Tekst: Mike Eckel
Senat Sjedinjenih Američkih Država dao je u utorak konačnu saglasnost da se Crna Gora pridruži NATO savezu. Ovo je značajan korak u širenju Alijanse na istok, što će verovatno izazvati bes Rusije.
Za pristupanje ove balkanske države NATO savezu u kome je 28 zemalja glasalo je 97 senatora, dvojica su bila protiv.
Ostalo je da se o pristupanju Crne Gore izjasne još dve zemlje članice Alijanse – Španija i Holandija, ali glas SAD je svakako najznačajniji.
Kako Moskva dugo gaji averziju prema širenju NATO bloka na istok, Rusija odavno šalje signale protivljenja naporima Crne Gore da se pridruži Alijansi.
Baš kao i susedna joj Srbija, i Crna Gora ima slične jezičke i kulturne korene sa Rusijom, a Rusi, uključujući i milijardera povezanog sa Kremljom, Olega Deripasku, napravili su značajne investicije u zemlji u poslednjih nekoliko godina.
Čak i pre glasanja u Senatu, Moskva je signalizirala duboko protivljenje naporima Crne Gore na NATO putu. Slučaj “državni udar” iz oktobra prošle godine za šta su neki crnogorski predstavnici vlasti okrivili Rusiju, viđen je kao potencijalni napor Moskve da podrije upliv NATO-a.
Podrška SAD kandidaturi Crne Gore je izuzetno jaka, iako su neki posmatrači spekulisali da pomirljiva retorika predsednika Donalda Trumpa prema Rusiji može da dovede do slabijeg zauzimanja za proširenje NATO-a.
Iako je Senat glasao da se odobri pristupanje, završni dokument i ono što se naziva "deponovanje instrumenta ratifikacije" ipak mora potpisati Tramp.
Uoči glasanja, državni sekretar Rex Tillerson, pisao je Senatu navodeći da bi odobrenje trebalo doći uoči ključnog samita NATO-a zakazanog za maj.
Prošle nedelje, glavni vojni komandant SAD u Evropi, general Curtis Scaparrotti, rekao je komitetu Senata da bi odbijanje Crne Gore moglo poslati pogrešan signal drugim zemljama koje su zainteresovane za ulazak u savez.
To bi podrazumevalo i bivše sovjetske republike koji su se suočile sa ruskom vojnom agresijom: bilo otvoreno invazijom, u slučaju Gruzije, ili separatističkom pobunom koju podržava Moskva, u slučaju Ukrajine.
"Ako izgubimo ovo, to bi unazadilo mnoge druge zemlje i narode, posebno u istočnoj Evropi, koje se raduju i gledaju na Zapad", rekao je Scaparrotti.
Najjači saveznik Rusije na Balkanu, Srbija, takođe se postepeno kreće ka bližoj integraciji sa Evropskom unijom, ali ne i sa NATO-om.
Moskva je, izgleda, odlučila da pošalje signal, kako Srbiji tako i drugima, da je ostala u potpunosti posvećena uticaju na politiku na Balkanu, time što je ugostila premijera Srbije Aleksandra Vučića dan pre glasanja Senata o ulasku Crne Gore u NATO i nedelju dana pre predsedničkih izbora u Srbiji.
Vučić, koji važi za favorita na izborima zakazanim za 2. april, izjavio je da želi da Srbiju približi Evropskoj uniji, ali i da poboljša odnose sa Moskvom.