Razgovor premijera Crne Gore Mila Đukanovića s ministrom održivog razvoja i turizma Branimirom Gvozdenovićem
- Šta ovo bi, Branimire, sa našom „Crnom Gorom“?
- Eno je, predśedniče, propade iz čista mira.
- Kako propade?
- Ka u zemlju.
- Koju zemlju?
- Pa Crnu Goru... Đe će „Crna Gora“ propast no u Crnu Goru?!
- I tebi je to normalno?
- Normalnije, predśedniče, no da propadne u Državnu zajednicu Srbije i Crne Gore.
- Pravo kažeš, ma je li baš normalno što je propala?
- Najnormalnije, predśedniče. Radove na njenoj propasti povjerili smo firmi koja se zove „Normal Company“. Da smo tražili normalniju propast, teško da bismo je našli.
- A ko će da preuzme odgovornost za njenu propast?
- Ne bojte se, predśedniče, nećete vi. Preuzeće je preduzeće.
- Ta, kako kažeš da se zove, „Normal Company“?
- Normalno. Ja sam već zapovjedio da ima sve da vrate u stanje kakvo je bilo prije.
- Misliš: prije propasti?
- Normalno.
- A je li to moguće?
- Što ne bi bilo?!
- A je li pametno?
- Šta: je li pametno?
- Pa je li pametno da „Crnu Goru“ opet vraćamo u stanje prije propasti?
- Kako da nije?!
- A šta ako nam iznova propadne, pa nas istorija zapamti ka slabotinje kojima je „Crna
Gora“ dvaput propala?
- Ako nam iznova propadne, postavićemo državni rekord u propadanju „Crne Gore“,
pa da vidimo ko će da ga obori! A s druge strane, bolje da nam propadne „Crna Gora“ nego poslovi!
- Kako to misliš, jadan?
- Pa je li bolje – ako je već došo zeman da valja propadati – da nam „Crna Gora“ propadne prije no što podignemo „Hilton“ nego poslije? Pukla bi bruka kakve nema na svijet...
- Što bi pukla?
- Pa zato što se od nas očekuje da nam propadne „Crna Gora“, ali se ne očekuje da
nam propadne i „Hilton“! To je teorija održivog razvoja.
- Puca mi glava, Branimire, od tih tvojih teorija...
- A da vam onda, predśedniče, puštim jednu ljekovitu za glavu?
- Šta da mi puštiš: tabletu?
- Ne pomaže tu, predśedniče, tableta. Samo pjesma...
Avgustovska majska zoro,
Bivša naša „Crna Goro“,
Bageri smo tvog stijenja,
Pikameri tvog rušenja.
Ko to kaže, taj se vara,
„Crna Gora“ da je pala,
„Crna Gora“ jest srušena,
Pa u „Hilton“ pretvorena.
Bivša naša „Crna Goro“,
Sad je „Hilton“ car hotela,
U njemu su opjevana
Vladalaca tvojih djela.
Oni vole brda tvrda
I stravične njine klance,
Tol'ko da ih zavezaše
U hotelske „Hilton“ lance.
„Hilton“ im je oltar sveti,
Novac im je religija,
Zaradit će stoput više
I od Svetog Vasilija.
Otkad avgustovsko veče
Teren im je očistilo,
Otad je pred hiltoncima
Sve pod Bogom ravno bilo.
Dok hiltonskoj mudroj misli
Naša vlada daje krila,
Bit će gorda, bit će vječna
Vladavina našeg Mila.
Zarade će izvor biti
Naša brda, naše gore,
Dokle zemlju Milo grije,
Bit će para za izbore.
Rijeka će kapitala,
Od izbora do izbora,
Glas nositi okeanu
Da je „Hilton“ Crna Gora.
Listaj, goro, cvjetaj, cvijeće,
„Crna Gora“ u prah kreće,
A dok ona u prah kreće,
Milo nikad propast neće.
- Šta ovo bi, Branimire, sa našom „Crnom Gorom“?
- Eno je, predśedniče, propade iz čista mira.
- Kako propade?
- Ka u zemlju.
- Koju zemlju?
- Pa Crnu Goru... Đe će „Crna Gora“ propast no u Crnu Goru?!
- I tebi je to normalno?
- Normalnije, predśedniče, no da propadne u Državnu zajednicu Srbije i Crne Gore.
- Pravo kažeš, ma je li baš normalno što je propala?
- Najnormalnije, predśedniče. Radove na njenoj propasti povjerili smo firmi koja se zove „Normal Company“. Da smo tražili normalniju propast, teško da bismo je našli.
- A ko će da preuzme odgovornost za njenu propast?
- Ne bojte se, predśedniče, nećete vi. Preuzeće je preduzeće.
- Ta, kako kažeš da se zove, „Normal Company“?
- Normalno. Ja sam već zapovjedio da ima sve da vrate u stanje kakvo je bilo prije.
- Misliš: prije propasti?
- Normalno.
- A je li to moguće?
- Što ne bi bilo?!
- A je li pametno?
- Šta: je li pametno?
- Pa je li pametno da „Crnu Goru“ opet vraćamo u stanje prije propasti?
- Kako da nije?!
- A šta ako nam iznova propadne, pa nas istorija zapamti ka slabotinje kojima je „Crna
Gora“ dvaput propala?
- Ako nam iznova propadne, postavićemo državni rekord u propadanju „Crne Gore“,
pa da vidimo ko će da ga obori! A s druge strane, bolje da nam propadne „Crna Gora“ nego poslovi!
- Kako to misliš, jadan?
- Pa je li bolje – ako je već došo zeman da valja propadati – da nam „Crna Gora“ propadne prije no što podignemo „Hilton“ nego poslije? Pukla bi bruka kakve nema na svijet...
- Što bi pukla?
- Pa zato što se od nas očekuje da nam propadne „Crna Gora“, ali se ne očekuje da
nam propadne i „Hilton“! To je teorija održivog razvoja.
- Puca mi glava, Branimire, od tih tvojih teorija...
- A da vam onda, predśedniče, puštim jednu ljekovitu za glavu?
- Šta da mi puštiš: tabletu?
- Ne pomaže tu, predśedniče, tableta. Samo pjesma...
Avgustovska majska zoro,
Bivša naša „Crna Goro“,
Bageri smo tvog stijenja,
Pikameri tvog rušenja.
Ko to kaže, taj se vara,
„Crna Gora“ da je pala,
„Crna Gora“ jest srušena,
Pa u „Hilton“ pretvorena.
Bivša naša „Crna Goro“,
Sad je „Hilton“ car hotela,
U njemu su opjevana
Vladalaca tvojih djela.
Oni vole brda tvrda
I stravične njine klance,
Tol'ko da ih zavezaše
U hotelske „Hilton“ lance.
„Hilton“ im je oltar sveti,
Novac im je religija,
Zaradit će stoput više
I od Svetog Vasilija.
Otkad avgustovsko veče
Teren im je očistilo,
Otad je pred hiltoncima
Sve pod Bogom ravno bilo.
Dok hiltonskoj mudroj misli
Naša vlada daje krila,
Bit će gorda, bit će vječna
Vladavina našeg Mila.
Zarade će izvor biti
Naša brda, naše gore,
Dokle zemlju Milo grije,
Bit će para za izbore.
Rijeka će kapitala,
Od izbora do izbora,
Glas nositi okeanu
Da je „Hilton“ Crna Gora.
Listaj, goro, cvjetaj, cvijeće,
„Crna Gora“ u prah kreće,
A dok ona u prah kreće,
Milo nikad propast neće.