Nakon što je američki predsednik Barack Obama izjavio da su SAD uvele nove sankcije Rusiji zbog aneksije Krima, Moskva se odlučila za recipročne mere pa je na listu sankcija stavila američke dužnosnike, među kojima i predsednika Predstavničkog doma američkog kongresa Džona Bejnera.
U međuvremenu i lideri Evropske Unije na samitu u Briselu razgovaraju o proširenju sankcija Rusiji.
Uprkos oštrom protivljenju, osudama i kritikama čitave međunarodne zajednice, Rusija je nastavila sa koracima koji idu ka potpunoj aneksiji Krima, i pokušajima da pripoji ovaj deo susedne Ukrajine svojoj teritoriji. Duma, donji dom ruskog Parlamenta, ratifikovala je velikom većinom sporazum kojim Krim postaje deo Ruske Federacije.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov najavio je da će do kraja sedmice biti završena zakonska procedura da Krim formalno postane deo Rusije.
"Istorijska odluka o ponovnom ujedinjenju Krima sa Rusijom donosi se u pozadini tragičnih događaja u Ukrajini. U toj zemlji se je izvršen prevrat protiv bratske Rusije uz pomoć sa strane.”
Ubrzo je stigao odgovor iz Vašingtona. Američki predsednik Barak Obama potpisao je ukaz o uvođenju novih sankcija Rusiji, koje će pogoditi 20-tak ruskih zvaničnika, pojedince van izvršne vlasti, kao i Banku Rusije koja, kako je rekao, pruža materijalnu podršku ruskom rukovodstvu.
I nemačka kancelarka Angela Merkel najavila je da će zbog ruske aneksije Krima EU uvesti dodatne sankcije Rusiji i da će suspendovati sastanke Grupe osam (G8) dok se ne promeni politička situacija.
“To uključuje proširenje liste lica kojima će biti ograničeno putovanje i blokadu bankovnih računa. Takođe, biće i posledica po političke odnose između EU i Rusije kao i G7 i Rusije”.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov pokušao je da ospori legitimitet ovih poteza kojima se nastoji sačuvati teritorijalni integritet Ukrajine:
“Jednostrane sankcije nikada ne donose dobro. Nelagalne su i nemaju medjunarodnu zakonsko uporište. Savet bezbednosti je jedino telo koje može poduzimati mere prinude protiv neke suverene zemlje. Takve mere nisu poduzete što se tiče Ruske Federacije i ukrajinskog vodstva kojeg predstavlja Janukovič.”
Na samom Krimu se nižu incidenti. Proruske snage zauzele su dva ukrajinska ratna broda, dok Ukrajina upozorava da su njene trupe na tom poluostrvu izložene stalnim pretnjama. Ukrajinski ambasador u Ujedinjenim nacija u Ženevi upozorio je diplomate da postoje naznake da se Rusija priprema za vojnu intervenciju na istoku i jugu Ukrajine. Rusija, s druge strane, najavljuje da će pojačati vojno prisustvo na Krimu radi zaštite poluostrva od navodnih spoljnih pretnji.
U nastojanju da se izbegne dalja eskalacija između dve države koju mnogi nazivaju najozbiljnijom pretnjom evropskoj bezbednosti i sigurnosti nakon Hladnog rata, u region je doputovao generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun, a OEBS je počela sa raspoređivanjem tima međunarodnih posmatrača.
Ban je rekao tokom sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom da je "duboko zabrinut" zbog situacije u Ukrajini u koju je uključena i Rusija. Ovaj visoki zvaničnik stigao je u posetu dvema državama u nastojanju da ohrabri sve strane da nađu mirno rešenje za problem Krima.
Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen upozorio je u sredu da aneksija Krima predstavlja "najozbiljniju pretnju evropskoj bezbednosti nakon Hladnog rata”.
“Moja najveća briga je da to neće stati”, upozorio je Rasmusen tokom obraćanja u Institutu Brukings u Vašingtonu, ističući da to predstavlja signal za uzbunu evroatlantskoj zajednici, NATO-u i svima koji učestvuju u odbrani Evrope.
U međuvremenu i lideri Evropske Unije na samitu u Briselu razgovaraju o proširenju sankcija Rusiji.
