U okviru afere „Savamala“, koja potresa Srbiju već deveti mesec, dva događaja zbila su se poslednjih dana po prvi put. U jednom evropskom dokumentu prvi put je zatraženo da se sporni događaji iz beogradske četvrti brzo reše i po prvi put je u srpski sud stigla tužba protiv aktuelnog premijera zemlje.
Dragan Marić iz Beograda tužio je aktulenog premijera Srbije Aleksandra Vučića. On traži da mu se zbog neistina koje je, po njemu, izneo šef srpske Vlade isplati iznos od 20 miliona dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova i povrede dostojanstva.
Tužbu Višem sudu u Beogradu Marić je uputio zato što je, kako je u podnesku naveo, predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić više puta iznosio neistine da su u centralnobeogradskoj četvrti Savamala u noći vanrednih parlamentarnih izbora 25. aprila 2016. godine, srušene „tri ilegalne barake“. Nije, pojašnjava, tužio Vučića kao građanina, nego kao šefa Vlade.
„Zato što gnusno laže narod o razmerama razbojničkog čina vlasti u Savamali. U poslednja tri meseca u svim svojim javnim obraćanjima on kaže – zašto ovolika buka, uka, hajka, zbog tri porušene ilegalne barake. To je ta gnusna laž, to je spinovanje“, kaže Marić.
Ne radi se o tri ilegalne barake već o zakonito zidanim objektima, ukazuje Marić, navodeći primer kompanije koja je ogromni bespravno srušeni objekat stekla pre nekoliko godina na potpuno zakonit način:
„Navodim primer firme `Iskra d.o.o.`, koja je imala 1.057 kvadratnih metara zidanog prostora. Dakle, to je legalni objekat koji je ranije pripadao državnoj firmi koja je kupljena na aukciji i koja je bila uvedena u katastarske knjige. Jedan od mojih predloga u tužbi je da Sud naloži službi katastra opštine Savski venac da dostavi sve listove nepokretnosti, ne samo za objekat `Iskre` nego i za sve porušene objekte, da bi Sud mogao da ustanovi koji su to sve legalne nepokretnosti srušene. Dakle, nisu u pitanju ilegalne barake“, podvlači Marić u razgovoru za RSE.
U izrazitom kontrapunktu u odnosu na Vučićevo minimizovanje rušenja u Savamali, Marić u tužbi ističe: „Sravnili su sa zemljom i u pepeo pretvorili jednu od najvećih civilizacijskih tekovina i svetinja: legalnu privatnu imovinu svojih građana.“
Uz bogatu dokumentaciju premijerovih ponovljenih iskaza o srušene „tri ilegalne barake“, on prilaže i krivičnu prijavu firme „Iskra d.o.o.“ podnetu 25. aprila prošle godine Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, koja je, kaže, dokaz da „tri ilegalne barake“ predstavljaju neistine aktuelnog predsednika vlade.
Predsednik Vlade, nastavlja on, nema pravo da „laže narod“:
„On ne govori to kao političar nego kao izabrani predstavnik naroda kojem su Ustav i zakoni poverili da bude nosilac javnog ovlašćenja, odnosno, da bude predsednik Vlade Republike Srbije. I on kao takav, koji je položio zakletvu pred poslanicima Narodne skupštine, mora da govori istinu i samo istinu“, obrazlaže Marić.
Radomir Lazović iz Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“, građanske akcije koja je organizovala više masovnih protesta u glavnom gradu Srbije upravo zbog slučaja „Savamala“, navodi da nema sumnje da predstavnici vlasti govore neistine o tome šta se dogodilo na prostoru na kom su lica pod fantomkama u sred noći srušila više objekata, dok su zlostavljali građane koji su se bunili ili pronašli na licu mesta. Sve se događalo na prostoru na kom investitor iz Ujedinjenih Arapskih Emirata podiže naselje „Beograd na vodi“, što je projekat koji je obeležen čitavim nizom kontroverzi. Lazović podvlači važnost Marićevog čina:
„Nije u redu da bude dozvoljeno da svako može da govori šta god hoće. Posebno ako je taj neko izabrani predstavnik građana. Znate šta, jasno je da to nisu bile tri, jasno je da nisu bile barake, jasno je da su tamo imovina i ljudi bili ugroženi, jasno je da je to jedan kriminalni čin. Zbog čega se onda naši izabrani predstavnici gradske i republičke vlasti prema tome tako odnose? Možemo samo da pretpostavimo da im je to u interesu“, kaže Lazović.
Posle višemesečnih insistiranja dela stručnjaka, kao i građanskih protesta, izgleda da se polako menja i odnos briselske birokratije prema ovom pitanju.
