U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) danas je počeo dvodnevni naučni skup povodom stogodišnjice rođenja književnika Meše Selimovića.
Uprkos zvučnim najavama govornika, skup kojem je prisustvovao i predsednik Srbije Boris Tadić, ostaće u senci odbijanja predstavnika Akademije iz BiH da na ovom skupu učestvuju. Naime, takva odluka je doneta nakon što je akademik Predrag Palavestra u ime SANU u pozivnom pismu naveo da će na skup biti pozvani i predstavnici akademije Republike Srpske, stavljajući tako, po sudu bosanskohercegovačke akademje, BiH i Republiku Srpsku u istu ravan.
Još za života, Meša Selimović uzburkavao je duhove Sarajeva i Beograda. Delio je političke i kulturne elite u tim sredinama,a to, na izvestan način, čini i sada 28 godina od smrti. Naime, potez zvaničnika SANU da na skup o njegovom delu pozovu i predstavnike Akademije Republike Srpske i tako pruže jedank legitimitet sa Akademijom BiH, dovela je do toga, da prvi skupu prisustvuju, a da ga drugi odbiju.
Akademik Predrag Palavestra bio je taj koji je još pre nekoliko meseci prosledio pozivno pismo učesnicima iz regiona u kojem je stajalo: "pozivamo književnike, kritičare, istoričare književnosti i profesore iz Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije i Srbije pošto je književno delo Meše Selimovića u tim sredinama imalo najviše odjeka."
Sarajevski književnik Enver Kazaz, kaže za RSE da je gest SANU nedopustiv, a da je odluka predsednika Akademije BiH, Božidara Matića da njeni predstavnici skupu ne prisustvuju, sasvim ispravna:
„Naime, ako se Republika Srpska pretvara u državu, onda je to ideološki čin. Ja ne mogu da verujem da gospodin Palavestra ili SANU nisu bili svjesni jednog takvog ideološkog čina“, kaže on.
Tako se akademik Predrag Palavestra našao okružen pitanjima zašto je SANU tako postupila i da li će to imati ozbiljnije posledice u pogledu saradnje dve akademije. U razgovoru za RSE on kaže:
„Predsednik bosanske akademije je javio našem predsedniku da je najbolje da svako radi za sebe i mi smo taj predlog prihvatili. Lično smatram da ovo nije razlog za razdvajanje, već suprotno, budućnost nekog iznovnog spajanja“, kaže on.
Ne postoji granica između tema
Akademik Ljubomir Simović kaže za RSE da je razočaran činjenicom da se predstavnici iz BiH, ali i Selimovićevi prijatelji, nisu pojavili na skupu u Beogradu:
„Mislim da su te granice koje su se stvorile raspadom Jugoslavije, previše jake, previše tvrde i ponekad vrlo nepremostive, ali mi, ipak, govorimo jednim jezikom“, kaže on.
Pre tačno sto godina u Tuzli je rođen književnik Meša Selimović. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do Drugog svetskog rata bio je profesor u gimnaziji u rodnoj Tuzli. Po izlasku iz ustaškog logora 1943. otišao je u partizane, a posle rata bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Sarajevu, umetnički direktor "Bosna-filma" i glavni urednik "Svjetlosti".
Kada je u 56- oj godini objavio roman "Derviš i smrt", to ga je lansiralo u sam vrh srpske, jugoslovenske, balkanske i evropske književnosti. Umro je u Beogradu 11. jula 1982. godine.
Meša Selimović, retko je davao intervjue, bio je strastveni pušač, zatvoren, skroman, ali, uprkos tome, nije propuštao priliku da uživa u svojoj slavi.
Koordinatni sistem vrednosti
Ministar kulture Nebojša Bradić, rekao je za RSE da je književnost Meše Selimovića jednako važna kao i u vreme kada je stvarana i da je njegova veličina u univerzalnosti tema koje se prepoznaju, ne samo kod čitalaca u reginu, već kod čitalaca uopšte:
“Jedan tako veliki autor kao što je Meša Selimović je neko ko treba da nas povezuje u ovim vremenima i da ukazuje da ne postoji granica između tema i da su one univerzalne, bilo da se tiču islamskog ili partizanskog sveta ili savremenog trenutka u kome živimo”, kaže on.
