Imetak pet najbogatijih milijardera na svetu se udvostručio od početka pandemije, dok je skoro pet milijardi ljudi širom sveta klizilo u siromaštvo, navodi se u izveštaju Oksfama (Oxfam) za 2024.
Za iskorenjivanje siromaštva potrebno je 230 godina, a trilioner (onaj ko poseduje hiljadu milijardi dolara) može da se pojavi u roku od jedne decenije.
Prema podacima Svetske banke iz 2023. godine, 8,5 odsto svetske populacije – skoro 700 miliona ljudi – danas živi sa manje od 2.15 dolara dnevno, što je granica ekstremnog siromaštva.
Od toga, tri četvrtine njih je nastanjeno u podsaharskoj Africi ili u krhkim zemljama kao i onih pogođenim sukobima.
Takođe, 44 odsto svetske populacije – oko 3.5 milijardi ljudi – raspolaže sa manje od 6,85 dolara dnevno.
Globalno iskorenjivanje siromaštva usporeno je do skoro potpunog zastoja, a 2020-2030. može biti izgubljena decenija za ostvarenje tog cilja, navodi Svetska banka.
Osim najsiromašnijih, na udaru je i srednja klasa koja se tanji što ima duboke posledice i izvan individualnih ekonomskih izazova, jer se smanjuje i njena uloga stabilizirajuće sile u privredi, koja je istorijski odgovorna ne samo za snažnu potrošnju i ekonomski rast već i očuvanje i jačanje društvene kohezije.
Erozija srednje klase bi mogla dovesti do šireg ekonomskog pada i pojačanih društvenih sukoba ako se trenutni trendovi nastave.
Vaš browser nepodržava HTML5
Zašto su bogati sve bogatiji?
Nejednakosti kao uoči Prvog svetskog rata
Brukings (Brookings) institut navodi da su savremene globalne nejednakosti nalik vrhuncu dostignutom početkom 20. veka, uoči Prvog svetskog rata, nazivanom u literaturi kao "divna epoha" (La Belle Époque) ili "pozlaćeno doba" (the Gilded Age).
Jedan odsto najbogatijih na svetu poseduje 43 procenata globalne finansijske imovine. Među 50 najvećih korporacija, milijarderi drže ključne pozicije u 34 odsto njih, sa kombinovanom tržišnom kapitalizacijom od 13,3 hiljada milijardi dolara.
"Svedoci smo epohe u kojoj korporacije kontrolišu tržišta, oblikuju razmene i nekontrolisano profitiraju, utičući na sektore kao što su farmaceutski, tehnologija i poljoprivreda, što rezultira povećanjem cena i smanjenom konkurencijom", navodi Oksfam.
Korporativna moć utiče na smanjenje plata, uzrokujući gubitak od 1.5 milijardi dolara za 791 milion radnika tokom dve godine.
"Korporativna moć zadire u javni sektor, komodifikuje osnovne usluge i produbljuje nejednakosti. Štaviše, korporacije izbegavaju porez, uskraćujući vladama prihode od korporativnog poreza, posebno na Globalnom jugu", upozorava Oksfam dodajući da bez intervencije nadležnih institucija - ekstremna nejednakost može postati novi standard, odnosno praksa.
čitajte Autobus sa 26 bogataša naspram polovine čovečanstvaSve veće socijalne razlike u SAD
Imetak 400 najbogatijih Amerikanaca sa Forbsove liste vredeo je 5,4 hiljada milijardi dolara 2024. godine, što je povećanje od 20 odsto u odnosu na prethodnu, 2023.
Prema podacima Federalnih rezervi, u drugom kvartalu 2024. deset odsto domaćinstava raspolagalo je u proseku sa 6,9 miliona dolara, držeći u svom posedu 67 odsto ukupnog bogatstva u SAD.
Istovremeno, 50 procenata siromašnijeg dela Amerikanaca ima u proseku 51.000 dolara i raspolaže sa samo 2,5 odsto bogatstva u zemlji.
Srednja klasa u svetu se tanji
Pod sve većim pritiskom je i srednja klasa. Broj njenih pripadnika u svetu je smanjen za 90 miliona na oko 2,5 milijarde na početku pandemije, prema istraživanju Pju istraživačkog centra (Pew Research Center).
U globalnu srednju klasu spadaju svi oni koji zarađuju 10-50 dolara dnevno. Kriterijumi pripadnosti srednjoj klasi se razlikuju. Tako su u Kini 2022, prema Nacionalnom statističkom birou, u srednju klasu spadala domaćinstva koja su zarađivala između 14.844 i 74.221 dolara bruto godišnje.