Ipak, izveštaj izvestioca Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Dejvida Mekalistera, u kome se po prvi put izričito pominje Savamala, čini se, neće odviše uzbuditi predstavnike vladajuće većine. Poslanik Vučićeve Srpske napredne stranke Veroljub Arsić kaže za RSE da se u Mekalisterovom izveštaju „... s jedne strane od Vlade traži da reši pitanje Savamale, a s druge strane se apeluje na nezavisnost i samostalnost nosilaca pravosudnih i tužilačkih funkcija. A tužilaštvo vodi istragu o slučaju Savamala“.
Na pitanje da li bi taj proces trebalo efikasnije da teče, s obzirom na to koliko vremena je od tih događaja prošlo, Arsić kaže:
„Teče onoliko brzo koliko mora, ali nisam ulazio u detalje istrage, tako da ne znam.“
Upitan ne zaslužuje li izveštaj izvestioca EP za Srbiju Dejvida Mekalistera dostojnu pažnju vladajuće koalicije, Arisć kaže:
„Naravno da zaslužuje pažnju, ali Srbija će voditi svoju politiku u skladu sa evropskim direktivama koje treba da ispunimo da bismo postali član Evropske unije otvaranjem poglavlja, a ne prema izveštajima pojedinih poslanika.“
Mekalister je inače u nacrtu svog izveštaja zatražio da se događaji u Savamali brzo reše.
Poglavlja o vladavini prava u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom jesu otvorena. „Savamala“ nije jedini slučaj koji nameće pitanje koliko se u tom procesu žuri srpskim vlastima ili samoj Evropskoj uniji.
Dragan Marić, međutim, kaže da neće da trpi posledice takvog stanja. Hoće pravnu državu sada i ovde, a ne njeno rušenje. U tužbi navodi i da je predsednik Vlade Srbije izvršio direktan pritisak na sudsku i izvršnu vlast i da je na taj način urušio ugled naroda i države Srbije u svetu. Kao i da je izvrgao ruglu sve zagovornike vladavine prava, nazvavši ih stranim plaćenicima.
Nije ovo, kaže, poslednja tužba koju će podneti:
„Svakog ponedeljka podnosim tužbu. Sledeća će biti protiv (ministra policije Nebojše) Stefanovića zbog iste te stvari, zato što i on laže narod da su porušene samo tri ilegalne barake. Sledećeg ponedeljka ide tužba protiv (gradonačelnika Beograda) Siniše Malog, zato što je, pored ostalog, kazao da nijedan zakon nije izmenjen zbog ’Beograda na vodi’, a nekoliko zakona je izmenjeno“, kaže Marić, koga pitamo i šta očekuje od suđenja, ako ga bude:
„Meni moja ćerka kaže: ’Oče, pazi, oni mogu i da te utepaju`. Znači, mogu da očekujem i to. Nije mi to rekla samo ćerka, to su mi rekli i brojni ljudi: ’Mariću, do’vatio si se mnogo opake stvari’.“
Uprkos tome, naš sagovornik ne odustaje, a odštetni zahtev od 20 miliona dinara ovako obrazlaže:
„Osnov štete koju ja trpim je gaženje mog dostojanstva. Ne može, ne sme, šef Vlade da laže mene. Ne dozvoljavam da me laže. Ako drugi dopuštaju da ih obmanjuje, to je njihov problem.“
U državama uspostavljene vladavine prava, svako je, nosioci javnih funkcija takođe, podložan da bude i tužen i suđen, navodi Milan Antonijević iz nevladinog Komiteta pravnika za ljudska prava.
„Svaka aktivnost svakog ko je na javnoj funkciji može biti predmet preispitivanja ne samo državnih organa već i pravosuđa i to je jedan put koji samo pokazuje demokratičnost društva. To nikako ne treba shvatiti lično. Dakle, postupak koji se vodi protiv nekoga ko je na državnoj funkciji nije uperen protiv njega ili nje lično već je nešto što ukazuje na određena kršenja, sa ili bez argumentacije – videćemo, ali to je nešto na šta svi moramo da se naviknemo i što je karakteristika demokratskog društva“, kaže Antonijević.
Tu poruku, međutim, kako stvari stoje, lakše će shvatiti neupućeni građani nego pravosuđe u Srbiji. Poslednja presuda u korist šefa policije, a protiv novinara nedeljnika NIN zbog postavljanja pitanja o odgovornosti ministra Stefanovića za zbivanja u Savamali, donesena za samo mesec dana u državi koja ne uspeva da se izbori sa hroničnom pravosudnom neefikasnošću pa najjednostavniji procesi redovno traju godinama, mogla bi biti dovoljan dokaz za to.
Facebook Forum