Pišu: Idelske realalnosti RSE-a
Život nezavisnih ruskih novinara u uslovima de fakto ratne cenzure koju je nametnula vlada predsednika Vladimira Putina može biti demorališući, prenosi redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
"Postoje trenuci očaja", rekla je Ana Žukova, glavna urednica Telegram kanala Perm 36.6, "kada vidite da radite 12 sati dnevno, a niste u stanju da učinite išta da zaustavite rat ili da zaista nešto promenite".
"S druge strane", dodala je ona, "vidim da u regionu Perma postoje desetine hiljada ljudi koji su protiv rata. Ako prestanemo da radimo, oni će ostati sami i neće moći da dobiju informacije bez cenzure".
Putinova vlada se godinama bori protiv drugačijih mišljenja i njihovo gušenje je intenzivirano u mesecima pre nego što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu 24. februara. Od tada, novi zakon kriminalizuje širenje informacija koje navodno "diskredituju oružane snage Ruske Federacije".
Po tom zakonu otvoreno je više od 300 krivičnih predmeta, kao i više od 5.000 administrativnih prijava za koje sleduju kratke zatvorske ili velike novčane kazne, navodi OVD-Info koji prati represiju u Rusiji. Ta organizacija je izvestila da su vlasti u Rusiji od početka invazije pritvorile najmanje 19.443 osobe zbog dela ili izjava protiv rata.
"Ponekad nas razmera katastrofe koja se dešava teško opterećuje", rekao je osnivač Telegram kanala Akbuzat, koji je tražio da ne bude identifikovan zbog straha od posledica.
Akbuzat pokriva događaje u centralnom ruskom regionu Baškortostan, posebno kako je rat uticao na tamošnje ljude. "Ali to nije razlog da dignete ruke i odustanete. To je razlog da skupite snagu i nastavite dalje. Dug put se ostvaruje malim koracima."
Desetine nezavisnih informativnih projekata zasnovanih na društvenim medijima pojavilo se u Rusiji, od kojih većinu vode novinari ili aktivisti koji su pobegli iz zemlje pod pretnjom zatvorske kazne. U intervjuima za RSE, oni su rekli da ih je motivisala pre svega savest i da je njihova glavna misija da osiguraju da Rusi ne budu izloženi samo masovnoj plimi proratne državne propagande.
Oči u oči
Jutjub (YouTube) kanal Razvorot (Preokret) vode novinari Anton Rubin i Darja Litviško iz grada Samara na srednjoj Volgi. Njih dvoje su ranije vodili jutarnju emisiju na radiju koji je sarađivao s liberalnom stanicom Eho Moskvi, koja je u martu primorana da prekine emitovanje zbog odbijanja da se povinuje vladinoj cenzuri oko rata.
"Sve je zatvoreno i ostali smo u vakuumu", rekao je Rubin za Idelske realnosti. "Odlučili smo da nastavimo da radom, što smo i uradili, doduše preko interneta".
Novinarima u početku nije smetalo što su imali malu publiku. "Krenuli smo u to pre svega zbog samih sebe", rekao je Rubin. "To je bio oblik psihoterapije."
Između ostalih inovacija, Razvorot je napravio nedeljni program pod nazivom "Oči u oči" koji pokriva rat kroz razgovore s ljudima koji su direktno pogođeni njime.
"U početku, kada smo pričali o ratu, nedostajao nam je pogled iznutra", priseća se Rubin. "Imali smo osećaj kolektivne krivice i bespomoćnosti, pa smo odlučili da razgovaramo s ljudima koji su tamo, u Ukrajini. Počeli smo da gledamo direktno u oči onima koji su bili voljni da razgovaraju s nama – i doživeli smo užasan osećaj srama."
"Saznali smo kako su doživeli rat, kako su reagovali na bombardovanje Kijeva", rekao je on. "Razgovarali smo s ljudima koji su živeli pod okupacijom, koji su bili zarobljeni, koji su pomagali raseljenim licima. Raznim ljudima. Nastavljamo projekat, mada je to teško jer su Ukrajinci sve manje spremni da razgovaraju s Rusima. I tehnički, postalo je prilično teško zbog nestanaka struje tamo."
Poslednjih nedelja, ruski vazdušni napadi na energetsku mrežu i drugu civilnu infrastrukturu doveli su do masovnih prekida snabdevanja električnom energijom, grejanjem i vodom širom Ukrajine.
Kanal redovno izveštava o broju ruskih raketa i dronova korišćenih u napadima, uz procene koliko koštaju i poređenja što je za taj novac moglo da se kupi za stanovnike Samare.
"Da je taj novac uložen u privredu i obrazovanje, onda bi za pet ili 10 godina došlo do ogromnih promena i naša deca bi mogla da žive u prosperitetnom društvu", rekao je Rubin. "Umesto toga, moraće da plate reparacije. Rat nam oduzima sadašnjost i budućnost."
"A, s obzirom na to kako naši propagandisti vode ovaj rat, oduzima i prošlost", dodao je on, misleći na napore države da kroz kontrolu medija, kulture i obrazovanja nametne pojednostavljenu, šovinističku verziju ruske istorije.
Tim Navaljnog potisnut, ali ne i ućutkan
Kanale Perma 36,6 na Telegramu i Jutjubu napravili su u leto 2021. aktivisti permskog ogranka pokreta zatvorenog opozicionog političara Alekseja Navaljnog. Iako su se iselili iz Rusije, osećali su obavezu da nastave svoju vezu s Permom, gde sve lokalne medije kontroliše regionalni guverner.