U SAD-u srednju klasu čine domaćinstva koja zarađuju između dve trećine i duplo više od srednjeg prihoda - između 53.740 i 161.220 dolara bruto na godišnjem nivou, na osnovu podataka iz 2023, prenosi CNBS.
Srednja klasa na Zapadu je imala prilično snažnu poziciju u vreme "države blagostanja" nakon Drugog svetskog rata.
Socijalističke i socijaldemokratske partije na Zapadu zalagale su se za reforme unutar kapitalističkog sistema u cilju jačanja njegove socijalne odgovornosti. Ukratko, nakon Drugog svetskog rata, realsocialističkom bloku predvođenim Sovjetskim Savezom suprotstavljen je koncept demokratskog kapitalizma.
Kako navodi nemački sociolog Volfgang Štrek, ta formula je podrazumevala da je organizovana radnička klasa prihvatila kapitalistička tržišta i imovinska prava u zamenu za političku demokratiju, čime su obezbeđeni socijalna sigurnost i stalni rast životnog standarda.
Međutim, početkom 1970-ih propada bretonvudski sporazum, dolazi do naftne krize 1973, zatim teškoća u fordističkom sistemu proizvodnje, što je sve imalo za posledicu nezaposlenost, inflaciju, te dugove sa kojima su se suočavale države.
Vlasnici kapitala, zabrinuti zbog sve nižih profita i "neekonomskih", odnosno prevelikih zahteva radničke klase, pokreću neoliberalnu revoluciju čiji je cilj uklanjanje ograničenja kapitalu.
Zbog toga je srednja klasa pod sve većim pritiskom od kraja 1970-ih kada je sa "reganomikom" i "tačerizmom" započeo proces deregulacije što je uključivalo i izmeštanje pogona velikih zapadnih kompanija u zemlje sa jeftinijom radnom snagom – pre svega u Kinu.
Protivrečna uloga globalizacije
Globalizacija je omogućila smanjenje jaza između najbogatijih i najsiromašnijih zemalja, kao i smanjenje broja siromašnih, pre svega u Kini gde se oko 800 miliona izvuklo iz nezavidne socijalne situacije, postavši pripadnici srednje klase.
Međutim, produbljene su nejednakosti unutar zemalja, uključujući i na Zapadu, jer srednja klasa nije mogla da kao ranije priušti dobro plaćene poslove.
Broj domaćinstva sa srednjim prihodima se smanjuje u razvijenim zemljama širom sveta, navodi se u izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iz 2019.
"Danas srednja klasa sve više liči na čamac na uzburkanim vodama", rekao je 2019. tadašnji generalni sekretar ove organizacije Angel Gurija (Gurria).
Sužavanje srednje klase u SAD
SAD su najbogatija ekonomija na svetu sa snažnim ekonomskim rastom, ali i sve većim socijalnim razlikama.
Srednji prihod domaćinstva u SAD je porastao za samo devet odsto od 2001. godine, dok su školarine povećane za 64 odsto, a zdravstveni troškovi skoro udvostručili, navodi Blumberg (Bloomberg).
Samo polovina dece rođene 1980-ih zarađuje više od svojih roditelja, za razliku od više od 90 odsto dece rođene 1940-ih.
Narasli su i troškovi kupovine stanova i kuća. Prosečne cene u SAD su porasle sa 117.000 dolara u 1970-im na skoro 450.000 dolara danas, čineći vlasništvo nad nekretninama sve nedostižnijim za mnoge porodice sa srednjim prihodima, navodi Stiv Barns (Steve Burns) na portalu New Trader.
Zato je između 1971. i 2023. godine smanjen udeo Amerikanaca koji se smatraju srednjom klasom sa 61 na na 51 odsto, navodi Pju istraživački centar (Pew Research Center).
Više od jednog od pet domaćinstava sa srednjim prihodima troši više nego što zarađuje.
Skoro 70 odsto bejbi bumera (generacija rođena posle Drugog svetskog rata) bilo je deo srednje klase u svojim dvadesetim godinama, u poređenju sa 64 procenata generacije X (rođeni nakon 1965), ali samo 60 odsto milenijalaca (rođeni nakon 1990-ih).
U istraživanju Vošington posta (The Washington Post) iz februara 2024. analizirani su "osnovni elementi životnog stila" da bi se definisala pozicija srednje klase: siguran posao, sposobnost da se uštedi novac za budućnost, priušti hitan trošak od 1.000 dolara bez zaduživanja, mogućnost plaćanja svih računa na vreme, zdravstveno osiguranje i da se udobno penzionišete.
