Projekat "Snaga Sibira", kojim se od ponedeljka doprema gas do kineskih potrošača, važna je karika u rastućem strateškom partnerstvu Rusije i Kine.
To je najvažniji energetski poduhvat za Rusiju od pada Sovjetskog Saveza, kojim je označena nova etapa u odnosima dve zemlje koje svaka na svoj način nastoje da dovedu u pitanje primat SAD.
Peking i Moskva, nakon godina rivalstva i međusobne sumnjičavosti – pre svega u vreme Hladnog rata – sada jačaju ekonomsko i strateško partnerstvo u cilju uticaja na globalnu politiku, trgovinu i tržište energenata.
Ovo je za ruskog monopolistu, Gasprom, najveći i najskuplji projekat u istoriji vredan 55 milijardi dolara. Njime je po prvi put povezan najveći svetski izvoznik sa najvećim svetskim uvoznikom gasa.
Rusiji, koja ima najveće dokazane rezerve gasa na svetu, potrebni su prihodi, jer je njena ekonomija na udaru zapadnih sankcija nakon aneksije Krima 2014.
Kini, drugoj po veličini ekonomiji na svetu, neophodno je sve više gasa, jer želi da se oslobodi zavisnosti od uglja, koji je izvor velikog zagađenja u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu.
Uprkos približavanju, u odnosima dve zemlje i dalje ima trzavica, počev od toga da je kineska ekonomija osam puta veća od ruske, pa je Moskva u podređenijoj poziciji.
Takođe, one se nadmeću za uticaj u oblastima kao što su Centralna Azija, a stanovnici ruskog Dalekog istoka ne gledaju blagonaklono na sve veći priliv kineskih građana i kompanija na svojoj teritoriji, nazivajući to "kineskom invazijom", piše "Volstrit Džornl" (The Wall Street Journal).
Četiri stotine milijardi prihoda za 30 godina
Gasovodom "Snaga Sibira", dugim tri hiljade kilometara, transportovaće se ovaj plavičasti energent iz nalazišta Koviktinskoje i Čajandinskoje na istoku Sibira do ruskog Dalekog istoka i severoistoka Kine, gde se nalaze bogate žitnice i industrijska postrojenja.
Pročitajte i ovo: Putin i Đinping puštaju u pogon gasovod 'Sibirska moć'Trasa kuda prolazi gasovod je veoma zahtevna zbog seizmički trusnog terena i ekstremnih hladnoća koje u Jakutiji dostižu i do minus 62 stepena.
Protok ovim gasovodom će postepeno rasti do 38 milijardi kubnih metara godišnje – što je ukupna potrošnja Brazila - do 2025, čime bi Kina postala drugi uvoznik ruskog gasa posle Nemačke, koja od prošle godine kupuje 58,50 milijardi kubnih metara.
Kapacitet ovog cevovoda je 61 milijardi kubnih metara, ali će ostatak, kada se podmiri izvoz u Kinu, biti namenjen ruskom tržištu.
Očekuje se da će projekat trajati oko tri decenije i omogućiti 400 milijardi dolara prihoda Rusiji.
"Ovo je istinski istorijski događaj ne samo za globalno energetsko tržište, već pre svega za nas, za Rusiju i Kinu", rekao je Putin, koji je posmatrao pokretanje gasovoda preko video linka iz vile u Sočiju.
"Ovim potezom je podignuta rusko-kineska strateška saradnja u energiji na kvalitativno viši nivo i približio nas je ostvarivanju cilja, zajednički utvrđenim sa kineskim liderom Sing Đingpingom, o povećanju bilateralne trgovine na 200 milijardi dolara do 2024", dodao je Putin.
On je precizirao da će trgovinska razmena njegove zemlje sa Kinom dostići ove godine 100 milijardi dolara, sa 87 milijardi koliko je bilo u 2018.
Sporazum o gradnji su potpisali 2014. godine ruski Gasprom i kineska državna Nacionalna gasna korporacija (CNPC).
Nepoznata cena gasa
Međutim, nijedna od ovih kompanija nije želela da obelodani uslove za finansiranje.
Putin je izjavio da će cena gasa koji se isporučuje Kini biti određena na sličan način kao i evropskim kupcima.
Bazična cena u toj formuli je utvrđena na 360 dolara za 1.000 kubnih metara, što je približno Gaspromovom dogovoru sa Nemačkom, navode ruski zvaničnici a prenosi "Blumberg".
