Pišu: Robert Coalson, Severne realnosti i Idelske realnosti RSE-a
Od otprilike 5,5 miliona ljudi koji žive u Sankt Peterburgu, drugom po veličini gradu u Rusiji i rodnom gradu predsednika Vladimira Putina, osam njih se suočava s krivičnim prijavama po drakonskom zakonu o širenju "lažnih" informacija o ruskoj invaziji na Ukrajinu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Jedan od njih je 35-godišnji pisac Vsevolod Koroljov, kome se trenutno sudi i kojem potencijalno preti višegodišnja kazna zatvora zbog dva posta na društvenim mrežama u kojima se navode dokazi da su ruski vojnici počinili ratne zločine u ukrajinskom gradu Buča i drugde.
"Moramo zaustaviti ovaj talas mržnje", napisao je on iz zatvora odgovarajući na pitanja Severnih realnosti RSE-a. "Prvo i najvažnije, u sebi. Zato što ovo nikuda ne vodi."
Posle početka masovne invazije na Ukrajinu u februaru 2022, ruska vlada je usvojila niz oštrih zakona koji kriminalizuju drugačije mišljenje. Zakon o svesnom širenju onoga što država smatra lažnim informacijama o oružanim snagama sada predviđa kaznu do 15 godina zatvora.
Pročitajte i ovo: Protivnici rata u Rusiji govore o šoku i užasu invazije na UkrajinuMoskovski gradski odbornik Aleksej Gorinov u julu 2022. osuđen je na skoro sedam godina zatvora po tom zakonu. Nedavno su na duge zatvorske kazne osuđeni i opozicioni političar Ilja Jašin i bloger na Telegramu Dmitrij Ivanov. Sveukupno širom Rusije 149 ljudi je krivično gonjeno po tom zakonu.
Uprkos sve većim rizicima od ozbiljnih posledica, mali broj Rusa, poput Koroljova, i dalje zauzima moralni stav protiv rata i onoga što se dešava u Putinovoj sve autoritarnijoj Rusiji. I pri tom su u raskoraku s velikim delom društva.
Vsevolod Koroljov na sudu u Sankt Peterburgu ranije ovog meseca.
"Tačno znam da bih, da sam otišao iz Rusije, korio sebe i bio nesrećan jer nisam uradio sve što sam mogao", rekao je za RSE Koroljov i dodao da ne kritikuje stotina hiljada Rusa koji su pobegli iz zemlje od početka rata. "Ja sam takav."
'Plašio sam se da me niko neće zagrliti'
Nikita Gorbunov, 20-godišnji preduzetnik iz Iževska, glavnog grada ruske regiona Udmurtija, pojavio se 19. marta u parku s natpisom "Zagrli me ako si protiv rata".
"Plašio sam se", rekao je on za Idelske realnosti RSE-a. "Došao sam u park Kirov – jedno od najpopularnijih mesta u gradu. Sećam se kako sam hodao sa zarolanim natpisom, i bilo je zastrašujuće. Zastrašujuće zato što nisam znao šta će se desiti."
"Kada sam išao na svoj protest protiv rata, plašio sam se da me niko neće zagrliti", dodao je on. "Ali sam savladao strah i počeo svoj protest. Dok sam stajao tamo, strah je nestao. Mnogi ljudi su mi prišli i izrazili podršku svojim zagrljajima. Svakog minuta bi neko prišao."
On je procenio da ga je skoro 50 ljudi zagrlilo tokom jednog sata dok je stajao u parku pre nego što ga je policija odvela.
"Neko mi je rekao: 'Nažalost, mi ne možemo to'", rekao je Gorbunov o jednoj porodici s malom decom.
Nikiti Gorbunovu prilazi policija tokom njegovog protesta 19. marta.
Nisu svi prolaznici bili tako saosećajni.
"Prošao je par i bili su nepristojni", objasnio je Gorbunov. "Kasnije su se vratili i počeli da me fotografišu… Onda su prišli bliže i počeli da me psuju. Bilo je neprijatno."