Prema ovim kriterijumima, samo 35 odsto stanovništva se svrstava u "srednju klasu", naveo je ovaj list.
čitajte Bogati se bogate i u krizi koju su izazvaliSve veći broj milijardera u Kini
Kina je reformama bez presedana u poslednjih 40 godina uspela da oko 800 miliona građana izvuče iz siromaštva.
Međutim, drastično su se produbile i socijalne razlike u zemlji, među najvećima u svetu, upozorio je Međunarodni monetarni fond (MMF) 2018. kada je Kina još uvek beležila visoke stope rasta pre nego što se poslednjih godina počela suočavati sa ekonomskim problemima koji bi mogli da dovedu do usporavanja nalik japanske ekonomije od 1990-ih.
Deset odsto najbogatijih Kineza posedovale 62 procenta ukupnog nacionalnog bogatstva 2024. godine, navodi specijalizovani portal Hurun Global Rich List.
Istovremeno, jedan procenat najbogatijih u Kini raspolaže sa trećinom bogatstva zemlje.
Pročitajte i ovo: Svejnar: Zapad bio u zabludi da će Kina prihvatiti njegova pravilaDve trećine Rusa prima manje od prosečne plate
Dve trećine građana Rusije zarađuje ispod 40.000 rubalja (415 USD) mesečno, dok je nacionalni prosek 70.000 rubalja (725 dolara), pokazuje istraživanje Visoke škole ekonomije (HSE) u Moskvi iz oktobra 2024.
Istovremeno, raste i broj onih sa višim primanjima – 1,1 odsto građana prima 150.000 rubalja (1.467 dolara) mesečno – više nego dvostruko od prethodne procene od 0.5 procenata. Povećan je i broj stanovnika sa mesečnim primanjima većim od 200.000 rubalja (1.847) na 0,5 odsto sa prethodnih 0.3 procenta.
U Rusiji ima 120 milijardera od 2781 koliko ih je bilo u svetu 2024, prema podacima Forbsa (Forbes). Najviše ih je u SAD – 813, zatim u Kini – 473.
Istovremeno, prema rezultatima drugog istraživanja koje prenosi ruski nezavisni portal Zvono (The Bell), najsiromašniji regioni Rusije su dobili velike ekonomske podsticaje, jer je ogromna potrošnja na rat u Ukrajini obezbedila stalno zaposlenje u vojnim industrijskim postrojenjima stacioniranih u udaljenim oblastima Rusije.
Takođe, pristiže i znatna količina novca za učešće u rat u Ukrajini, a najveći broj lica je angažovan iz najsiromašnijih regija Rusije.
Zbog hroničnog nedostatka radne snage plate su nominalno brže rasle od inflacije – do rekordnih 9,6 odsto u julu 2024.
To je dovelo do stvaranja nove ratne srednje klase u Rusiji, navodi portal Zvono.
Meritokratija ili monopol?
Još je Napoleon – kako navodi Tomas Piketi u poznatom radu “Kapital u 21 veku” - opravdavao koncentraciju bogatstva i ogromnu nejednakost time što je Francuska meritokratska država, tačnije da omogućava napredak nadarenima.
Međutim, u mnogim studijama, uključujući i Karnegi centra iz 1979, ukazuje se da budućnost svakog deteta najviše zavisi od socijalnih okolnosti, odnosno mesta njegovih roditelja u društvu – a manje od talenta, truda i upornosti.
Koliko bogati pomažu ostatku društva?
Stav da su razne vrste podsticaja, među njima i poreske olakšice, najefikasniji instrument razvoja postao je neka vrsta ekonomske dogme. Prema toj teoriji, od uspeha preduzimljivih biznismena ima korist i ostatak društva (trickle down effect).
Tačnije, poreske olakšice i druge stimulativne mere kratkoročno će se povoljno odraziti na poslovni ambijent, a što će dugoročno imati pozitivne efekte na društvo u celini.
Međutim, mnoge studije su pokazale da je smanjenje poreza išlo u prilog najbogatijima koji su uvećali svoj imetak, a da uglavnom nije doprinelo dugoročnom održivom ekonomskom rastu.
Poznati teoretičar Karl Polanji (Polanyi), u svom čuvenom delu "Velika transformacija" objavljenom pri kraju Drugog svetskog rata, ukazuje da je ideja samoregulativnog tržišta značila "beznadežnu utopiju".
Poreska politika produbljuje nejednakosti
Upumpavanje oko deset hiljada milijardi dolara u vreme pandemije korona virusa da bi se sprečio finansijski krah, doprineo je, između ostalog, produbljivanju socijalnih nejednakosti.
