Za Srbiju je bolje da učestvuje na samitu u Sofiji, nego da se bez nje raspravlja o ključnim pitanjima odnosa sa Kosovom, ocenili su sagovornici Radija Slobodna Evropa.
Sastanak Evropska unija-Zapadni Balkan, koji se tumači kao potvrda obnovljenog fokusa Brisela na ovaj region, pod znakom je pitanja nakon nagoveštaja pojedinih zemalja EU da 17. maja neće biti u Bugarskoj zbog prisustva Kosova.
„Srbija će svakako učestovati na samitu, ali do tada ćemo preživljavati scenario za domaću javnost – da se mi premišljamo, da će državno rukovodstvo da se susreće, da će predsednik Aleksandar Vučić da razmisli. To je samo unutrašnjopolitički scenario, posle kog ćemo svakako biti u Sofiji“, kaže za RSE Nemanja Štiplija, glavni urednik portala Europian Western Balkans.
Šta će Srbija učiniti nakon najave Španije da ne želi da na samitu u Sofiji njen premijer bude za istim stolom sa predstavnikom vlasti iz Prištine, postalo je nezgodno pitanje za zvanični Beograd koji ne priznaje Kosovo, pogotovu što se sličan glas onom iz Madrida čuje i iz Rumunije i sa Kipra.
„Sigurna sam da Španija neće odustati od tog svog stava. I to iz njenih interesa koji se u ovom slučaju principijelno poklapaju sa onim što Srbija pokušava da stavi do znanja prištinskoj strani i međunarodnoj zajednici. A to je da Kosovo nije nezavisna država. To šalje i poruku da čak i kada bi ga Srbija u nekom trenutku priznala, postoje države na ovom svetu koje ga neće priznati nikada“, smatra Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.
Vučić rekao da pre samita u Sofiji ima prečih sastanaka o Kosovu sa kojih ne očekuje preterano dobre vesti
Kako da učestvuje na sastanku i sa Kosovom, ako to na primer ne učini Španija zbog problema sa Katalonijom ili neka od još četiri države članice EU koje ga nisu priznale, a koje se kosovska nezavisnost direktno ne tiče, veštački je nametnuta dilema, tvrdi Nemanja Štiplija.
„Otprilike se već zna da će šefovi država i vlada prisustvovati samo pod svojim imenima. Da neće biti isticanja zastava, da neće biti isticanja imena država, i da će se možda na kraju izaći sa zajedničkom izjavom, a ne deklaracijom. Dakle ne sa dokumentom u kom će pojedinačno biti nabrojane države, već sa nekom zajedničkom izjavom šefova država zemalja članica Evropske unije i Zapadnog Balkana“, smatra on.
- Morvai: Srbiji mesto na samitu u Sofiji
- Summit EU-Zapadni Balkan pred fijaskom?
- Samit EU - Zapadni Balkan: Velika očekivanja i puno izazova
Početkom aprila šef srpske diplomatije Ivica Dačić najavio je da će Srbija učestvovati na samitu u Bugarskoj, ali da će dobro proučiti situaciju kako nikome ne bi dala alibi da tvrdi da je doprinela priznanju Kosova. Nakon njega, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da pre samita u Sofiji ima prečih sastanaka o Kosovu sa kojih ne očekuje preterano dobre vesti.
Za Beograd trenutno je ključno pitanje Briselski sporazum i formiranje Zajednice srpskih opština, napominje Nataša Dragojlović.
“A prištinska strana ne čini ništa da do sporazuma dođe. Nego sedi i čeka da Srbija poklekne pod pritiskom i prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Ja ne mislim da je bežanje ili nepojavljivanje na tako važnim skupovima rešenje, i da je to diplomatski dobar potez. Ali Srbiji je stvarno potrebna podrška da bi nekako izvršila pritisak na Prištinu, samo u jednoj stvari. A to je, da ispuni svoj deo dogovora”, kaže.
Čak i ako se ispostavi da, u prvom redu Španija, Rumunija i Kipar, pa i Grčka i Slovačka, ne žele Kosovo na sofijskom samitu, smatraju sagovornici RSE, to Srbiji puno ne olakšava odluku.
„Uvek je bolje da sedimo za stolom, nego da u odsustvu budemo predmet rasprave. Čini mi se da je za Srbiju korisnije da tamo ode i da za tim stolom iznese svoju argumentaciju, nego da samo bude predmet zaključaka na čiji sadržaj ne može da utiče“, kaže Nataša Dragojlović.
Nemanja Štiplija zaključuje da Srbija sebi ne sme da dozvoli luksuz da je ne bude na samitu u Sofiji.
„Srbija je već neko vreme van evropskih tokova u kojima učestvuju druge države Zapadnog Balkana. Srbija zbog svoje bliskosti sa Rusijom mnogo gubi na spoljnopolitičkom planu. A samim tim gubi i partnere za onu stvar koja joj je najbitnija, a to su pregovori sa Prištinom“, smatra Štiplija.
Unutrašnji dijalog o Kosovu u toku je u Srbiji. Na poslednjoj sesiji predstavnici nevladinih organizacija zatražili su od predsednika Aleksandra Vučića da glavni principi u budućoj platformi budu kompromisno, realno i održivo rešenje za kosovski problem, mir i bezbednost građana regiona, i evropske integracije.