'Nadam se da Srbija neće podleći pritisku': Sud ponovo odlučuje o izručenju beloruskog novinara

Nadam se da Srbija neće podleći pritisku Belorusije da me izruči, rekao je beloruski novinar Andrej Gnjot 26. marta na saslušanju pred Višim sudom u Beogradu i dodao da bi ga ekstradicija dovela u "smrtnu opasnost".

Beloruske vlasti od Srbije traže ekstradiciju Gnjota nakon što je 30. oktobra uhapšen na aerodromu u Beogradu po poternici Interpola raspisanoj na zahtev Minska zbog navodne utaje poreza.

Gnjot je saslušan nakon što je Apelacioni sud početkom marta ukinuo rešenje Višeg suda koji je utvrdio da su ispunjene zakonske pretpostavke da bude izručen Belorusiji.

Apelacioni sud je predmet vratio na ponovno odlučivanje zbog, kako je naveo, nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i bitnih povreda odredaba krivičnog postupka.

Gnjot je u izlaganju pred sudijom Višeg suda negirao optužbe za utaju poreza na osnovu kojih ga beloruske vlasti potražuju od Srbije.

"Ova krivična prijava politički je motivisana. Neosnovana je i lažna. Beloruski režim izlaže surovoj represiji svakoga ko mu se suprotstavi", izjavio je Gnjot pred sudom.

U obraćanju se predstavio kao novinar, režiser i politički aktivista.

On je 2020. iz Belorusije otišao na Tajland nakon što je kritikovao beloruski režim i učestvovao u protestima posle predsedničkih izbora u Belorusiji 2020. na kojima je pobedu proglasio Aleksadar Lukašenko koji je na vlasti u toj zemlji od 1994. godine.

Gnjot je pred sudom rekao da vlast Lukašenka želi da ga kazni zbog angažmana protiv beloruskog režima, prvenstveno jer je, kako je rekao, jedan od osnivača nevladine organizacije Slobodno udruženje sportista Belorusije (SOS BY).

"Otvoreno smo nastupali protiv diktature, kršenja ljudskih prava i falsifikovanja izbora u Belorusiji 2020. Svete mi se i zbog toga sam sada ovde", dodao je Andrej Gnjot.

Udruženje SOS BY osnovano je u avgustu 2020. posle predsedničkih izbora u Belorusiji koje je međunarodna zajednica okarakterisala kao nedemokratske.

Ta organizacija javno je tražila poništavanje izbora, Lukašenkovu ostavku i oslobađanje građana uhapšenih na demonstracijama protiv režima.

Obaveštajna služba Belorusije 2022. godine označila je SOS BY kao "esktremističko" udruženje, što Zapad vidi kao sistemski instrument beloruskih vlasti za progon političkih neistomišljenika.

Zapadne države, beloruska opozicija i nevladine organizacije Lukašenka optužuju za brutalno kršenje ljudskih prava i represiju nad političkim protivnicima. Nakon spornih izbora 2020. i nasilja nad opozicionim demonstrantima Evropska unija uvela je sankcije beloruskoj vlasti.

'Ne smemo da se vratimo': Beloruski disidenti traže legalizaciju boravka u Srbiji

Dokumentacija protiv ekstradicije

Gnjot je sudu u Beogradu predao dokumentaciju koja, kako tvrdi, dokazuje da su mu ljudska prava u Belorusiji ugrožena i više sati govorio o razlozima zbog kojih ne bi imao fer suđenje.

Njegov advokat Filip Sofijanić rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da ne postoje pravni uslovi da bude izručen.

"Belorusija je SOS BY proglasila za ekstremističku organizaciju. Zato strahovanja Andreja Gnjota smatramo opravdanim. Pogotovu što postoje izveštaji Ujedinjenih nacija da su ljudi u Belorusiji podvrgnuti raznoraznim mučenjima", naveo je Sofijanić.

Filip Sofijanić, advokat Andreja Gnjota, Beograd, 26. mart 2024.

On je dodao da je jedan od razloga zbog kojih nije moguća ekstradicija to što je Gnjot u Srbiji uhapšen 30. oktobra, a dokumentacija Belorusije o njegovom slučaju poslata 15. novembra.

Andrej Gnjot uhapšen je u glavnom gradu Srbije po dolasku iz Bangkoka na Tajlandu. Od tada je u pritvoru beogradskog Centralnog zatvora proveo pet meseci.

Podrška Rusa na saslušanju

Saslušanje Andreja Gnjota pratili su predstavnici ambasada zemalja Evropske unije i aktivisti za ljudska prava. Među njima je bilo i nekoliko Rusa koji privremeno žive u Beogradu.

"Tu sam da podržim Andreja kao kolegu iz filmske industrije. Saosećam sa njim i nadam se da će biti dobro", rekla je za RSE Dina iz Moskve.

Gnjot je pred sudom rekao da je u Srbiju došao kako bi radio na jednom međunarodnom video projektu, te da je uhapšen po izlasku sa leta iz Bangkoka.

"Ne poznajem ga lično ali želim da ga podržim jer ga ugnjetavaju. Što više ljudi zna za njegov slučaj, veće su šanse da se odbrani", rekla je za RSE Ruskinja Anastasija.

• OPŠIRNO: Novinari RSE u zatvoru

Posle 149 dana pritvora Andrej Gnjot je u sud doveden u pratnji sudske straže, obučen u majicu sa natpisom "Truth" (istina), a posle višečasovnog izlaganja vraćen je u ćeliju Centralnog zatvora gde će čekati dalju proceduru u njegovom slučaju.

Nakon saslušanja pred sudijom za prethodni postupak, o ekstradiciji će odlučivati krivično veće Višeg suda u Beogradu.

Odluku o eventualnim žalbama donosi Apelacioni sud.

U slučaju da ta instanca odluči da su ispunjeni uslovi za ekstradiciju, konačni potez je potpis ministra pravde kojim se izručenje odobrava.

U suprotnom, Gnjot će biti pušten na slobodu.

Vadim Drozdov, pravni zastupnik Andreja Gnjota, o ovom slučaju obavestio je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu i kao argument naveo da bi izručenje bilo u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Srbija i Belorusija decenijama imaju dobre političke i ekonomske odnose, uključujući i vojno-tehničku saradnju.

Posle invazije Rusije na Ukrajinu februara 2022, Beograd se pridružio sankcijama Evropske unije Belorusiji zbog uloge Minska u tom sukobu.

Pored Belorusije, Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji nakon napada na Ukrajinu.