsednik opštine Ragmi Mustafa kaže da će problem biti rešen tako što će biti zatražena legalizacija ovog spomenika.
„Mi ćemo sprovesti legalnu proceduru za postavljanje spomenika. Žalićemo se na rešenje Ministarstva pravde i preduzeti zakonske mere koje su predviđene zakonima republike Srbije, da se legalno postavi ta spomen ploča,“ rekao je Mustafa.
RSE: A ako Beograd i dalje bude insistirao na uklanjanju spomenika?
Mustafa: Onda pitajte Beograd šta će da radi dalje, uprkos našoj celokupnoj dokumentaciji. Upravni inspektori su doneli ovo rešenje zbog dokumentacije i dozvole za izgradnju, a to će se obezbediti.
Ragmi Mustafa, foto: Medija centar Beograd
RSE: Kakva je atmosfera danas u Preševu?
Mustafa: Danas je sve u redu, nema tenzija.
Vanredna sednica skupštine opštine Preševo, a pre toga i sastanak lidera albanskih političkih partija, usledili su pošto je u utorak u ponoć istekao rok koji im je Ministarstvo pravde dalo da uklone spomenik. Ministarstvo je navelo da je utvrđeno da je spomenik postavljen bez odobrenja nadležnih organa a ministar Nikola Selaković izjavio je da će se po isteku tog zakonskog roka ukloniti nezakonito postavljeno spomen obeležje, a "uz pomoć organa nadležnog za unutrašnje poslove ukoliko to bude potrebno".
U međuvremenu je predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio da bi Srbi i Albanci trebalo zajednički da odrede gde bi u Preševu trebalo da stoji taj spomenik.
“Onako u centru podići spomenik na kome ispišete imena ljudi koji su ubijali predstavnike vlasti, vojske, policije, mirne građane, to nijedna država na svetu ne bi trpela i nijedna osim Srbije ne bi ovoliko dugo trpela”, poručio je Nikolić.
I dok u Beogradu misle da su i predugo tolerisali situaciju oko spornog spomenika predsednik opštine Preševo Ragmi Mustafa zatražio je od svih državnih organa i najviših predstavnika vlasti da pokažu više razumevanja za novonastalu situaciju i spremnost da se pitanje spomenika reši na najlakši način.
„Samo međusobnim razumevanjem možemo da prevaziđemo mirno svaku situaciju“, rekao je on.
Osetljiva pitanja
Pre isteka roka lokalnim vlastima u Preševu kosovski premijer Hašim Tači razgovarao je u Prištini sa predstavnicima Albanaca s juga Srbije kojima je, povodom spornog spomenika, poručio da se problem jedino može rešiti dijalogom. Nakon susreta sa Tačijem poslanik u Skupštini Srbije Riza Haljimi je za RSE rekao da su Albanci sa juga Srbije predložili Tačiju da se i njihovi problemi nađu na pregovaračkom stolu u Briselu.
Zgrada Opštine Preševo
“O konkretnom problemu Tačijev stav je da političke snage u Preševskoj dolini rade na tom dijalogu i uz pomoć međunarodne zajednice reše ovaj problem”, prenosi Halimi.
Istovremeno su mediji u Srbiji preneli da su poslanici Samoopredeljenja u Skupštini Kosova Redžep Seljimi, te njegov kolega iz Demokratskog saveza Kosova Najid Hasani izjavili da bi u slučaju da institucije u Srbiji pokušaju silom da sruše sporni spomenik, moglo doći i do oružanih sukoba.
Halimi kaže da je tenzija povećana i da može i dalje da se povećava, ali da ipak ne postoje okolnosti i atmosfera koje su bile 2000. godine kada je na jugu Srbije došlo do oružane pobune.
Vlasti u Beogradu, pre svega isprovocirane samim postavljanjem u centru Preševa spomenika poginulim borcima OVPBM, koju su državni organi Srbije tokom oružanih sukoba na jugu Srbije 2000. i 2001. godine, tretirali kao terorističku organizaciju ipak insistiraju na tome da je bila neophodna saglasnost niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture nadležnog za izgradnju na tom trgu što lokalna samouprava nije zatražila. Svojevremeno je premijer Ivica Dačić rekao da postavljanje te spomen-ploče u centru Preševa predstavlja za Beograd nepotrebnu provokaciju, na koju država mora da reaguje.
„Da li su Bujanovac i Preševo deo Srbije ili nisu? Mi nemamo dileme, ali nemoj sutra da bude prekomerna upotreba sile“, rekao je on nedavno.
Premijerove izjave završile su se porukom da spomenika neće biti kada bude išao u Brisel na novi sastanak sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem 17. januara.
Međutim, ne treba zaboraviti da je 2002. godine donet Zakon o amnestiji pripadnika ove organizacije. Izabela Kisić iz Helsinškog odbora za ljudska prava kaže da sve što se dešava oko ovog spomenika svedoči da na jugu Srbije postoje veoma visoke tenzije između lokalne i centralne vlasti.
„I da je tamo još puno nerešenih pitanja. Drugo, ono što se dešava na jugu Srbije je odraz i onoga što se dešava na severu Kosova. To mora da se rešava veoma pažljivo i kroz dijalog jer to jesu veoma osetljiva pitanja“, ocenjuje Kisić.
A u sredu je reagovao i zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Filip Riker ocenivši da je spor oko spomenika pripadnicima OVPBM u Preševu "balkanska drama" i da se treba usredsrediti na važnija pitanja, kao što je napredak dijaloga sa Prištinom.
"To je tipična balkanska drama, koju treba rešavati u skladu sa vladavinom prava i posvetiti se važnijim stvarima", rekao je Riker tokom boravka u Briselu gde će se u četvrtak uoči nastavka razgovora Dačića i Tačija sresti sa obojicom učesnika u dijalogu.
Spomenik sa dvadeset sedam imena poginulih pripadnika OVPMB iz Preševa, Bujanovca i Medveđe podignut je u novembru na trgu ispred zgrade Opštine.