Zbog toga, kako je rekao na početku pandemije Garet Gunderson (Garrett), autor bestselera "Ubijanje svetih krava: Prevazilaženje finansijskih mitova koji uništavaju vaš prosperitet" (Killing Sacred Cows: Overcoming the Financial Myths That Are Destroying Your Prosperity), u narednih nekoliko godina predstoji najveća preraspodela bogatstva u istoriji.
On je isticao da će novac koji centralne banke upumpavaju u ekonomiju završiti u rukama malobrojnih bogataša koji znaju kako da uvećaju svoj imetak, što se uglavnom i dogodilo.
možda vas zanima Da li predstoji najveća preraspodela bogatstva u istoriji?Tako je najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask (Elon Musk) na početku pandemije 2020. imao 27 milijardi dolara, dok u januaru 2025. raspolaže sa 426 milijardi dolara, prema podacima Blumberga.
Produbljivanje nejednakosti omogućava i ofšor poslovanje sa minimalnim oporezivanjem.
Tako su korporacije 2019. prebacile u poreske rajeve hiljadu milijardi dolara profita ne plativši ni cent. Pet odsto najbogatijih Amerikanaca svake godine izbegne da plati 307 milijardi dolara poreza.
Prema podacima Oksfama, Ilon Mask plaća porez po stopi od oko tri odsto, a Aber Christine, prodavac brašna u Ugandi, 40 odsto na mesečnu zaradu od 80 dolara.
U svetu samo četiri centa na svaki dolar plaćenog poreza dolazi od najbogatih.
Pripadnik srednje klase u SAD koji zarađuje 100.000 dolara mora da izdvoji u proseku 24 odsto na ime federalnih poreza, dok investitor na isti iznos duguje samo 15 odsto na ime kapitalne dobiti, i to samo ako je ubire, navodi portal New Trader.
čitajte Branko Milanović za RSE: Hipokrizija bogatih i kada donirajuUvođenje globalnog poreza korporacijama
Američka senatorka iz redova demokrata Elizabet Voren (Elizabeth Warren) je predložila uvođenje dodatnog poreza od dva odsto najgobatijim Amerikancima – njih 75.000 - čiji je imetak veći od 50 miliona dolara.
Oni koji poseduju više od milijardu dolara plaćali bi porez od šest odsto na svaki dolar preko te vrednosti.
To bi po njenoj računici donelo prihod od 3,75 hiljada milijardi dolara tokom jedne decenije. Međutim, njena inicijativa nije prošla.
Istovremeno, 136 zemalja je podržalo je inicijativu Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) o uvođenju globalnog poreza multinacionalnim korporacijama koje posluju u više zemalja i čija zarada premašuje 812 miliona dolara.
Fajnenšel tajms (Financial Times) navodi da će primena ove mere biti komplikovana.
Zbog toga je OECD smanjio procenjene prihode od ovog poreza sa 220 milijardi dolara 2023, na 155 do 192 milijarde dolara godišnje u januaru 2024. kada je ova mera počela da se primenjuje u EU.
Astronomske plate direktora korporacija
Ogromno povećanje plata rukovodilaca od 1980-ih, takođe je podstaklo nejednakost u prihodima i jaz između menadžmenta i zaposlenih.
Na primer, razlika u primanjima između izvršnih direktora (CEO) i njihovih radnika u 500 vodećih američkih kompanija u 2016. godini bila je 335 puta, što je skoro deset puta više nego 1980. godine, navodi Metju Polako (Matthew Polacko, profesor Univerziteta Kvebek u Montrealu.
Nejednakosti podstiču populizam i nacionalizam
Rastuće socijalne nejednakost izazivaju društveno nezadovoljstvo i glavni su uzrok povećane političke polarizacije i populističkog nacionalizma koji su danas tako očigledni, navodi Institut Brukings.
"Sve neravnopravnije društvo može oslabiti poverenje u javne institucije i potkopati demokratiju. Sve veći globalni dispariteti mogu ugroziti geopolitičku stabilnost", ističe se u analizi ovog instituta.
čitajte Kin za RSE: Populizam je autoimuna bolest demokratijeModerna demokratija se od samog početka suočava sa imanentnim sukobom dva principa: demokratija - koja podrazumeva jednakost šansi - u koliziji je sa liberalizmom koji garantuje slobode a koje inherentno vode nejednakostima.
Na opasnost da slobodni ljudi ponovo prihvate vlast tirana je upozoravao još u 19. veku Aleksis de Tokvil, ističući da ljudi koji su skinuli okove starog režima "žele jednakost u slobodi, a ako ne mogu da je dobiju tako, potražiće je u ropstvu".