Za Radio Slobodna Evropa govori Ruslana. Godine 2004. bila je pobednica pesme Evrovizije. Ove, 2014., ona je pre svega aktistkinja, na neki način i simbol otpora političkoj korupciji u svojoj zemlji, te pritiscima koji na njenu domovinu dolaze iz najbližeg susedstva. Ruslana, ukrajinska pop pevačica izbila je u prvi plan sa početkom tamošnjih demonstracija, koje su obeležene nasiljem i stradanjima, a za sada okončane ruskom aneksijom Krima. Razgovarali smo s njom u centru Kijeva, razorenom tokom sukoba, na mestu na kom je snajperskim hicima pobijeno stotinu ljudi. Ona podvlači ono što oko sebe vidi danas, podseća je na prizore koje je upamtila sa Kosova i iz Sarajeva nekada:
“Sećam se kada sam bila na Kosovu i u Sarajevu videla sam ostatake od metaka. Nisam mogla da verujem da je takvo nešto moguće. A sada mi stojimo na Majdanu …”.
Inspirisana upravo slikama koje pamti sa Balkana, Ruslana je jasna u stavu koga treba okriviti za balkansku, kao i za ukrajinsku nesreću:
“Kad razmišljam o Kosovu i upoređujem sve ove situacije, mislim da je zaključak jedan – treba da verujemo jedni drugima, da volimo jedni druge, da ne nasedamo na provokacije političara koji na ovome zarađuju pare. Oni zapravo na ljudskim tragedijama stvaraju pare. To nas Ukrajince čini istim sa vama”.
Od evrovizijskog šou programa u kom je briljirala pre ravno deset godina, danas su ostala tek sećanja. Ruslana kaže da se priprema da 10. maja isprati finale takmičenja lakih nota, ali da je trenutno koncentrisana na pomaganje svojim sugrađanima u traženju izlaza iz duboke krize. Za koju ne veruje da će se završiti najgorim scenariom:
“Znam da su Ukrajinci jako-jako mirni, koliko god neko može pričati, kakvu god propagandu mogu pustiti protiv nas, morate znati da su ljudi jako mirni i imaju sunce u sebi. Za nas nikada nije bilo karakteristično da uzmemo oružje i idemo u rat. Znam da je rat umro ovde na Majdanu, ovde više ne može biti rata, to je nekakvo unikatno mesto. Bog je iznad Majdana, sila ljudi, različitih a jedinstvenih. Rata ovde neće biti, on se ovde raspršava, lomi se”.
”Najgore je to što ljudi ne mogu da nađu istinu, ne mogu da razumeju šta nama radi politika. Nisu strašni tenkovi, oružje, kalašnjikovi, strašni su političari koji nas guraju dole”, poručuje Ruslana.
U danu u kom smo razgovarali sa bine na Majdanu, koja će kao i barikade, po planu, tu ostati do predsedničkih izbora 25. maja, prešla je u salu ukrajinskog Medija centra. Tu se pred novinarima pojavila kao podrška aktivistima iz ukrajinskih oblasti sa jakom ruskom etničkom zajednicom, Donjecka i Harkova. Aktivizam je njen izbor i tako želi i da ostane, te odbacuje ponude koje su poslednjih meseci stizale, ne demantuje to, iz redova privremene Vlade. Naime, na talasu novostečene revolucionarne popularnosti ponuđeno joj je i mesto ministarke kulture. No, nije se polakomila:
“Ja ne želim da budem u politici, to nije za mene. Volim jako slobodu i nezavisnost i zbog toga ne želim da ulazim u politiku. Jako - jako volim slobodu i nezavisnost i moram ostaviti svoj glas da bude nezavistan. My voice – is independent”.
Iskustvo Majdana duboko ju je uzdrmalo. Početkom decembra sa scene je čak obećala građanima da će se živa spaliti ukoliko se u Ukrajini ne dogode promene i podvukla da je odlučna u toj nameri. Posle Majdana, rekla nam je tu pored više metara visoke barikade, nije ista osoba:
“Nisam želela da ljudi pričaju da sam popularna pevačica, da sam poznata ličnost. Majdan me naučio da budem skromna. Ovde sam videla jedinstvene ljude i poželela sam, sa svim svojima titulama i nagradama, da postanem tiša i manja, jer su ljudi ovde bili jedinstveni. Trudila sam se da im pomognem čime god mogu. Došla sam na Majdan i rekla : ‘Ljudi, tu sam vama na raspolaganju: imate moj glas, možete da upravljate sa mnom. Možete raditi sve što vam je potrebno. Donosite mi svoje beleške, poruke i ja ću to sve oglašavati, jer me čuju novinari, odmah me prikazuju na televiziji’. Time sam bila od pomoći i nadam se da sam još uvek".