I upravo o jednoj takvoj temi, kao što je muzika, Selimović priča u jednom od retkih intervjua koji je snimljen 1968. godine za tadašnju RTB:
“Umetnost uopšte posmatram kao mogućnost za asociranje. Isto kao i književnost ona pruža mogućnost da se otvori niz asocijacija, tako je i muzika, bar za mene, mogućnost da se sećam, da se asociram, da emotivno oživljavam i preživljavam ono što sam nekada doživio. Tako da, vaskrsavam iskustvo preko muzike”, govorio je nekada Selimović.
Mihajlo Pantić, književnik i profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu, kaže za RSE da je Meša Selimović jedan od onih pisaca koji u Srbiji predstavljaju – normu i “koordinatni sistem” koji određuje njene vrednosti. On naglašava da je Selimović napisao i briljantan roman “Tvrđava”, da je pisao i odlične studije o jeziku, ali da je roman “Derviš i smrt” jedan od najvećih romana na jezicima južnoslovenskih naroda:
“Ono što je filozofska dimenzija toga dela je nešto što je kao u kamen uklesano. To je jedna suma najdubljih znanja koje jedan pisac o čoveku može da izgovori. Mislim da književnost ninakoji način, čak i da hoće, ne može da ukine tu vrstu tradicije ili kanona na kojem i sam izrasta”, kaže on.
“Ovo oko Meše Selimovića smatram jednim incidentom, kao rezulatatom jedne nespretne i nekorektne reakcije SANU, ali iz toga može da proistekne i nešto dobro”, rekao je Enver Kazaz:
“Meša Selimović je trebao da bude figura koja nas spaja, a ne figura koja skandalizira u jednom takvom etno-romantičarskom ili nacionalnom smislu. Vjerujem da će biti prilike da Selimović spoji neke druge interpretativne zajednice izvan institucija kakva je SANU”, kaže on.
Uprkos zvučnim najavama govornika, skup kojem je prisustvovao i predsednik Srbije Boris Tadić, ostaće u senci odbijanja predstavnika Akademije iz BiH da na ovom skupu učestvuju. Naime, takva odluka je doneta nakon što je akademik Predrag Palavestra u ime SANU u pozivnom pismu naveo da će na skup biti pozvani i predstavnici akademije Republike Srpske, stavljajući tako, po sudu bosanskohercegovačke akademje, BiH i Republiku Srpsku u istu ravan.
Još za života, Meša Selimović uzburkavao je duhove Sarajeva i Beograda. Delio je političke i kulturne elite u tim sredinama,a to, na izvestan način, čini i sada 28 godina od smrti. Naime, potez zvaničnika SANU da na skup o njegovom delu pozovu i predstavnike Akademije Republike Srpske i tako pruže jedank legitimitet sa Akademijom BiH, dovela je do toga, da prvi skupu prisustvuju, a da ga drugi odbiju.
Akademik Predrag Palavestra bio je taj koji je još pre nekoliko meseci prosledio pozivno pismo učesnicima iz regiona u kojem je stajalo: "pozivamo književnike, kritičare, istoričare književnosti i profesore iz Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije i Srbije pošto je književno delo Meše Selimovića u tim sredinama imalo najviše odjeka."
Sarajevski književnik Enver Kazaz, kaže za RSE da je gest SANU nedopustiv, a da je odluka predsednika Akademije BiH, Božidara Matića da njeni predstavnici skupu ne prisustvuju, sasvim ispravna:
„Naime, ako se Republika Srpska pretvara u državu, onda je to ideološki čin. Ja ne mogu da verujem da gospodin Palavestra ili SANU nisu bili svjesni jednog takvog ideološkog čina“, kaže on.