Vladimir Putin i Si Đinping
Gas u službi diplomatije
"Udružujući snage, Kina i Rusija šalju poruku da postoji alternativa globalnom poretku na čijem su čelu SAD", kaže za "Volstrit Džornl" (The Wall Street Journal) Erika Dauns (Erica Downs), predavač na Univerzitetu Kolumbija i bivša analitičarka CIA-e za energiju.
Kineski predsednik Si Đingping je opisao ruskog lidera Vladimira Putina kao njegovog "najbližeg i najintimnijeg prijatelja" među stranim državnicima. Kineski i ruski lideri su se sreli skoro 30 puta.
Pročitajte i ovo: Kina i Rusija: Ko je kome stariji brat?"Kini su potrebni energetski resursi, a Rusija ih poseduje. To je apsolutno prirodno partnerstvo i biće nastavljeno", kazao je Putin u oktobru.
U planu 'Snaga Sibira 2'
Kina je vodeći potrošač i uvoznik energije u svetu. Ruski gas će biti dopuna domaćem koji Kina proizvodi i jeftiniji je nego tečni gas (LNG), koji stiže u tankerima. Stoga dve zemlje već razgovaraju o drugom cevovodu, poznatom kao "Snaga Sibira 2", koji će snabdevati kineske industrijske zone na istoku zemlje.
Peking istovremeno ima na raspolaganju gasovod "Centralna Azija – Kina", kojim se doprema ovaj energent iz Turkmenistana preko Uzbekistana i Kazahstana.
Pročitajte i ovo: Centralna Azija jezgro regionalnog energetskog tržišta?Rast potrošnje gasa u Kini
Kineska potrošnja gasa je porasla za 33 odsto u poslednje dve godine, saopštila je Međunarodna agencija za energiju IEA). Zbog toga sve više raste uvoz, dostigavši 43 odsto u 2018. godini; od toga oko dve petine se doprema preko projekta "Centralna Azija-Kina". Ostatak stiže kao uvoz tečnog gasa, uglavnom iz Australije, Katara, Malezije i Indonezije.
Potrošnja gasa raste, jer su vlasti u Pekingu primorale milione fabrika i domaćinstava da se odreknu korišćenja uglja u korist čistijeg gasa kako bi se suočili sa problemom smoga i smanjile emitovanje ugljen dioksida.
U međuvremenu, Kina je prekinula uvoz američkog tečnog gasa nakon što je podigla carine za 25 odsto.
Kina je suočena sa ozbiljnim zagađenjem vazduha
Evropa ostaje glavno rusko tržište
Projekat "Snaga Sibira" će svakako ojačati pregovaračku poziciju Rusije prilikom ugovaranja cene sa evropskim zemljama.
Ipak, gasovodi koje je Rusija napravila u cilju snabdevanja Evrope, okosnica su njene ekonomije od 1960-ih, i uz naftu čine 40 odsto budžetskih prihoda Moskve.
Prošle godine je izvezla na stari kontinent skoro 200 milijardi kubnih metara gasa, što je gotovo 40 odsto njegovih potreba.
Međutim, iako poslednjih godina u Evropi raste potražnja za ruskim gasom, opada njegova cena zbog pritiska konkurencije. Tako je 2012. godine Gasprom izvezao 217 milijardi kubnih metara gasa u vrednosti od 64,3 milijarde dolara. Prošle godine su te isporuke povećane na 261,5 milijardi kubnih metara, ali to je Moskvi donelo mnogo manje – 36,6 milijardi dolara, prenosi "Fajnenšel tajms" (Financial Times).
'Severni tok 2' i 'Turski tok'
Rusija gradi još dva gasovoda koja će uskoro biti završena, kako bi se povećalo snabdevanje Evrope ovim energentom, a cilju zaobilaženja Ukrajine, kao nekada ključnog tranzitnog pravca preko kojeg je slala 80 odsto gasa na stari kontinent.
Vaš browser nepodržava HTML5
Gradnja 'Turskog toka' u tišini
Puštanje u rad "Turskog toka" je predviđeno za 8. januar sledeće, sa jednim krakom ka Turskoj, a drugim ka jugoistočnoj Evropi. Oba imaju kapacitet od 15,75 milijardi kubnih metara.
