Priredio: Dragan Štavljanin
Međunarodna organizacija za ljudska prava Amnesti Internešenel (Amnesty International) saopštila je da je prikupila dokaze o ratnim zločinima za koje je odgovorna sirijska vlada – uključujući mučenja, sračunate napade na bolnice, stambene delove i druge civilne ciljeve.
Stručnjak ove organizacije Avner Gidron kaže za RSE da ne isključuje mogućnost da su i ruske snage direktno izvršile ratne zločine u Siriji.
"Jedino što nismo u situaciji da zasigurno kažemo da su neki konkretni napad, u kome je počinjen ratni zločin, izvršile ruske snage. Uvek imamo isti problem, jer one koriste istu opremu kao i sirijske snage koje se uglavnom snabdevaju iz Rusije", navodi on.
Gidron dodaje da je Amnesti Internešenel napravio dugu listu napada na bolnice i druge civilne objekte, te da ima dovoljno razloga da se veruje da su u njih bile uključene i ruske snage.
"Naravno, oni to negiraju. Međutim, imajući u vidu broj napada, lično bih bio iznenađen da ruske snage nisu počinile bilo kakav ratni zločin u Siriji. Ovde se jedino radi da o tome imamo veoma ograničene dokaze u poređenju sa dokumentacijom o zlodelima sirijske vlade ili Islamske države Iraka i Levanta (IDIL)", ističe Avner Gidron.
Stručnjak Amnesti Internešenela ističe da ratne zločine čine sve strane u sukobu.
"Međutim, za najveći deo su odgovorne sirijske vladine snage i milicije koje deluju pod njihovim okriljem. Ti zločini se masovno nastavljaju", konstatuje on.
Gidron kaže da režimske snage hapse ne samo opozicione lidere već i aktiviste za zaštitu ljudskih prava, novinare, građane koji se sumnjiče da su naklonjeni opoziciji.
"Skupili smo dokaze da je na hiljade ovih ljudi bilo mučeno, nestalo ili ubijeno u pritvoru", reči su eksperta Amnesti Internešenela.
Prema nezvaničnim podacima, od uspostavljanja primirja ubijeno je više od 230 civila u delovima Alepa koje kontrolišu pobunjenici. Kakvi su dokazi nužni da bi se ova stradanja definisala kao ratni zločin?
Gidron ističe da je to veoma jasno definisano kada zaraćene strane sračunato i direktno gađaju civilne ciljeve.
"Takođe, kada su ti napadi disproporcionalni, odnosno kada očekivana šteta koja se nanosi civilima daleko prevazilazi prednost na bojnom polju zbog neutralisanja protivničkog vojnog objekta", ocenjuje on.
Britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson (Johnson) naglašava da je Rusija "možda" počinila ratni zločin namerno gađajući konvoj civila 19. septembra u delu Alepa pod kontrolom pobunjenika. Moskva je to negirala tvrdeći da su odgovorni pobunjenici koji se bore protiv snaga sirijskog predsednika Bašara El Asada (Bashar al-Assad) ili američki dron.
Moguć ratni zločin sirijske vojske: Stafan de Mistura
U međuvremenu, izaslanik UN Stafan de Mistura (Staffan) je istakao da je sirijska armija verovatno počinila ratni zločin vazdušnim udarima po civilima u više navrata nakon što je 19. septembra dogovoreno primirje.
Francuski ministar inostranih poslova Žan-Mark Ero (Jean-Marc Ayrault) smatra, pak, da čak iako Asadovi saveznici, Rusija i Iran, nisu sračunato gađali civile, oni će "biti saučesnici u ratnom zločinu u Alepu" ako ne izvrše pritisak na sirijsku vladu da prekine ovu kampanju.
Gidron kaže da je zbog komplikovanog pitanja nadležnosti suda kao i činjenice da rat u Siriji nije definisan kao međunarodni oružani sukob – malo je verovatno da će u doglednoj budućnosti biti bilo kakvog suđenja za ratne zločine koji su izvršile sirijske ili ruske snage.
"Sirija i Rusija nisu pristupile Međunarodnom krivičnom sudu (ICC). Nadležnost ovog suda u Siriji mogla bi da se uspostavi jedino odlukom Saveta bezbednosti UN, na čemu Amnesti Internešenel insistira u poslednjih pet godina. Međutim, to se neće desiti zbog političkih razmirica i prava veta koje imaju stalne članice Saveta bezbednosti. Rusija nikada ne bi prihvatila takav proces", reči su Avnera Gidrona.
Jedini način da neko bude procesuiran – sirijski ili ruski komandant koji su naredili napad na humanitarni konvoj – je primena principa univerzalne jurisdikcije tako što druge države imaju nadležnost da sude za ratne zločine u sukobima koji nemaju međunarodni karakter.
"Druga mogućnost je ustanovljavanje specijalnog tribunala, ali i za to je potrebna saradnja Saveta bezbednosti", zaključuje Gidron.