Srbija je, ocenjuju eksperti, u fazi gašenja borbe protiv korupcije. O tome, kažu, svedoči i činjenica da je vlast počela da u antikorupcijska tela postavlja ljude koji nikakva iskustva u toj oblasti nemaju i koji imaju vrlo problematične profesionalne i etičke reference.
Šta bi, da je još sa nama, o sastavu tog tela danas rekla Verica Barać, nekadašnja beskompromisna čelnica Saveta za borbu protiv korupcije?
O tome da, prvi put od osnivanja Saveta, vlast nameće nove članove, a da ona i njene kolege o tome ništa ne znaju? I da, povrh toga, nad glavama tih novih članova koji treba da se bore protiv duboko ukorenjene korupcije u srpskom društvu, vise plagijat-afere?
A upravo se to dogodilo. Savetu za borbu protiv korupcije nametnuta su dva nova člana, a da o tome predstavnici tog Vladinog savetodavnog tela nisu ništa znali.
"Nas nije Vlada obavestila o izboru, mi smo o izboru ta dva nova člana pročitali u Službenom glasniku. Ako ste pratili novine, tu čak postoji jedan kandidat za koga postoji afera plagijata", kaže za Radio Slobodna Evropa predsednica Saveta Jelisaveta Vasilić.
Vasilić: O izboru članova smo pročitali u Službenom glasniku
Tek nekoliko dana posle odluke Vlade, članovi antikorupcijskog saveta saznali su, iz Službenog glasnika, da će im se pridružiti Vladan Jončić, penzionisani profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, i Edvard Jerin, apelacioni javni tužilac u Nišu, takođe penzioner.
Savet, koji broji 13 članova, već dve-tri godine traži prijem novih predstavnika jer radi u okrnjenom sastavu, čak je i predlagao kandidate, ali vlast se do sada na to nije obazirala.
Tek krajem prošle nedelje Vlada Srbije imenovala je Jončića i Jerina, ali tako što je potpuno ignorisala Savet.
"Mi smo zbog toga veoma nezadovoljni. Vlade su se menjale, ali uvek je ostajao isti način izbora. To znači da je Vlada birala članove na predlog Saveta. Savet bi razgovarao sa potencijalnim kandidatima i tek nakon toga odlučivao koga da predloži. Zbog čega su sada ova dvojica izabrana, a ne ljudi koje je Savet predlagao? Šta zameraju našim kandidatima, a šta je kandidovalo ovu dvojicu?", pita se Vasilić, koja dodaje da će Savet pre nego što razmotri da li će i kako sarađivati sa novoizabranim članovima, tražiti od Vlade odgovore na ta pitanja.
Da je Savet za borbu protiv korupcije do sada predlagao članove svakoj vladi, podseća i predsednik Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović.
"Koliko znam, po tom modelu je Verica Barać izabrana. Savet je imao dva kriterijuma. Jedan je izbor stručnjaka usklađen sa vrstom izveštaja koji je nameravao da radi, a drugi da član Saveta ima integritet, da ne bude neko za koga se kaže da je plagirao doktorat ili protiv koga se vode neki postupci, kao što sada imamo situaciju", navodi Gavrilović.
Od Vlade imenovani članovi Saveta Jončić i Jerin po borbi protiv korupcije nisu javnosti poznata imena.
Vladan Jončić je, međutim, lansiran u javnost pre dve godine, kada je njegova koleginica i profesorka Pravnog fakulteta Jasminka Hasanbegović iznela otvoreno pismo u kojem ga je javno prozvala za plagijat.
Podsetila je tada da je Jončić optužen da je plagirao članak ekspertkinje za međunarodno pravo i profesorke Univerziteta u Sidneju Katherine Fallah.
Menadžment Fakulteta ju je optuživao što je to iznela u javnost, ali sam nije učinio ništa da istraži njenu optužbu.
Zbog reizbora Jončića za vanrednog profesora Pravnog fakulteta Hasanbegovićeva je podnela ostavku u Veću naučnih oblasti društveno-humanističkih nauka.
Za učešće u odbrani zemlje u ratu 1999. godine Jončić je uz više priznanja unapređen u čin majora.
Zoran Gavrilović, direktor Biroa za društvena istraživanja, o Jončiću otkriva još jedan podatak: "On je bio na listi 650 ljudi koji su potpisali podršku premijeru Aleksandru Vučiću u predsedničkoj izbornoj kampanji."
Ni Edvard Jerin, drugi od strane vlasti kooptirani član Saveta za borbu protiv korupcije, u toj oblasti nije ostavio javno prepoznatljiv trag.
Ali evo u čemu se, kako prenose mediji, istakao: kad je bio okružni tužilac, odbacio je krivičnu prijavu tadašnje potpredsednice Vlade Ivane Dulić Marković protiv čelnika Skupštine Leskovca Gorana Cvetanovića, tada člana Srpske radikalne stranke, koji je nju, njenog oca i brata nazvao ustašama koji su "klali Srbe".
Jerin je za odbacivanje prijave ponudio objašnjenje da "nisu našli da je Cvetanović učinio krivično delo izazivanja nacionalne i verske mržnje i netrpeljivosti".
Zoran Gavrilović ocenjuje da je do 2012. godine u Srbiji bila ignorisana borba protiv korupcije, da je od 2012. na delu zloupotreba, a da smo sada u fazi svojevrsnog gašenja borbe protiv korupcije. O tome, kaže, svedoči i činjenica da se Koordinaciono telo za borbu protiv korupcije, na čijem čelu je bio doskorašnji premijer Aleksandar Vučić – telo koje je, doduše, formirano u suprotnosti sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije – prema izveštaju Evropske komisije, uopšte ne sastaje.
Nema rezultata u borbi protiv korupcije u Srbiji iako postoje institucije koje treba da se bave tom borbom jer nema političke volje za to. Srbija se u okviru poglavlja 23 obavezala da uspostavi i mehanizme za borbu protiv korupcije na nižim nivoima, da formira lokalna antikorupcijska tela, ali, prema istraživanjima BIRODI-ja, taj proces u većini lokalnih samouprava nije ni počeo.
Prema izveštaju Transparensi internešnel, Srbija se prema indeksu percepcije korupcije nalazi na 72. mestu od 176 zemalja, što je svrstava u zemlje sa visokom korupcijom.