Nemački kancelar Olaf Scholtz (Šolc) poručio je da Evropska unija (EU) treba održati obećanje dato Zapadnom Balkanu o prijemu svih zemalja u evropsku porodicu.
"Ovde se ne radi o altruizmu, već o kredibilitetu i dobrom ekonomskom smislu, kao i o obezbeđenju mira u Evropi. Geopolitička Evropa mora da održi obećanja susedima. Iskrena politika proširenja drži se datog obećanja. Ovo se odnosi na zemlje Zapadnog Balkana, kojima smo to (o prijemu u EU) govorili 20 godina", poručio je nemački kancelar u nastupu u Evropskom parlamentu (EP) tokom govora o budućnosti Evrope.
S tim u vezi, Olaf Scholtz je spomenuo neophodnost napretka i u zemljama regiona i podvukao značaj normalizacije odnosa Srbije i Kosova kao i unutaršnje reforme u svim zemljama.
"Ove korake napred moramo ceniti i poštovati sa naše strane, jer u suprotnom politika proširenja gubi sposobnost, gubi mogućnost da bude podsticaj kao i svoju privlačnost", naveo je nemački kancelar tokom govora u EP.
Pročitajte i ovo: Sijarto: EU pogriješila jer nije ubrzala proširenje na Zapadni BalkanO budućnosti Evrope u svetlu rata u kontinentu
Nemački kancelar Olaf Scholtz je ocenio da Evropljani žive u izazovnim vremenima jer se rat vratio na kontinent.
"Ruski napad na Ukrajinu je takođe napad na vrednosti i principe koji su nas vodili od osnivanja Evropske unije. Poštovanje ljudskih prava i međunarodnog prava, slobode i demokratije, kao i prava na samoodređivanje - to su principi koje ćemo braniti zajedno i podržavaćemo Ukrajinu koliko god to bude bilo potrebno", poručio je Olaf Scholtz.
Istovremeno je spomenuo i druge izazove, poput klimatskih promena i povećane migracije i naglasio neohodnost produbljivanja odnosa sa drugim regionima sveta poput Afrike i Azije kako bi se izborili sa tim izazovima.
"Moramo da postanemo više geopolitička Evropska unija. U tom kontekstu, razgovarali smo i o neophodnosti institucionalnih reformi. Moramo da budemo spremni za buduće proširenje Evropske unije, što je od geostrateške važnosti za nas", naglasio je nemački kancelar.
On je takođe potvrdio da se u reformskom procesu evropskih institucija zalaže za odlučivanje u nekim poljima, većinskim glasanjem umesto koncenzusa.
Takođe je poručio državama članicama EU da je neophodno da se drže demokratskih principa i vladavine prava i unutar EU.