Cetinjski parlamentarni forum se održava u Budvi, a kao i svake godine prisustvuju mu predstavnici Skupština zemalja regiona. Ovoga puta tema parlamentarnog foruma je „jačanje kontrolne uloge parlamenta nad sektorom odbrane i bezbjednosti”. O toj temi su govorili kao parlamentarci tako i pojedini ministri odbrane zemalja regiona.
Demokratska kontrola nad sektorom bezbjednosti je proces koji nikada neće biti završen, jer se radi o procesu kojim se reaguje na izazove koji se mijenjaju, složili su se učesnici Cetinjskog parlamentarnog foruma koji u Budvi razgovaraju o parlamentarnoj i demokratskoj kontroli oružanih snaga.
Darko Stančić pomoćnik direktora ženevskog Centra za kontrolu naoružanja je između ostalog ocjenio da je regionalna saradnja u oblasti odbrane na visokom nivou.
"Bezbjednosne institucije u ovom regionu danas, bilo da se radi o bezbjednosnim službama, policiji ili sektoru odbranu sarađuju na nivou koji je vrlo često sličan onoj saradnji u okviru EU. Za takvu vrstu saradnje imamo i slične instrumente saradnje kao što su u EU i vrlo je važno da se takva saradnja nađe na dnevnom redu odbora u parlamentima regiona koji takvu vrstu saradnje moraju nadzirati", kaže Stančić.
Minstar odbrane Makedonije Talat Džaferi je rekao da članstvo u Evropskoj uniji i NATO predstavljaju najvažnije strateški prioritete te zemlje. Podrška javnosti za te projekte iznosi preko 85 posto, ali taj put još nije završen. rekao je ministar Džaferi nagašavajući da je Makedonija izvoznik bezbjednosti.
"Zajedno sa Albanijom, BiH, Crnom Gorom i Hrvatskom prihvatili smo multinacionalnu inciijativu NATO balkanskog, regionalnog pristupa za protiv vazdušnu odbranu koji je u fazi pripremanja".
Problem finansiranja
O civilno vojnim odnosima govorila je ministarka odbrane Crne Gore Milica Pejanović Đurišić koja je između ostalog rekla da se uloga i struktura vojske mijenja u skladu sa političko strateškim promjenama na globalnom nivou.
"Takođe, razvoj savremenih civilno vojnih odnosa prati ukupan društveni razvoj koji je okarakterisan izrazitom globalizacijom. Transformacija kroz koju prolazi vojska je ništa drugo do refleksija transformacija kroz koje prolaze i ostali sistemi kao što su finansije, trgovina, privreda, komunikacione i informacione tehnologije. Sve to diktira promjene strukture i spremnosti nacionalnih oružanih snaga. Moderne vojske moraju da budu veoma dobro obučene, stručne, opremljene i sa sposobnostima brze i maksimalne mobilnosti", istakla je ona.
Učesnici foruma su se dotakli finansiranja oružanih snaga pa su mnogi predstavnici svojih zemalja saopštili da malo koja zemlja poštuje neformalnu obavezu izdvajanja do 2 odsto bruto društvenog proizvoda na odbranu.
O situaciji u Crnoj Gori je govorio predsjednik euroatlantskog saveza Savo Kentera:
"Situacija je u stvari da od 2006. godine, od kada je formirano Ministarstvo odbrane naš budžet za odbranu se konstantno smanjuje. Izuzetak je ova godina kada je taj budžet nešto uvećan međutim mislim da će njegova realizacija i dalje biti na nivou od 1 do 1,1 posto".
O problemima finansiranja dijela koji se odnosi na modernizaciju Vojske Crne Gore govoro je načelnik generalštaba Dragan Samardžić.
"Mi moramo imati negdje 8 do 10 miliona na godišnjem nivou za kapitalna izdvajanja da bismo mogli da izvedemo modernizaciju vojske. Pri tom moramo voditi računa da taj sistem postavimo tako da ćemo biti članica kolektivnog sistema bezbjednosti, da ne bismo sada ulagali u neke stvari koje su neophodne, a koje ćemo dobiti članstvom u tom savezu", naveo je Samardžić.