"Odlučili smo da ćemo govoriti ljudima o stvarima koje im (državna) televizija ne govori", rekla je urednica Žukova.
Od početka invazije, kanal je promenio način rada, s 20-30 postova dnevno o ratu i šteti koju je naneo Permskoj Pokrajini, uključujući i posledice neviđenih sankcija Zapada uvedenih Rusiji kao odgovor na agresiju Moskve. Neki od najpopularnijih postova na kanalu su bili "Zašto je vojska ostala bez odeće" i "Kako članovi Ujedinjene Rusije štite svoje sinove".
Kanal je takođe izveštavao o pobunama mobilisanih vojnika iz Permske Pokrajine.
Telegram kanal Serditaja Čuvašija (Ljuta Čuvašija) takođe je nastao iz ostataka Navaljnove organizacije. Aktivista Semjon Kočkin, posle bega iz Rusije pod pritiskom države, prvobitno je kreirao projekat kao apolitičan kanal za lokalne vesti iz centralnog ruskog regiona Čuvašija.
"Posle invazije, nastavili smo da radimo mesec dana i shvatili da moramo da uradimo više", priča Kočkin. "Ako ne bismo pisali o onome šta se dešava u Ukrajini, naša publika bi počela da veruje državnoj propagandi i izgubila bi je. Ukratko, okolnosti su od ovoga napravile antiratni projekat."
Kanal je objavio materijal o problemima mobilisanih boraca iz regiona i njihovih porodica, kao i spiskove poginulih boraca na osnovu sopstvenih istraživanja, dojava čitalaca i drugih izvora. Iako zapadni izvori procenjuju da je Rusija izgubila 20.000-25.000 vojnika ubijenih u Ukrajini, Kremlj je priznao samo 5.937 poginulih, koliko je objavljeno u septembru.
"Izveštavali smo o selu gde su otkrili spomen-ploču ubijenom momku, proglašavajući ga herojem", rekao je Kočkin. "Nakon objavljivanja, čuli smo od meštana da je taj čovek služio u privatnoj plaćeničkoj kompaniji Vagner i da je regrutovan iz zatvora. Bio je loš u školi i nisu ga voleli njegovi nastavnici i školski drugovi. A sada je heroj".
Kočkin je rekao da mu je još uvek teško da poveruje da se ovakav rat mogao dogoditi u današnje vreme. "Još više iznenađujuće što ljudi to podržavaju", rekao je on. "Kao glavni cilj rada ovog kanala vidim da se smanji broj takvih ljudi, da im otvori oči."
Još jedan bivši saradnik Navalnove organizacije iz Saratovske oblasti, Dmitrij Cibirjov, napravio je Telegram kanal Oni Za Voinu! (Oni su za rat!), koji proziva i sramoti nastavnike i direktore škola koji uključuju đake u proratne aktivnosti, čime se tehnički krši ruski zakon o obrazovanju.
"Broj škola se stalno povećava", rekao je Cibirjov koji kanal izvan Rusije. "Ranije smo morali baš da tražimo da bismo nešto našli, ali sada je propaganda skoro svuda."
Iako je Cibirjov rekao da je njegov kanal nešto poput "lustracione liste" koja bi mogla biti dragocena posle završetka rata, on kaže i da zna za nastavnike koji "aktivno sabotiraju" proratne projekte.
"Njihov primer pokazuje da zrela i razumna osoba može da napravi samostalan izbor i da ne tera decu da s plastičnim puškama čuvaju stražu kod spomen-ploče", rekao je on.
'Pokušavamo da spasemo živote'
Telegram kanal Akbuzat, koji se fokusira na region Baškortostan i objavljuje i na ruskom i na baškirskom, nešto je poput medijskog projekta druge generacije.
Njegovi kreatori, koji su tražili da se njihovi identiteti sakriju iz straha od progona, inspirisali su građanskom organizacijom Svobodnaja Burjatija (Slobodna Burjatija), koja je pomogla mnogim vojnicima iz tog regiona da prekinu učešće u ratu i da se vrat kućama.
"Odlučili smo da napravimo sličan pokret za pomoć vojnicima iz našeg regiona, pre svega kroz pravnu pomoć", rekao je za RSE jedan od osnivača kanala, koji je želeo da ostane anoniman. U početku je kanal pomogao baškirskim vojnicima pod ugovorom da ponište ugovore. Nakon što je Putin promenio zakon kako bi to bilo gotovo nemoguće, kanal se preorijentisao na pomoć muškarcima koji su pozvani tokom vojne mobilizacije objavljene 21. septembra.
"Ima mnogo dezinformacija", rekao je on. "Propaganda. Neetički advokati i novinari. Pokušavamo da se borimo protiv toga i nadamo se da će, pošto smo i sami iz Baškortostana, ljudi više verovati našim informacijama i moći bolje da brane svoja prava."
Najzapaženiji uspeh tog kanala bio je u oktobru kada je objavio slučaj Ahmeta Abubakirova, jedinog pedijatrijskog hirurga u gradu Sterlitamak, koji ima više od 260.000 ljudi. On je mobilisan 25. oktobra, ali nakon što je Akbuzat izveštavao o tom slučaju i potonjeg nezadovoljstva u javnosti, on je pušten iz službe i dozvoljeno mu je da nastavi svoju praksu.
"Pokušavamo da spasemo živote", rekao je za RSE suosnivač kanala. "Pokušavamo da budemo alternativni izvor informacija, uključujući i na baškirskom jeziku. Pokušavamo da se suprotstavimo državnoj propagandi i prevladamo osećaj bespomoćnosti. Radimo ono što moramo i što možemo."
Facebook Forum