"Kasnije se ispostavilo da su pozvali policiju i čak dali izjavu protiv mene", rekao je on.
Gorbunov je sada pod istragom zbog sumnje da je "diskreditovao oružane snage Ruske Federacije" jer je držao natpis "Zagrli me ako si protiv rata".
Otkada je Rusija pokrenula invaziju, Gorbunov dugo nije javno protestovao. Međutim, 14. januara ruska raketa je pogodila stambenu zgradu u ukrajinskom gradu Dnjepru. Poginule su desetine ljudi, među njima i šestoro dece.
Pročitajte i ovo: Informativne kampanje aktivista protiv ratne mašinerije Kremlja"Imam rođake u Dnjepru", rekao je on. "Kao da se to nama desilo. Ranije sam tamo odlazio u posetu."
"Odjednom sam se osetio odgovornim za ono što se dogodilo", dodao je on. "Morao sam nešto da uradim."
U Iževsku, kaže on, gotovo na svakom ćošku se nalazi vojni posteri i simboli.
"Izgubio sam veru da u Rusiji postoje normalni ljudi, ali moj protest je to promenio", objasnio je on. "Ispostavilo se da ima puno dobrih ljudi. Bio sam prijatno iznenađen. Vratila mi se vera."
'Nisam mogla da ćutim'
Olesja Krivcova, 19-godišnja studentkinja iz grada Arhangelska na severu zemlje, bila je suočena s kaznom do 10 godina zatvora pošto ju je drugi student prijavio policiji zbog izjava na univerzitetskoj mreži. Čak i pre početka suđenja, Vlada ju je stavila na listu "terorista i ekstremista". Prethodno je bila kažnjena zbog lepljenja antiratnih nalepnica na javnim mestima.
Olesja Krvicova u kavezu za optužene na sudskom saslušanju u januaru.
Dva meseca je bila u kućnom pritvoru, s obavezom da nosi nanogicu za praćenje. Tužioci su tražili da bude privedena nakon što su tvrdili da je kupila voznu kartu.
"Tih meseci prvi put u životu sam osetila pravi bes, kada vam se stisnu zubi, slušajući istražitelja na sudu kako laže da sam kupila te karte", priseća se ona.
Tada je shvatila da nema smisla čekati da je pošalju u zatvor. "Osetila sam iskrenu mržnju", rekla je. "Shvatila sam da niko uopšte ne želi da me sluša... To je verovatno bilo presudno. U potpunom očaju sam donela odluku da odem."
Skinula je nanogicu i iskrala se iz zemlje, završivši u Letoniji.
"Da nije bilo krivičnog gonjenja, ostala bih u Rusiji", rekla je ona. "Ali pre ili kasnije, to bi se ionako dogodilo. Nisam mogla da ćutim."
'Teško je razgovarati s ljudima'
Demonstrant iz Iževska Gorbunov kaže da njegovi rođaci podržavaju njegov antiratni stav, ali i da su mu mnogi poznanici okrenuli leđa.
"Imam prijatelja koji je dosta stariji od mene", rekao je on, "koji me je jednostavno blokirao svuda posle mog prvog antiratnog posta. Rekao bih da me je blokiralo možda osam prijatelja".
"Teško je razgovarati s ljudima o ratu", zaključio je on.
Pročitajte i ovo: 'Očaj pretvaramo u otpor': Priče antiratnih aktivista Rusije i SrbijeSanktpeterburški pisac Koroljov izneo je slično zapažanje, rekavši da ga je roman Lava Tolstoja "Rat i mir" naučio mnogo o tome kako rat menja ljude i društvo.
"Zastrašujuće je slušati kako ljudi sada pričaju o drugim ljudskim bićima i šta kažu da su spremni da im urade", napisao je on u svom pismu iz zatvora. "To je ponor iz kojeg će biti veoma teško izaći."
"U mojim mračnim trenucima", dodao je on, "čini mi se da ništa što radim nije važno".