Tako se akademik Predrag Palavestra našao okružen pitanjima zašto je SANU tako postupila i da li će to imati ozbiljnije posledice u pogledu saradnje dve akademije. U razgovoru za RSE on kaže:
„Predsednik bosanske akademije je javio našem predsedniku da je najbolje da svako radi za sebe i mi smo taj predlog prihvatili. Lično smatram da ovo nije razlog za razdvajanje, već suprotno, budućnost nekog iznovnog spajanja“, kaže on.
Ne postoji granica između tema
Akademik Ljubomir Simović kaže za RSE da je razočaran činjenicom da se predstavnici iz BiH, ali i Selimovićevi prijatelji, nisu pojavili na skupu u Beogradu:
„Mislim da su te granice koje su se stvorile raspadom Jugoslavije, previše jake, previše tvrde i ponekad vrlo nepremostive, ali mi, ipak, govorimo jednim jezikom“, kaže on.
Pre tačno sto godina u Tuzli je rođen književnik Meša Selimović. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do Drugog svetskog rata bio je profesor u gimnaziji u rodnoj Tuzli. Po izlasku iz ustaškog logora 1943. otišao je u partizane, a posle rata bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Sarajevu, umetnički direktor "Bosna-filma" i glavni urednik "Svjetlosti".
Kada je u 56- oj godini objavio roman "Derviš i smrt", to ga je lansiralo u sam vrh srpske, jugoslovenske, balkanske i evropske književnosti. Umro je u Beogradu 11. jula 1982. godine.
Meša Selimović, retko je davao intervjue, bio je strastveni pušač, zatvoren, skroman, ali, uprkos tome, nije propuštao priliku da uživa u svojoj slavi.
Koordinatni sistem vrednosti
Ministar kulture Nebojša Bradić, rekao je za RSE da je književnost Meše Selimovića jednako važna kao i u vreme kada je stvarana i da je njegova veličina u univerzalnosti tema koje se prepoznaju, ne samo kod čitalaca u reginu, već kod čitalaca uopšte:
“Jedan tako veliki autor kao što je Meša Selimović je neko ko treba da nas povezuje u ovim vremenima i da ukazuje da ne postoji granica između tema i da su one univerzalne, bilo da se tiču islamskog ili partizanskog sveta ili savremenog trenutka u kome živimo”, kaže on.
I upravo o jednoj takvoj temi, kao što je muzika, Selimović priča u jednom od retkih intervjua koji je snimljen 1968. godine za tadašnju RTB:
“Umetnost uopšte posmatram kao mogućnost za asociranje. Isto kao i književnost ona pruža mogućnost da se otvori niz asocijacija, tako je i muzika, bar za mene, mogućnost da se sećam, da se asociram, da emotivno oživljavam i preživljavam ono što sam nekada doživio. Tako da, vaskrsavam iskustvo preko muzike”, govorio je nekada Selimović.
Mihajlo Pantić, književnik i profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu, kaže za RSE da je Meša Selimović jedan od onih pisaca koji u Srbiji predstavljaju – normu i “koordinatni sistem” koji određuje njene vrednosti. On naglašava da je Selimović napisao i briljantan roman “Tvrđava”, da je pisao i odlične studije o jeziku, ali da je roman “Derviš i smrt” jedan od najvećih romana na jezicima južnoslovenskih naroda:
“Ono što je filozofska dimenzija toga dela je nešto što je kao u kamen uklesano. To je jedna suma najdubljih znanja koje jedan pisac o čoveku može da izgovori. Mislim da književnost ninakoji način, čak i da hoće, ne može da ukine tu vrstu tradicije ili kanona na kojem i sam izrasta”, kaže on.
“Ovo oko Meše Selimovića smatram jednim incidentom, kao rezulatatom jedne nespretne i nekorektne reakcije SANU, ali iz toga može da proistekne i nešto dobro”, rekao je Enver Kazaz:
“Meša Selimović je trebao da bude figura koja nas spaja, a ne figura koja skandalizira u jednom takvom etno-romantičarskom ili nacionalnom smislu. Vjerujem da će biti prilike da Selimović spoji neke druge interpretativne zajednice izvan institucija kakva je SANU”, kaže on.