Politički lideri Albanaca sa juga Srbije pozivaju na dijalog nakon što su premijer Ivica Dačić i pojedini bivši pripadnici rasformirane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe još jednom razmenili pretnje u vezi sa spomenikom koji je nedavno podignut u Preševu poginulim borcima ove vojske u oružanim akcijama 2000. i 2001. godine na jugu Srbije.
Spomenik sa 27 ispisanih imena poginulim pripadnicima rasformirane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe još od kako je podignut u novembru predstavlja predmet odmeravanja snage između zvaničnog Beograda i dela Albanaca sa juga Srbije.
Pojedini pripadnici rasformirane OVPMB poručili su premijeru Ivici Dačiću da su spremni da se suprotstave uklanjanju spomenika, ako je potrebno i oružjem i da mogu „vrlo lako ponovo obući uniforme i čizme i uzeti oružje u ruke“. Premijer Srbije Ivica Dačić, koji insistira na uklanjanju spomenika, odgovorio je da će spomenik biti uklonjen silom ako sami to ne urade.
Predsednik opštine Preševo Ragmi Mustafa kaže za RSE da pretnje, čije god bile, ne vode ničemu dobrom. Ne dolaze u obzir nikakvi oružani sukobi sa državom Srbijom, poručuje čelnik opštine Preševo i lider Demokratske partije Albanaca (DPA) i navodi da se u javnosti pojačava utisak o tenziji nego što je ona zapravo.
“Nije u redu da se te tenzije podignu do tog nivoa kada ne postoji ništa između Albanaca i lokalnih Srba. Ja molim i pozivam medije ponovo da što manje prave tenzije oko ovog spomenika“, rekao je Mustafa.
Još kada je spomenik podignut u novembru na trgu ispred sedišta lokalne samouprave Preševa Beograd je odmah reagovao. Dačić je tada smatrajući spomenik nepotrebnom provokacijom jer je podignut “onima koji su ubijali policajce i vojnike na jugu Srbije” i tražeći da se ukloni čak poručio “nemoj sutra da bude prekomerna upotreba sile, jer skidanje table može da dovede do određenih bezbednosnih problema". Na to su mu pojedini bivši komandati rasformirane OVPMB poručili da dođe da ga sam ukloni ako sme.
Poslanik Koalicije Albanaca Preševske doline Riza Halimi kaže da mu je neshvatljiva situacija u kojoj se prepucavaju državni vrh i lokalne vlasti.
„Kompetenciju lokalne samouprave niko ne može da ospori, ali ako se pojavljuju problemi moraju oba nivoa vlasti da sednu, razgovaraju i reše taj problem. Određene strukture u ovoj državi kao da su sklone da traže povoda da čitavo vreme opstane vanredno stanje na tom području“, poručio je Halimi.
Rešiti problem dijalogom
Koordinаciono telo Vlаde Srbije zа opštine Preševo, Bujаnovаc i Medveđа misli dа je u jаvnosti podignutа nepotrebnа tenzijа zаpаljivim, pretećim izjаvаmа bivših pripаdnikа rаsformirаne „Oslobodilаčke vojske PBM“. Problem vezаn zа podizаnje spomenikа rešаvа se kroz nаdležne institucije Republike Srbije, а ne putem medijа, odgovor je ove kanclearije na objavljivanje pretnji pojedinih bivših pripadnika rasformirane OVPMB na jednom sajtu.
A Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo Skupštine Srbije misli da su spomenik i pretnje premijeru provokacija Prištine koja pokušava da spreči snažnu političku aktivnost Beograda.
„Provokacija na koju država Srbija mora da odgovori da bi pokazala da ima odlučnost i kapacitet da spreči sve one koji žele da izazivajem destabilizacije i nasilja rešavaju neke probleme“, rekao je Drecun.
Na drugoj strani Galip Bećiri, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca kaže za RSE da ne veruje da može doći do nekog sukoba i poručuje da ovaj slučaj treba rešavati dijalogom.
„Mislim da jednom premijeru ne dolikuju takve izjave. Premijer može da razgovara sa predsednikom opštine Preševo i da dijalogom reše problem. Što se tiče pretnji koje su došle sa obe strane ja hoću da kažem da sam ja za dijalog i da se pretnjama ne može postići ništa“, rekao je Bećiri.
Tokom 2000. i 2001. godine, državni organi Republike Srbije (MUP, tužilaštvo i sudovi) tretirali su OVPBM kao terorističku organizaciju, ali je 2002. donet Zakon o amnestiji pripadnika ove organizacije.
Upravo na taj Zakon o amnestiji podseća i Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije i ocenjuje da su danas tenzije na jugu Srbije podignute nesmotrenošću i jedne i druge i strane.
„Nikada nije jasno građanima Srbije objašnjeno da je Srbija potpisala sporazum o primirju i amnestiji ljudi koji su učestvovali u pobuni na jugu Srbije. Medjutim, bez obzira na tu amnestiju ostaje problem kako se ti ljudi doživljavaju u srpskoj javnosti i mislim da je zato bilo mnogo bolje prvo napraviti javnu debatu, objasiti zašto se spomenik podiže, reći da su ljudi poginuli, da su oni amnestirani“, kaže Milić.
S druge strane, navodi ona, srpske vlasti su vrlo neprimereno reagovale.
„Ova pretnja Dačićeva od pre mesec dana kada je rekao ’nemoj sutra da vam bude prekomerna upotreba sile’ je jedna cinična i neodmerena izjava zato što država Srbija jeste neprimereno i prekomerno koristila silu i na kraju krajeva zato je i kažnjena NATO bombardovanjem i novim statusom Kosova. Ali, takođe nema mesta ni za poziv određenih ekstremista sa juga Srbije da će se ponovo dići na oružje“, zaključuje Milić.