“Ako će me bar nekoliko Rusa čuti i to bi bilo dovoljno, čak i ako me samo jedan Rus sada može videti i saslušati i to bi bilo dovoljno. Jako bih želela da me razumete. Ukrajinci vam nisu neprijatelji, oni su vama uvek bili drugovi i braća. Jedini neprijatelj kojeg stvarno imate su političari, čak i nije važno koje je ime tog političara danas. Samo su političari u poziciji da naprave takve stvari, sposobni da dovedu do rata, da isprovociraju rat, naprave taj rat, zarade na tom ratu, dobiju rejting na tom ratu, zadrže vlast na tom ratu. Šta će nama ovo sve? Mi smo svi obični ljudi i imamo mogućnosti da pružimo ruke jedni drugima, kao što i ja ovde radim, samo pružam ruku i kažem: mi smo vama prijatelji”.
A na pitanje šta bi, kada bi ga srela, rekla Vladimiru Putinu, kaže da je to zapravo njen san. I u tom snu, takođe na ruskom, pozvala bi se na narodne poslovice, i na Balkanu poznatim:
"Ono što poseješ, to ćeš požnjeti’. Imamo takvu izreku i ona znači ako siješ zlo onda će se to zlo vratiti. I druga mudrost, koja je jako važna : ‘Ko drugome jamu kopa sam će u nju pasti’. Jako moćna poslovica. Zašto Putin radi takve stvari ako mu mora biti jasno da će pravda uvek trijumfovati, trijumf ljudi, ljudske moći, narod nikad neće poginuti, koliko god ga napadaju. Mogu se rušiti granice, ali će narod ostati. Vi sejete zlo i sejete mržnju. Vi sejete smrt i oduzimate život. Jako su loša pravila po kojima vi postupate. Majdan nosi u sebi život, bojite li ga se ili ne. On nosi novu ideju, sakuplja i objedinjuje ljude. Dok to ne budete razumeli, sve više ćete padati dole”.
“Sećam se kada sam bila na Kosovu i u Sarajevu videla sam ostatake od metaka. Nisam mogla da verujem da je takvo nešto moguće. A sada mi stojimo na Majdanu …”.
Inspirisana upravo slikama koje pamti sa Balkana, Ruslana je jasna u stavu koga treba okriviti za balkansku, kao i za ukrajinsku nesreću:
“Kad razmišljam o Kosovu i upoređujem sve ove situacije, mislim da je zaključak jedan – treba da verujemo jedni drugima, da volimo jedni druge, da ne nasedamo na provokacije političara koji na ovome zarađuju pare. Oni zapravo na ljudskim tragedijama stvaraju pare. To nas Ukrajince čini istim sa vama”.
Od evrovizijskog šou programa u kom je briljirala pre ravno deset godina, danas su ostala tek sećanja. Ruslana kaže da se priprema da 10. maja isprati finale takmičenja lakih nota, ali da je trenutno koncentrisana na pomaganje svojim sugrađanima u traženju izlaza iz duboke krize. Za koju ne veruje da će se završiti najgorim scenariom:
“Znam da su Ukrajinci jako-jako mirni, koliko god neko može pričati, kakvu god propagandu mogu pustiti protiv nas, morate znati da su ljudi jako mirni i imaju sunce u sebi. Za nas nikada nije bilo karakteristično da uzmemo oružje i idemo u rat. Znam da je rat umro ovde na Majdanu, ovde više ne može biti rata, to je nekakvo unikatno mesto. Bog je iznad Majdana, sila ljudi, različitih a jedinstvenih. Rata ovde neće biti, on se ovde raspršava, lomi se”.
”Najgore je to što ljudi ne mogu da nađu istinu, ne mogu da razumeju šta nama radi politika. Nisu strašni tenkovi, oružje, kalašnjikovi, strašni su političari koji nas guraju dole”, poručuje Ruslana.