Pročitajte i ovo: Politika i geopolitika gasovoda Severni tok 2U međuvremenu, završetak "Severnog toka 2" očekuje se u prvoj četvrtini sledeće godine sa godišnjim kapacitetom od 55 milijardi kubnih metara, čime se duplirati snabdevanje Nemačke gasom. Međutim, postavlja se pitanje da li će ovaj projekat biti zaustavljen zbog protivljenja dela evropskih zemalja, kao i pretnje SAD da će uvesti sankcije firmama koje učestvuju u izgradnji.
Naime, polovinu ovog projekta vrednog 10,6 milijardi dolara finansira Gasprom, a ostatak evropski partneri: nemački Vinteršal (Wintershall) i Uniper, britansko-holandski Šel, francuski Endži (Engie) i austrijski OMV. Oba ova projekta okrenuta ka tržištu Zapadne Evrope, učinila bi zastarelim i suvišnim razgranati ukrajinski tranzitni sistem.
Zbog toga su vlasti u Kijevu, kao i SAD i zemlje Istočne i Centralne Evrope, kritikovale "Severni tok 2" - da će učiniti Evropu zavisnom od snabdevanja gasom iz Rusije, što će ona potom iskoristiti za vršenje političkog uticaja.
Ugovor o Moskve i Kijeva o korišćenju ukrajinskog gasnog koridora ističe krajem ove godine.
Američki skuplji od ruskog gasa
Ovim projektom, Peking takođe dobija jače adute u trgovinskom ratu sa Vašingtonom, jer je manje zavistan od uvoza američkog tečnog gasa, koji je generalno skuplji nego ruski. Naime, kineski uvoz LNG gasa iz SAD je ubrzano rastao poslednjih godina dok Peking nije uveo tarife prošle godine najpre 10 odsto, a ove godine ih povećao na 25 procenata.
"Da nije trgovinskog rata, SAD bi ostale veoma obećavajući, rastući snabdevač Kine gasom", rekao je u avgustu Hou Kidžun, predsednik PetroChina, najvećeg domaćeg proizvođača nafte i gasa, prenosi "Saut Čajna Moning post" (The South China Morning Post). Ova kompanija, prema njegovim rečima, sve više investira u ruske projekte gasa.
Pročitajte i ovo: Mogu li SAD da zaustave 'Severni tok 2'?Ulazak Rusije na kinesko tržište gasa biće i dalje velika prepreka za američke proizvođače tečnog gasa, čak iako Vašington i Peking postignu dogovor o okončanju trgovinskog rata i smanje tarife na energiju.
"Kada izgradite cevovod, već je napravljen trošak koji se ne može nadoknaditi, a to će zatvoriti pojedina vrata za ulazak američkog LNG", kazala je Ana (Anna) Mikulska, analitičarka Univerziteta Rajs (Rice).
Energetska saradnja sa Rusijom povećaće i uticaj Kine na Arktiku, gde se SAD, Kanada i druge zemlje nadmeću za resurse i plovne pravce brodovima. Kina, koja se ne graniči sa Arktikom, sada je zbog saradnje sa Rusijom u prilici da sedi za pregovaračkim stolom.
Naime, ona je investirala milijarde u velike ruske gasne projekte u ovom području severno od "Snage Sibira".
Vaš browser nepodržava HTML5
Gasna osovina Berlin - Moskva
'Ledeni svileni put'
Najveći kineski prekookeanski prevoznik, Cosco Shipping Holdings Co, ušao je u zajednički poduhvat sa ruskim partnerom PAO Sovcomflot, u cilju upravljanja i operisanja flotom ledolomaca na gas.
Naime, prošle godine krenule su sa poluostrva Jamal prve isporuke ruskog tečnog gasa Kini "Severnom morskom trasom", koju u Pekingu zovu i "Ledeni svileni put", kao krak projekta "Jedan pojas, jedan put". Istovremeno, u Rusiji, zbog klimatskih promena, ovaj pravac vide kao zamenu za Suecki kanal.
Nakon dogovora 2014. o gradnji "Snage Sibira", Moskva je takođe povećala izvoz nafte tako da dovodi u pitanje poziciju Saudijske Arabije kao najvećeg snabdevača Kine ovim energentom.
Kina će sledeće godine postati najveći uvoznik gasa sa 40 odsto učešća u globalnoj potražnji za gasom do 2024, navodi Međunarodna agencija za energiju (IEA). Sa "Snagom Sibira", Rusija će zadovoljiti skoro 10 odsto kineskih potreba do 2024, navodi IEA.
