Charles Recknagel i Dragan Štavljanin
Predsednik Rusije Vladimir Putin voli da prikazuje ružičaste slike o ekonomskoj razmeni sa Kinom ističući da su odnosi sa njom popunjavaju prazninu stvorenu uvođenjem sankcija Zapada. Ali, kada to tvrdi, mora da selektivno koristi statistiku.
Putin je izjavio uoči posete Pekingu, gde je prisustvovao vojnoj paradi povodom 70. godišnjice od završetka Drugog svetskog rata da su zapadne sankcije Moskvi zbog krize u Ukrajini, podstakle drastično preusmeravanje ruskog biznisa ka Kini i da su "rusko-kineski odnosi dostigli najviši nivo u istoriji i nastavljaju da se razvijaju".
On je u intervjuu ruskim i kineskim novinskim agencijama Tas i Hsinhua 1. septembra istakao da u 2014. "uprkos nepovoljnim trendovima u globalnoj ekonimiji, uspeli smo da ostvarimo trgovinsku razmenu od 88,4 milijarde dolara".
Međutim, Putin nije pomenuo da je trgovinska razmena između dve zemlje pala za 29 odsto u prvoj polovini ove godine, što znači da ne mogu da ostvare cilj o povećanju njihove trgovine na 100 milijardi dolara na kraju 2015.
Razlog zašto je ruski predsednik prećutao činjenicu da je trgovina pala na oko 30,6 milijardi dolara u prvoj polovini ove godine je otrežnjujuće saznanje kako stanje u globalnoj ekonomiji ograničava mogućnost da Kina postane kontrateža za pogoršane odnose Rusije sa Zapadom.
Aleksandar Gabujev, šef programa za azijsko-pacifički region u Karnegijevom centru u Moskvi, kaže za Radio Slobodna Evropa da je najveći problem niska cena sirovina i polufabrikata na globalnom tržištu, od nafte – što je glavni izvozni artikal Rusije – do drugih proizvoda kao što je čelik.
Cene su dramatično pale u poslednjih nekoliko meseci zbog prezasićenosti tržišta i strahovanja zbog privrednog usporavanja Kine, koja je najveći svetski uvoznik sirovina i sličnih materijala.
"Više od 70 odsto ruskog izvoza u Kini čine sirovine i polufabrikati i to se definitivno odrazilo na pad u vrednosti trgovine između dve zemlje", ističe Gabujev.
Istovremeno, pad cena ovih proizvoda izaziva skoro konstantno obezvređivanje rublje od prošle godine. To dodatno umanjuje kupovnu moć Rusije prilikom nabavke kineske robe, što je još jedan od razloga za umanjenje njihove trgovineske razmene.
Nestabilna rublje takođe komplikuje nastojanja Rusije da kineski finansijski sektor popuni prazninu nastalu nakon što je Rusija odsečena od zapadnih finansijskih tržišta zbog njenog angažmana u ukrajinskoj krizi.
"Nestabilnost rublje brine kineske investiture jer ne mogu da iskalkulišu nijedan racionalni finansijski model za različite troškove u ruskoj valuti", naglašava Gabujev.
Rusija oseća i efekte usporavanja višedecenijskog spektakularnog ekonomskog rasta Kine. Nekadašnja stopa rasta od 11 odsto pala je na oko 7 odsto u drugom kvartalu ove godine. Međutim, prema kalkulacijama na osnovu korišćenja električne energije, taj pad je još drastičniji – 4.5-5 odsto. Dramatičan pad vrednosti kineskih berzi i devalvacija juana su pokazatelj turbulencija u njenoj ekonomiji.
Podjednako je važan i negativan efekat zapadnih sankcija po kineske investitore koji su povezani sa zapadnim finansijskim institucijama.
"Peking ne priznaje zapadne sankcije Rusiji, ali mnoge kineske banke su u vlasništvu države, a da ne govorimo o privatnim fondovima i kompanijama – koriste benefite američkog finansijskog sistema, prisutne su na američkom tržištu i verovatno ne žele da uvrede zakonodavce u Vašingtonu", naglašava Gabujev.
"Stoga, svi novi kreditni aranžmani između Rusije i Kine idu preko kineskih političkih banaka – Eksim [Export-Import] i Razvojne banke KIne – čime se u velikoj meri iskazuje stanje u odnosima kada je reč o trgovini i investicijama", kaže ruski ekspert.
