Uporedo sa početkom ovogodišnjeg sabora u Guči, u Budvi i na Jazu će se 24. i 25. avgusta održati dvodnevni sabor srpskih trubača pod nazivom “Guča u Budvi”, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) šef kabineta predsjednika Opštine Nikola Jovanović (Demokratski front).
Dodaje da će događaj organizovati firma Smart Idea sa kojom će se narednih dana precizirati učesnici i program manifestacije. Firma Smart Idea je inače registrovana u Budvi krajem 2018. godine.
“Mi kao lokalna uprava razmišljamo da u sezoni imamo raznovrsnu ponudu koja bi privukla razne turiste, i kako bi zadovoljili potrebu i onih ljudi koji imaju afiniteta prema toj muzici i toj vrsti okupljanja”, objašnjava Jovanović.
Pročitajte i ovo: Zaharova u Guči: Ne vidim ruske medije ali vidim RSEVlast u Budvi čini koalicija koju predvodi Demokratski front, partija koja je na državnom nivou opoziciona, a koji inače godinama tradicionalno dovodi trubače na proslave koje organizuje za pravoslavnu Novu godinu (13. januar).
Zbog naglašenog folklorno-nacionalnog imidža, po kom je poznat i u svetu popularni sabor tubača u Guči, mesta u Srbiji na oko 200 kilometara južno od Beograda, njegova budvanska kopija ima i političke implikacije.
'Potrošnja tuđe zabave'
Odbornik Dragan Ivančević iz Crnogorske, partije koja je dio lokalne vlasti, kaže da je neprijatno iznenađen potezom svojih koalicionih partnera:
“Neću da kažem da je manifestacija koja se održava u Guči kič, šund itd, jer je ona karakteristična za tu destinciju i tradiciju toga kraja. Ali, u Budvi nema nikakvog smisla organizovati tako nešto. To bi bilo isto kao kad bi oni u Guči organizovali ‘Dan širuna’ (tradicionalna budvanska fešta od ribe i vina). Dakle, mi nastavljamo da budemo potrošnja tuđe zabave i tuđe kulture, što je nedostatak strategije kojom bi se valorizovala naša kulturna, naša istorijska i prirodna dobra”, kaze Ivančević.
Najavu “Guče u Budvi” nije moguće posmatrati mimo političkog konteksta, ocjenjuje Božena Jelušić, odbornica URA (Ujedinjena reformska akcija), takođe partije iz koalicione vlasti i ukazuje da budvanska Guča treba da se održi na nekadašnjoj lokaciji Sea Dance festivala, manifestacije poput poznatog novosadskog muzičkog festivala “Exit”:
Guča je neodvojiva od niza necivilizacijskih, anahronih, religijski i nacionalno ostrašćenih ponašanja i pojava: Božena Jelušić
“I dok je taj ‘mini Exit’ išao u susret globalnoj prepoznatljivom ukusu, Guča ima potpuno drugu konotaciju, posebno u ovom trenutku. Ona je sada neodvojiva od niza necivilizacijskih, anahronih, religijski i nacionalno ostrašćenih ponašanja i pojava. ‘Guča u Budvi’ naprosto mora pretrpjeti otvoreno preispitivanje, i mislim da o tome hoće li se održati treba da odluče grad i njegovi građani preko svih svojih predstavnika, a ne da to bude hir samo određene političke grupacije”, kaze Jelušić.
Mišljenja građana o budvanskoj Guči su podijeljena.
Grad bez kulturne strategije
“U odnosu na to koje sve sadržaje imamo ljeti u Budvi, ovo ne bi bilo mnogo drugačije”, kaze tinejdžer Božo dok Tanja uz opasku da ne voli tu vrstu muzike, smatra da bi takav događaj imao svoju publiku.
“To za Budvu nije, ali ako je na Jazu, van grada, onda ko voli neka ide tamo”, kaže Zorka po čijem mišljenju sabor trubača nije podoban za sliku i ponudu turističke Budve.