U danu u kom smo razgovarali sa bine na Majdanu, koja će kao i barikade, po planu, tu ostati do predsedničkih izbora 25. maja, prešla je u salu ukrajinskog Medija centra. Tu se pred novinarima pojavila kao podrška aktivistima iz ukrajinskih oblasti sa jakom ruskom etničkom zajednicom, Donjecka i Harkova. Aktivizam je njen izbor i tako želi i da ostane, te odbacuje ponude koje su poslednjih meseci stizale, ne demantuje to, iz redova privremene Vlade. Naime, na talasu novostečene revolucionarne popularnosti ponuđeno joj je i mesto ministarke kulture. No, nije se polakomila:
“Ja ne želim da budem u politici, to nije za mene. Volim jako slobodu i nezavisnost i zbog toga ne želim da ulazim u politiku. Jako - jako volim slobodu i nezavisnost i moram ostaviti svoj glas da bude nezavistan. My voice – is independent”.
Iskustvo Majdana duboko ju je uzdrmalo. Početkom decembra sa scene je čak obećala građanima da će se živa spaliti ukoliko se u Ukrajini ne dogode promene i podvukla da je odlučna u toj nameri. Posle Majdana, rekla nam je tu pored više metara visoke barikade, nije ista osoba:
“Nisam želela da ljudi pričaju da sam popularna pevačica, da sam poznata ličnost. Majdan me naučio da budem skromna. Ovde sam videla jedinstvene ljude i poželela sam, sa svim svojima titulama i nagradama, da postanem tiša i manja, jer su ljudi ovde bili jedinstveni. Trudila sam se da im pomognem čime god mogu. Došla sam na Majdan i rekla : ‘Ljudi, tu sam vama na raspolaganju: imate moj glas, možete da upravljate sa mnom. Možete raditi sve što vam je potrebno. Donosite mi svoje beleške, poruke i ja ću to sve oglašavati, jer me čuju novinari, odmah me prikazuju na televiziji’. Time sam bila od pomoći i nadam se da sam još uvek".
Ruslana pored mesta ubistva kijevskih demonstranata
Ruslana nije bila samo ukrajinska, no i ruska zvezda. U ime poruke Rusima, prelazi sa ukrajinskog, na slični, ali ne isti, ruski jezik:“Ako će me bar nekoliko Rusa čuti i to bi bilo dovoljno, čak i ako me samo jedan Rus sada može videti i saslušati i to bi bilo dovoljno. Jako bih želela da me razumete. Ukrajinci vam nisu neprijatelji, oni su vama uvek bili drugovi i braća. Jedini neprijatelj kojeg stvarno imate su političari, čak i nije važno koje je ime tog političara danas. Samo su političari u poziciji da naprave takve stvari, sposobni da dovedu do rata, da isprovociraju rat, naprave taj rat, zarade na tom ratu, dobiju rejting na tom ratu, zadrže vlast na tom ratu. Šta će nama ovo sve? Mi smo svi obični ljudi i imamo mogućnosti da pružimo ruke jedni drugima, kao što i ja ovde radim, samo pružam ruku i kažem: mi smo vama prijatelji”.
A na pitanje šta bi, kada bi ga srela, rekla Vladimiru Putinu, kaže da je to zapravo njen san. I u tom snu, takođe na ruskom, pozvala bi se na narodne poslovice, i na Balkanu poznatim:
"Ono što poseješ, to ćeš požnjeti’. Imamo takvu izreku i ona znači ako siješ zlo onda će se to zlo vratiti. I druga mudrost, koja je jako važna : ‘Ko drugome jamu kopa sam će u nju pasti’. Jako moćna poslovica. Zašto Putin radi takve stvari ako mu mora biti jasno da će pravda uvek trijumfovati, trijumf ljudi, ljudske moći, narod nikad neće poginuti, koliko god ga napadaju. Mogu se rušiti granice, ali će narod ostati. Vi sejete zlo i sejete mržnju. Vi sejete smrt i oduzimate život. Jako su loša pravila po kojima vi postupate. Majdan nosi u sebi život, bojite li ga se ili ne. On nosi novu ideju, sakuplja i objedinjuje ljude. Dok to ne budete razumeli, sve više ćete padati dole”.