Spomenik sa 27 ispisanih imena poginulim pripadnicima rasformirane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe još od kako je podignut u novembru predstavlja predmet odmeravanja snage između zvaničnog Beograda i dela Albanaca sa juga Srbije.
Pojedini pripadnici rasformirane OVPMB poručili su premijeru Ivici Dačiću da su spremni da se suprotstave uklanjanju spomenika, ako je potrebno i oružjem i da mogu „vrlo lako ponovo obući uniforme i čizme i uzeti oružje u ruke“. Premijer Srbije Ivica Dačić, koji insistira na uklanjanju spomenika, odgovorio je da će spomenik biti uklonjen silom ako sami to ne urade.
Predsednik opštine Preševo Ragmi Mustafa kaže za RSE da pretnje, čije god bile, ne vode ničemu dobrom. Ne dolaze u obzir nikakvi oružani sukobi sa državom Srbijom, poručuje čelnik opštine Preševo i lider Demokratske partije Albanaca (DPA) i navodi da se u javnosti pojačava utisak o tenziji nego što je ona zapravo.
“Nije u redu da se te tenzije podignu do tog nivoa kada ne postoji ništa između Albanaca i lokalnih Srba. Ja molim i pozivam medije ponovo da što manje prave tenzije oko ovog spomenika“, rekao je Mustafa.
Još kada je spomenik podignut u novembru na trgu ispred sedišta lokalne samouprave Preševa Beograd je odmah reagovao. Dačić je tada smatrajući spomenik nepotrebnom provokacijom jer je podignut “onima koji su ubijali policajce i vojnike na jugu Srbije” i tražeći da se ukloni čak poručio “nemoj sutra da bude prekomerna upotreba sile, jer skidanje table može da dovede do određenih bezbednosnih problema". Na to su mu pojedini bivši komandati rasformirane OVPMB poručili da dođe da ga sam ukloni ako sme.
Poslanik Koalicije Albanaca Preševske doline Riza Halimi kaže da mu je neshvatljiva situacija u kojoj se prepucavaju državni vrh i lokalne vlasti.
„Kompetenciju lokalne samouprave niko ne može da ospori, ali ako se pojavljuju problemi moraju oba nivoa vlasti da sednu, razgovaraju i reše taj problem. Određene strukture u ovoj državi kao da su sklone da traže povoda da čitavo vreme opstane vanredno stanje na tom području“, poručio je Halimi.
Rešiti problem dijalogom
Koordinаciono telo Vlаde Srbije zа opštine Preševo, Bujаnovаc i Medveđа misli dа je u jаvnosti podignutа nepotrebnа tenzijа zаpаljivim, pretećim izjаvаmа bivših pripаdnikа rаsformirаne „Oslobodilаčke vojske PBM“. Problem vezаn zа podizаnje spomenikа rešаvа se kroz nаdležne institucije Republike Srbije, а ne putem medijа, odgovor je ove kanclearije na objavljivanje pretnji pojedinih bivših pripadnika rasformirane OVPMB na jednom sajtu.
A Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo Skupštine Srbije misli da su spomenik i pretnje premijeru provokacija Prištine koja pokušava da spreči snažnu političku aktivnost Beograda.
„Provokacija na koju država Srbija mora da odgovori da bi pokazala da ima odlučnost i kapacitet da spreči sve one koji žele da izazivajem destabilizacije i nasilja rešavaju neke probleme“, rekao je Drecun.
Na drugoj strani Galip Bećiri, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca kaže za RSE da ne veruje da može doći do nekog sukoba i poručuje da ovaj slučaj treba rešavati dijalogom.
„Mislim da jednom premijeru ne dolikuju takve izjave. Premijer može da razgovara sa predsednikom opštine Preševo i da dijalogom reše problem. Što se tiče pretnji koje su došle sa obe strane ja hoću da kažem da sam ja za dijalog i da se pretnjama ne može postići ništa“, rekao je Bećiri.
Tokom 2000. i 2001. godine, državni organi Republike Srbije (MUP, tužilaštvo i sudovi) tretirali su OVPBM kao terorističku organizaciju, ali je 2002. donet Zakon o amnestiji pripadnika ove organizacije.
Upravo na taj Zakon o amnestiji podseća i Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije i ocenjuje da su danas tenzije na jugu Srbije podignute nesmotrenošću i jedne i druge i strane.
„Nikada nije jasno građanima Srbije objašnjeno da je Srbija potpisala sporazum o primirju i amnestiji ljudi koji su učestvovali u pobuni na jugu Srbije. Medjutim, bez obzira na tu amnestiju ostaje problem kako se ti ljudi doživljavaju u srpskoj javnosti i mislim da je zato bilo mnogo bolje prvo napraviti javnu debatu, objasiti zašto se spomenik podiže, reći da su ljudi poginuli, da su oni amnestirani“, kaže Milić.
S druge strane, navodi ona, srpske vlasti su vrlo neprimereno reagovale.
„Ova pretnja Dačićeva od pre mesec dana kada je rekao ’nemoj sutra da vam bude prekomerna upotreba sile’ je jedna cinična i neodmerena izjava zato što država Srbija jeste neprimereno i prekomerno koristila silu i na kraju krajeva zato je i kažnjena NATO bombardovanjem i novim statusom Kosova. Ali, takođe nema mesta ni za poziv određenih ekstremista sa juga Srbije da će se ponovo dići na oružje“, zaključuje Milić.