“Divno što će biti Guča na moru”, konstatuje Luka koji je iz Srbije upravo doputovao na odmor.
Oni koji prate organizacije zabavnih programa, festivala i sličnih sadržaja u Budvi, ne bi trebali da budu iznenađeni najavom sabora trubača na “pjenu od mora”, jer sve je u toj oblasti prepušteno pojedincima na, najčešće, partijski delegiranim mjestima odlučivanja, smatra Budvanin Marko Pavlović, koji je magistrirao na temi kulturna politika i festivali.
Pročitajte i ovo: Kraj budvanskog vašarišta“Budva nema nikakvu strategiju gradske kulturne politike i zato se ovakve stvari dešavaju”, ocjenjuje Pavlović i dodaje da sabor u Guči može biti zanimljiv sadržaj, ali za tamošnje okruženje:
“Pitanje je koji su to porivi da Budvu pretvaramo u destinaciju koja će se na takav način predstavljati stranim turistima. Jednostavno, ni destinacijski ni kulturološki to ne ide sa Budvom. Koji su to porivi, ako nisu politički, ja ne razumijem”, zaključuje Pavlović.
Podsjetimo, proteklih godina u Budvi su koncerte održale najveće svjetske zvijezde poput Madone i Rolingstonsa, na Jazu je prije nekoliko godina koncert imao i Leni Kravic.
Od 2014. godine se u Budvi održava i Sea Dance festival koji u taj grad dovodi poznata svjetska muzička imena. Crnogorsko primorje je godinama bilo prepoznato po regionalnim pop festivalima i manifestacijama koje promovišu klape i mediteransku muziku.
Nikolaidis: 'Gučoiodizacija'
Iako je crnogorsko primorje tokom ljetnje sezone mjesto održavanja brojnih koncerata rok muzike, prema mišljenju književnika Andreja Nikolaidisa Budva, kao i većina ostalih primorskih gradova, decenijama unazad njeguju „gučoidnu“ kulturnu ponudu koja, kako ističe nema nikakve veze sa Mediteranom:
Budva je gučoidna od devedesetih: Andrej Nikolaidis
„Ja se ovdje ne bih pravio finijim nego što jesmo. Poenta je slijedeća, Budva je vrlo gučoidna još od 90-tih godina prošlog vijeka i budvanska kulturna ponuda je je vrlo gučoidna još od 90-tih godina, tako da ovo sada nije nikakav eksces. Ovo je potpuno logičan slijed, a uzevši u obzir ideologiju vladajuće koalicije u tom gradu, ovo je i posve prirodno. Nemam ništa protiv svega toga i treba biti realan i reći da većinu domaćih, ali i gostiju sa strane ta Guča više zanima od svih ostalih festivala koji se tamo održavaju“, navodi Nikolaidis.
„Gučoidizacija“ kulture u primorskim gradovima nije posebnost Budve, ističe Nikolaidis a to je, kako navodi, posljedica upravo nemanja sopstvenog nacionalnog kulturnog proizvoda
„Ne bi bilo bez osnova i ne bi bilo pogrešno reći kako po mnogo čemu Budva ljeti jeste Guča na pjeni od mora, ali isto tako ne bi bilo pogrešno i nepravedno reći kako Ulcinj ljeti po mnogo čemu jeste Priština na pjeni od mora. Međutim, ja apsolutno ne vjerujem u koncept po kome se takozvana čistota nacionalne kulture, ili u ovom slučaju nacionalne mediteranske kulture, može štititi bilo kakvom vrstom zabrane. Dakle, ne radi se o tome da se kultura zatvori za ono što dolazi sa strane, nego se radi o tome šta vi kao zajednica proizvodite, šta je vaš kulturni proizvod“, poručuje Nikolaidis.
Da li se dovođenje Sabora iz Guče u Budvu kosi sa strateškom orijentacijom crnogorske kulturne ponude, pogotovo muzičke? Odgovor, između ostalih i na ovo pitanje, upućeno Ministarstvu kulture Crne Gore, nijesmo dobili.