Moskva i Peking već razgovaraju o nastavku: pre svega gasovodu kroz Mongoliju. Energetski odnosi su znak šireg geopolitičkog pregrupisavanja, ističe Aleksander Gabuev, analitičar Karnegi centra u Moskvi.
“Energija je dobitna kombinacija za Rusiju i Kinu – i ekonomski i strateški”, dodaje Gabuev.
Ostali vidovi saradnje
U međuvremenu, ojačala je i vojna saradnja dve zemlje. U septembru 2018. kineske i ruske trupe učestvovale su u zajedničkim manevrima, jer je Moskva po prvi put pozvala zemlju izvan kruga bivših sovjetskih saveznika da učestvuje na njenim najvećim godišnjim vežbama.
Pročitajte i ovo: Izazovi za 70. rođendan NATO: Jedinstvo, Rusija i KinaGasovod "Snaga Sibira" ulazi na kinesku teritoriju blizu pograničnog ruskog grada Blagovešensk, gde kineske barže i ruski turistički brodovi plove rekom Amur, a turisti iz najmnogoljudnije zemlje na svetu posećuju ruske vojne izložbe.
Na tehnološkom planu, kineski gigant Huavej - koga su američke vlasti stavile na "crnu listu" sa obrazloženjem da predstavlja "pretnju po nacionalnu bezbednost" zato što je pod kontrolom vlasti u Pekingu, u junu je postigao sporazum sa ruskim mobilnim operaterom MTS o razvoju 5G mreže.
Pročitajte i ovo: Lančana reakcija tehnološkog rata oko HuavejaZbog nastojanja Rusije da napravi otklon od američkog dolara, udeo kineskog juana u njenim stranim deviznim rezervama je povećan u martu na 14,2 odsto u odnosu na 5 procenata prethodne godine, saopštila je Centralna banka u Moskvi
Podozrenja između Kine i Rusije
Međutim, ovaj savez nije bez izazova. Godinama je kinesko-rusko partnerstvo u energetici bilo opterećeno istorijom sumnjičenja i rivalstva zbog ideoloških razlika i nadmetanja za lidersku poziciju u komunističkom svetu, uključujući i pogranične čarke i prekide odnosa za vreme Hladnog rata.
U martu 1969, kineske trupe su ubile iz zasede sovjetsku pograničnu patrolu. U čarkama koje su potrajale nekoliko meseci poginulo je nekoliko stotina ljudi.
Zbog toga je kineski lider Mao Cedung strahovao 1969. da će Sovjetski Savez napasti Kinu, pa je, kako navodi bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer, naložio razmeštanje raznih vladinih institucija po unutrašnjosti, dok je u Pekingu ostao samo premijer Čuen Laj. To je ubrzalo zaokret u politici Kine što je rezultiralo istorijskom posetom tadašnjeg američkog predsednika Ričarda Niksona (Richard Nixon) Pekingu 1972.
Mao Cedung i Ričard Nikson u Pekingu 1972. godine
Saradnju može da oteža i nadmetanje za uticaj u oblastima kao što je Centralna Azija, koju Rusija istorijski smatra svojom ekskluzivnom zonom još iz vremena dinastije Romanov, a u kojoj moć Kine ubrzano raste poslednjih godina.
Takođe, na ruskom Dalekom istoku bilo je nekoliko protesta zbog poduhvata koje su finansirale kineske kompanije, kao što je flaširanje i prodaja vode iz Bajkalskog jezera i seča drveća u šumama u Sibiru. Aleksandar Šalkin, načelnik odeljenja u Federalnoj službi Rusije za migracije zadužen za rusko-kinesku granicu, izjavio je još početkom 2000-ih da "Kinezi vrše invaziju Rusije - ne tenkovima, već koferima," preneo je "Ej-Bi-Si" (ABC).
U ovoj službi strahuju da bi na retko naseljenom ruskom Dalekom istoku gde živi svega oko sedam miliona stanovnika, Kinezi mogli da postanu većina u narednih 20-30 godina.
Neravnopravna trgovina
Kineska ekonomija je mnogo veća u odnosu na rusku – osam puta – što čini njenu poziciju jačom u trgovinskim odnosima, u kojima je Moskva manji partner.
