Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić izrekao je, zbog nepostupanja po nalogu iz rešenja Poverenika, novčane kazne Višem javnom tužilaštvu u Beogradu u tri slučaja zahteva tražioca informacije, koji su se odnosili na slučaj rušenja u "Savamali".
Slučajevi o kojima je reč su profesionalna biografija postupajućeg tužioca, informacije o tome da li su protiv lica koja nisu postupala po zahtevima tužioca u toku istrage pokrenuti krivični postupci i informacije o tome da li su protiv istih lica pokrenuti disciplinski postupci te ako jesu, delovodni brojevi akata kojima je to učinjeno.
Umesto da postupi po rešenju, Više javno tužilaštvo obavestilo je Poverenika da je celokupne spise predmeta prosledilo Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu, navodi se na sajtu Poverenika.
Potpuno je neshvatljivo da državni organ, u čijoj je zakonskoj definiciji zaštita zakonitosti, neće da postupi po konačnom, izvršnom i pravosnažnom rešenju nekog drugog državnog organa, kaže za Radio Slobodna Evropa poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić.
„Potpuno je jasno da je celo postupanje sa stanovišta procedure potpuno nezakonito. Tužilaštvo prosleđivanjem spisa apelacionom tužiocu, pri čemu to nije nikakva radnja predviđena ni Zakonom o slobodnom pristupu informacijama niti nešto što se radi u okviru krivičnog postupka, pokušava da konstruiše nekakv mehanizam za izigravanje prava javnosti“, rekao je Šabić.
Nakon toga je novim dopisom Više javno tužilaštvo obavestilo Poverenika da se obratilo Republičkom javnom tužilaštvu sa inicijativom da ono tužbom kod Upravnog suda zatraži poništaj rešenja poverenika, navodi se u saopštenju kancelarije poverenika.
Republičko javno tužilaštvo je moglo, i još može (ako je u stanju da za to iznađe bilo kakav opravdani razlog) da podnese takvu tužbu Upravnom sudu, ali čak ni to ne bi predstavljalo opravdanje za nepostupanje po konačnom, izvršnom i obavezujućem rešenju, navodi se u saopštenju Poverenika uz objašnjenje da bi eventualnu odluku o odlaganju izvršenja mogao, po zakonu, doneti jedino postupajući sud.
U Višem javnom tužilaštvu nam je rečeno da tužilaštvo ne komentariše odluke drugih državnih organa, organizacija ili institucija, pa da tako to neće činiti ni u ovom slučaju.
„Tužilaštvo u svakom postupku, pa i u ovom, koristi zakonom dozvoljena sredstva kao što su npr. pravo na prigovor, pravo na podnošenje žalbe, pravo na iniciranje pokretanja upravnog spora ili postupka i sva ostala pravna sredstva zakonski dozvoljena“, navedeno je u dopisu tužilaštva na naš zahtev za komentar.
Što se tiče slučajeva na koje se odnosi odluka Poverenika, Šabić kaže da je nonsens da bilo čija profesionalna biografija, kada je reč o nosiocioma javnih funkcija, može da bude tajna i nedostupna javnosti. Osim toga podseća da je Tužilaštvo samo dalo informaciju o tome da je preduzimalo određene procesne radnje, da jeste od policije tražilo preduzimanje nekih radnji i da je urgiralo, ali da policija to nije preduzela.
„I sad sledeće pitanje je da li ste tim povodom nešto uradili, da li ste eventualno nekog krivično prijavili ili ste eventualno pokrenuli disciplinski postupak protiv nekog što su sve radnje predviđene zakonom. I na osnovu čega bi sad neko tvrdio da je odgovor na to pitanje nekakva tajna?“, pita poverenik Šabić.
U postizbornoj noći između 24. i 25. aprila 2016. nepoznate osobe maskirane fantomkama pomoću bagera porušile su objekte u delu Savamale, zaustavljajući prolaznike i oduzimajući im mobilne telefone. Policija se nije odazivala na pozive građana zbog nezakonitog noćnog rušenja u Savamali na mestu izgradnje državnog kontroverznog projekta „Beograd na vodi“.
Sem čuvene floskule `pustite institucije da rade` mi zapravo nemamo gotovo nikakve informacije: Šabić
Uz opasku da slučaj „Savamala“ spada u slučajeve koji ne smeju da se dogode u uređenoj državi Šabić napominje da kada se ipak dogode onda u najmanju ruku mora de desi momentalna, energična i konsekventna reakcija države.
„Približava se godinu dana od tog događaja a da sem čuvene floskule `pustite institucije da rade` mi zapravo nemamo gotovo nikakve informacije, odnosno javnost do informacija dolazi samo nakon intervencije Poverenika“, poručuje Šabić.
U Inicijativi Ne da(vi)mo Beograd kažu da su državni organi potpuno instrumentalizovani kako bi se zaštitili gradonačelnik, ministar policije i svi oni koji su u to rušenje umešani.
„Premijer i gradonačelnik ne kažu džabe da čekaju da tužilaštvo uradi svoj posao. Taj posao koje ono treba da uradi jeste da zapravo tu krivicu, koja je očigledna, odugovlači i zataška, da njome manipuliše, da je relativizuje i da onda dođemo do toga da niko ne snosi odgovonost za ono što se desilo u izbornoj noći u Hercegovačkoj kada je pola ulice porušeno“, kaže Lazović konstatujući da oni vrlo dobro znaju šta rade.
„Tužilaštvo je saučesnik u svemu tome i mi sada možemo videti kako izgleda kada se upregne državni aparat, jedan mehanizam da se zataška jedan zločin u kome su učestvovali ljudi iz vlasti“, ocenjuje Lazović.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić je u julu prošle godine izjavio da je nesumnjivo da iza rušenja objekata u Savamali stoje najviši organi gradske uprave u Beogradu i da će oni snositi odgovornost. Premijer tada nije želeo nikoga da imenuje.
Pre desetak dana poručio je da pozicija gradonačelnika Siniše Malog nije laka i da nije dugoročno održiva na tom mestu, bez obzira, dodao je, „što će u knjigama ostati zapisano da je za Beograd mnogo uradio".