Demokratska kontrola nad sektorom bezbjednosti je proces koji nikada neće biti završen, jer se radi o procesu kojim se reaguje na izazove koji se mijenjaju, složili su se učesnici Cetinjskog parlamentarnog foruma koji u Budvi razgovaraju o parlamentarnoj i demokratskoj kontroli oružanih snaga.
Darko Stančić pomoćnik direktora ženevskog Centra za kontrolu naoružanja je između ostalog ocjenio da je regionalna saradnja u oblasti odbrane na visokom nivou.
"Bezbjednosne institucije u ovom regionu danas, bilo da se radi o bezbjednosnim službama, policiji ili sektoru odbranu sarađuju na nivou koji je vrlo često sličan onoj saradnji u okviru EU. Za takvu vrstu saradnje imamo i slične instrumente saradnje kao što su u EU i vrlo je važno da se takva saradnja nađe na dnevnom redu odbora u parlamentima regiona koji takvu vrstu saradnje moraju nadzirati", kaže Stančić.
Minstar odbrane Makedonije Talat Džaferi je rekao da članstvo u Evropskoj uniji i NATO predstavljaju najvažnije strateški prioritete te zemlje. Podrška javnosti za te projekte iznosi preko 85 posto, ali taj put još nije završen. rekao je ministar Džaferi nagašavajući da je Makedonija izvoznik bezbjednosti.
"Zajedno sa Albanijom, BiH, Crnom Gorom i Hrvatskom prihvatili smo multinacionalnu inciijativu NATO balkanskog, regionalnog pristupa za protiv vazdušnu odbranu koji je u fazi pripremanja".
Problem finansiranja
O civilno vojnim odnosima govorila je ministarka odbrane Crne Gore Milica Pejanović Đurišić koja je između ostalog rekla da se uloga i struktura vojske mijenja u skladu sa političko strateškim promjenama na globalnom nivou.
Milica Pejanović Đurišić
"Takođe, razvoj savremenih civilno vojnih odnosa prati ukupan društveni razvoj koji je okarakterisan izrazitom globalizacijom. Transformacija kroz koju prolazi vojska je ništa drugo do refleksija transformacija kroz koje prolaze i ostali sistemi kao što su finansije, trgovina, privreda, komunikacione i informacione tehnologije. Sve to diktira promjene strukture i spremnosti nacionalnih oružanih snaga. Moderne vojske moraju da budu veoma dobro obučene, stručne, opremljene i sa sposobnostima brze i maksimalne mobilnosti", istakla je ona.
Učesnici foruma su se dotakli finansiranja oružanih snaga pa su mnogi predstavnici svojih zemalja saopštili da malo koja zemlja poštuje neformalnu obavezu izdvajanja do 2 odsto bruto društvenog proizvoda na odbranu.
O situaciji u Crnoj Gori je govorio predsjednik euroatlantskog saveza Savo Kentera:
"Situacija je u stvari da od 2006. godine, od kada je formirano Ministarstvo odbrane naš budžet za odbranu se konstantno smanjuje. Izuzetak je ova godina kada je taj budžet nešto uvećan međutim mislim da će njegova realizacija i dalje biti na nivou od 1 do 1,1 posto".
O problemima finansiranja dijela koji se odnosi na modernizaciju Vojske Crne Gore govoro je načelnik generalštaba Dragan Samardžić.
"Mi moramo imati negdje 8 do 10 miliona na godišnjem nivou za kapitalna izdvajanja da bismo mogli da izvedemo modernizaciju vojske. Pri tom moramo voditi računa da taj sistem postavimo tako da ćemo biti članica kolektivnog sistema bezbjednosti, da ne bismo sada ulagali u neke stvari koje su neophodne, a koje ćemo dobiti članstvom u tom savezu", naveo je Samardžić.