Uprkos oštrom protivljenju, osudama i kritikama čitave međunarodne zajednice, Rusija je nastavila sa koracima koji idu ka potpunoj aneksiji Krima, i pokušajima da pripoji ovaj deo susedne Ukrajine svojoj teritoriji. Duma, donji dom ruskog Parlamenta, ratifikovala je velikom većinom sporazum kojim Krim postaje deo Ruske Federacije.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov najavio je da će do kraja sedmice biti završena zakonska procedura da Krim formalno postane deo Rusije.
"Istorijska odluka o ponovnom ujedinjenju Krima sa Rusijom donosi se u pozadini tragičnih događaja u Ukrajini. U toj zemlji se je izvršen prevrat protiv bratske Rusije uz pomoć sa strane.”
Ubrzo je stigao odgovor iz Vašingtona. Američki predsednik Barak Obama potpisao je ukaz o uvođenju novih sankcija Rusiji, koje će pogoditi 20-tak ruskih zvaničnika, pojedince van izvršne vlasti, kao i Banku Rusije koja, kako je rekao, pruža materijalnu podršku ruskom rukovodstvu.
Ban Ki Mun u Kremlju
“Svet gleda sa velikom zabrinutošću kao Rusija razmešta svoju vojsku tako da bi to moglo da dovede do novih upada na jugu i istoku Ukrajine. Zbog toga blisko sarađujemo sa našim evropskim partnerima o različitim potezima koje bismo mogli preduzeti ako Rusija nastavi da dovodi do eskalacije situacije. Kao deo tog procesa potpisao sam novu izvršnu naredbu koja omogućava uvođenje sankcija ne samo protiv pojedinaca, već i ključnih sektora ruske ekonomije.”I nemačka kancelarka Angela Merkel najavila je da će zbog ruske aneksije Krima EU uvesti dodatne sankcije Rusiji i da će suspendovati sastanke Grupe osam (G8) dok se ne promeni politička situacija.
“To uključuje proširenje liste lica kojima će biti ograničeno putovanje i blokadu bankovnih računa. Takođe, biće i posledica po političke odnose između EU i Rusije kao i G7 i Rusije”.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov pokušao je da ospori legitimitet ovih poteza kojima se nastoji sačuvati teritorijalni integritet Ukrajine:
“Jednostrane sankcije nikada ne donose dobro. Nelagalne su i nemaju medjunarodnu zakonsko uporište. Savet bezbednosti je jedino telo koje može poduzimati mere prinude protiv neke suverene zemlje. Takve mere nisu poduzete što se tiče Ruske Federacije i ukrajinskog vodstva kojeg predstavlja Janukovič.”
Na samom Krimu se nižu incidenti. Proruske snage zauzele su dva ukrajinska ratna broda, dok Ukrajina upozorava da su njene trupe na tom poluostrvu izložene stalnim pretnjama. Ukrajinski ambasador u Ujedinjenim nacija u Ženevi upozorio je diplomate da postoje naznake da se Rusija priprema za vojnu intervenciju na istoku i jugu Ukrajine. Rusija, s druge strane, najavljuje da će pojačati vojno prisustvo na Krimu radi zaštite poluostrva od navodnih spoljnih pretnji.
U nastojanju da se izbegne dalja eskalacija između dve države koju mnogi nazivaju najozbiljnijom pretnjom evropskoj bezbednosti i sigurnosti nakon Hladnog rata, u region je doputovao generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun, a OEBS je počela sa raspoređivanjem tima međunarodnih posmatrača.
Ban je rekao tokom sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom da je "duboko zabrinut" zbog situacije u Ukrajini u koju je uključena i Rusija. Ovaj visoki zvaničnik stigao je u posetu dvema državama u nastojanju da ohrabri sve strane da nađu mirno rešenje za problem Krima.
Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen upozorio je u sredu da aneksija Krima predstavlja "najozbiljniju pretnju evropskoj bezbednosti nakon Hladnog rata”.
“Moja najveća briga je da to neće stati”, upozorio je Rasmusen tokom obraćanja u Institutu Brukings u Vašingtonu, ističući da to predstavlja signal za uzbunu evroatlantskoj zajednici, NATO-u i svima koji učestvuju u odbrani Evrope.