Obe banke su državne i njihove aktivnosti su pokazatelj kineske spoljne politike, a ne tržišne dinamike. Imajući iako su u kineske investicije u rusku ekonomiju u 2014. povećane za 250 odsto, reč je o sumi od osam milijardi dolara dok je odliv kapitala dostigao 151,5 milijardi dolara u istom periodu, onda je jaz više nego očigledan, odnosno da je Moskva nerealno procenjivala da Kina može popuniti prazninu na tržištu kapitala izazvanu zapadnim sankcijama.
Propali su očito i planovi o korišćenju Rusije kao velikog tranzitnog prostoru, u tom kontekstu i Severnog prolaza. Tako je teretni saobraćaj na tom području opao za 76 odsto u prošloj godini i sada je za 4 hiljada puta menji nego promet Sueckim kanalom.
I mogućnost povećanja ekonomske saradnje u Centralnoj Aziji kao šansa za Rusiju, pokazala se problematičnom. Naime, Moskva je godinama polagala nade u razvoj "Novog puta svile", koji bi povezao Kinu i Evropu preko Sibira, Kazahstana i centralne Rusije. Međutim, sve su to uglavnom ostali planovi, jer Moskva nije uradila skoro ništa da razvije železnički i drumski saobraćaj između južnih i zapadnih granica zemlje.
Kineske investicije u Kazahstan su 10.5 puta veće nego u Rusiju, što pokazuje da su njeni prioriteti na drugim stranama.
Kineske investicije u Kazahstan su 10.5 puta veće nego u Rusiju, što pokazuje da su njeni prioriteti na drugim stranama.
Moskva nastoji da predstavi ovaj zaokret ka Kini kao dobar potez uprkos pomenutim problemima, nadajući se pre svega znatnom povećanju izvoza nafte i gasa u Kinu.
Tokom Putinove posete Kini u maju 2014, ruski Gasprom je potpisao ugovor u iznosu od 400 milijardi dolara za isporuke gasa u narednih 30 godina. Putin smatra da će ovaj projekat pretvoriti istočne delove Rusije u najveće gradilište na svetu. Kina je započela u julu gradnju gasovoda na svojoj teritoriji.
Ruski predsednik je izjavio 2007. da će njegova zemlja do 2025. izvoziti 35 odsto svoje nafte u Kinu i 25 procenata gasa. Međutim, prema podacima iz prošle godine, Rusija je izvezla svega 14,8 odsto nafte u Kinu i 0,05 procenata gasa.
Moskva se nadala i da će Kina postati njen najveći trgovinski partner i prevazići EU po obimu razmene do 2030. Međutim, ti planovi se pokazuju nerealističnim. Niko ne zna kada će biti završen sibirski gasovod. Takođe, može opasti i ruski izvoz nafte, uglja i drugih sirovina, jer će Kina očito nastojati da izvuče korist iz nalazišta u Aziji, Africi i Latinskoj Americi u čiju eksploataciji je uložila desetine milijardi dolara u poslednih nekoliko godina.
Drugi veliki projekat je gradnja brze železničke pruge od Moskve do Kazanja, glavnog grada Tatarstana dužine od skoro 900 kilometara. Pre uvođenja zapadnih sankcija, ruski zvaničnici su se nadali da će privući zapadne investitore. Međutim, u junu je postignut sporazum sa kineskim partnerima. Obe strane su istakle da su spremne da ulože oko 15 milijardi dolara.
Međutim, ovaj projekat na kraju može ispasti više demonstracija kineske ekonomske moći nego preduzetnosti Rusije.
Gabujev ističe da je kineska kompanija dobila ugovor po kome je "jasno da će Kinezi finansirati i graditi ovu prugu".
To odgovara interesima Pekinga jer mu omogućava novo tržište za njegovu ključnu izvoznu granu: gradnja infrastrukturnih projekata u inostranstvu što je prilika za angažman radnika iz državnih građevinskih firmi sa previše zaposlenih. Međutim, i Rusija ima svoju računicu, jer ovi projekti omogućavaju njenim kompanijama da se angažuju kao podizvođači, a kada se završe, prikupljanje poreza i drugih prihoda.