Problem je i struktura njihove trgovinske razmene. Tako ruski izvoz u Kinu čine tri četvrtine sirovine, poput energije i drveta. Istovremeno, u kineskom izvozu u Rusiji zastupljeni su proizvodi široke potrošnje sa 45 odsto i elektronika i mašine 38 procenata.
Novi gasovod "Snaga Sibira" samo će produbiti taj disparitet. Priroda ovog projekta, kako navodi Leon Aron, direktor ruskih studija na američkom "Enterprajz" (Enterprise) institutu, podseća na opis Karla Marksa i Vladimira Lenjina kolonijalne trgovine u kojoj jedan zemlja postaje sirovinski dodatak druge.
Problem je i struktura trgovinske razmene Kine i Rusije
U tom smislu napori Rusije i Kine da ostvare zajednički ekonomski razvoj i investicije ne liče na saradnju dva partnera koji to čine sa entuzijazmom. Čak i nakon što je Rusija nagovestila zaokret ka Istoku, kao posledica zapadnih sankcija zbog ukrajinske krize, Kina je od 2014. do 2018. godine investirala samo 24 milijardi dolara u Rusiju, a u Nigeriju 31 milijardu ili Brazil 34 milijardi dolara.
Od 91 zajedničkih projekata dogovorenih 2009. za ruski Daleki istok, istočni Sibir i severoistočni deo Kine, realizovano je samo 11.
Pomenutu cenu od 55 milijardi dolara, koliko košta ovaj poduhvat, plaća Rusija, jer je Kina odbila pritisak Moskve da unapred učestvuje sa 25 milijardi dolara.
Za Rusiju je "Snaga Sibira" značajan korak ka jačanju ekonomske međuzavisnosti dve zemlje, dok je za Kinu to samo diversifikacija izvora snabdevanja, ističe Aron. Ona je 2017. uvezla 90 milijardi kubnih metara gasa, uglavnom iz Australije, Katara i Turkmenistana.
Pročitajte i ovo: Conway: Kina i SAD sve bliže trgovinskom sporazumuSAD i EU i dalje glavni partneri Kine i Rusije
Dodatno približavanje Rusije i Kine, uprkos zajedničkom nezadovoljstvu politikom Zapada, a pre svega SAD, otežaće ekonomski interesi.
Naime, za Kinu su SAD, bez obzira na trgovinske sporove, i dalje glavno tržište na kome plasira oko 20 odsto svog izvoza, odnosno razmena dve zemlje je dostigla u 2018, 737 milijardi dolara, s tim što je Peking zabeležio suficit od 378 milijardi dolara. Istovremeno, na Rusiju otpada samo dva odsto kineskog izvoza, odnosno ona je tek na desetom mestu po obimu trgovinske razmene sa Pekingom.
- Si Đinping: Kina želi trgovinski sporazum sa SAD
- Američki predsjednik: I dalje pregovaramo s Kinom o trgovini
Istovremeno, EU je glavni ekonomski partner Moskve. Njihova robna razmena je dostigla 253 milijardi evra u 2018, iako je niža nego prethodnih godina zbog sankcija. Rusija je četvrti po veličini trgovinski partner EU, dok je evropski blok je najvažniji ekonomski kooperant Moskve.
'Prerano za zagrljaj'
Kina je, kao najveći svetski izvoznik, mnogo ranjivija na geopolitičke poremećaje nego Rusija. Kao i dalje veliki korisnik prednosti liberalnog međunarodnog poretka, Kina, po rečima Arona, vuče opreznije poteze da se ne bi antagonizovala sa Zapadom.
Stoga nije sledila poteze Rusije u priznavanju Južne Osetije i Abhazije 2008, niti aneksije Krima 2014.
Po Moskvi su kružile priče 1969. da je predsedavajući Prezidijuma Vrnovnog sovjeta SSSR Aleksej Kosigin u povratku sa sahrane vijetnamskog lidera Ho Ši Mina, napravio pauzu na aerodromu u Pekingu gde je razgovarao sa kineskim premijerom Čuen Lajom. Kada je domaćin pokušao da ga zagrli u znak pozdrava, Kosigin se povukao, rekavši: "To je preuranjeno".
Dakle, možda je preuranjeno govoriti o rusko-kineskoj alijansi, jer pomenuti i drugi razlozi mogu da uspore približavanje dve zemlje, tim pre ako Rusija uvidi da joj Zapad nije glavni suparnik već susedna Kina, čiji bi rastući uticaj u budućnosti mogao da sve više ugrožava njene interese.