"Biti LGBTI+ osoba u Rusiji je zaista teško. U Beogradu se osećam sigurnije i zato sam ovde".
Ovo su reči 24-godišnjeg fotografa Sandra iz Sankt Peterburga, koji je došao u Srbiju pre godinu dana.
On je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da je rat, koji je krenuo 24. februara 2022. kada je Rusija napala Ukrajinu, prvi razlog zbog kog je napustio svoju zemlju.
Drugi je odnos ruske vlasti prema LGBTI+ zajednici.
Posetioci izložbe "Portreti kvir Rusa i Ukrajinaca u Srbiji".
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 2013. godine potpisao zakon kojim se zabranjuje "propagiranje netradicionalnih seksualnih odnosa maloletnicima".
Od usvajanja zakona 2013, Rusija je doživela dramatičan porast nasilja izazvanog homofobijom.
Potom je novembra 2022. ruski parlament usvojio zakon kojim se proširuje postojeća zabrana promovisanja "LGBTI+ propagande" kod dece, na način da se uvodi zabrana za osobe svih uzrasta.
Prema novom zakonu, svaki događaj ili čin koji se smatra pokušajem "promovisanja homoseksualnosti" - uključujući internet, film, knjige i reklame, mogao bi biti kažnjen visokom kaznom.
Pročitajte i ovo: Ruski parlament proširio zakon o zabrani 'LGBT propagande'Kako Sandr objašnjava, u Rusiji osoba može biti uhapšena ako se primeti da je pripadnik LGBTI+ zajednice.
"Mnogo gej osoba je pod određenim pritiskom. Na primer, ja sam bio. Ne možete da pokažete da ste gej", kaže on.
U Beogradu se oseća mnogo slobodnije.
"Bolje je jer ne treba da se krijete. Ljudi su ovde tolerantniji. Ljudi su ovde otvoreniji", smatra Sandr.
Fotografije sa izložbe "Portreti kvir Rusa i Ukrajinaca u Srbiji"
Ipak, on naglašava da je svestan da društvo u Srbiji nije u potpunosti inkluzivno.
"Rekao bih da Srbija nije najtolerantnije mesto u Evropi, ali je u svakom slučaju lakše živeti ovde nego u Rusiji. Ovde možete videti i LGBTI+ zastave napolju. U Rusiji je to nemoguće", kaže Sandr.
Prajd šetnja, koja će se održati 9. septembra, biće prva na kojoj će on učestvovati. Pored toga, u okviru "Nedelje ponosa" Sandr je izložio svoje fotografije na izložbi "Portreti kvir Rusa i Ukrajinaca u Srbiji", koja je otvorena 6. septembra.
I Nju iz Rusije će prvi put učestvovati u Prajd šetnji ove godine. Ona je u oktobru 2022. došla iz Moskve za Beograd.
"Većina mojih LGBTI+ prijatelja je van Rusije", kaže Nju.
Nju iz Moskve na izložbi u Beogradu.
Ona je zajedno sa Šarlin, koja je takođe iz Rusije, posetila izložbu "Portreti kvir Rusa i Ukrajinaca u Srbiji".
Nju je u razgovoru za RSE istakla da u Rusiji nije moguće organizovati sličan događaj, zbog odnosa vlasti prema LGBTI+ osobama.
"Čak ni 90-ih i ranih 2000-ih nije bilo tako slobodno. Da, imali smo nekakve parade, ali radilo se o malim događajima i zabavama. Nije bilo tako veliko i zanimljivo poput 'Nedelje ponosa' ovde", kaže Nju.
Samim tim, atmosferu u društvu i život LGBTI+ zajednice u Srbiji opisuje kao slobodnije.
Sa tim se slaže i Šarlin, koja ističe da bi aktivisti koji bi pokušali da organizuju ovakav događaj bili privedeni.
"Aktivisti koji rade nešto da pomognu ljudima (iz zajednice) mogu da idu u zatvor samo zbog toga. Takođe, ukidani su i cenzurisani delovi filmova koji su imalo aludirali na LGBTI+ teme", objašnjava ona.
Šarlin za RSE kaže da je život za LGBTI+ zajednicu u Rusiji opasan.
Dodaje da je "opasno" živeti u Rusiji kao LGBTI+ osoba.
"Znam veoma tužne priče o ljudima koje poznajem, posebno kada je reč o trans osobama. Stvarno je opasno. Možete biti pretučeni negde na ulici usred dana u gomili i policija neće doći, nema pomoći", kaže ona.
Ni Šarlin ni Nju ne planiraju da se vrate u Rusiju.
"Veoma je teško planirati budućnost, ali ne želim da se vraćam u Rusiju. To je jedna stvar koju sigurno znam", kaže Šarlin.
Nju i Šarlin na izložbi u Beogradu.
Iz Rusije su se nakon početka rata doselile i Uljana, Katerina i Aleksandra, prijateljice iz škole, koje danas u Beogradu žive zajedno.
Uljana je došla prva u novembru 2022, a potom i Aleksandra i Katerina. Sve su otišle zbog rata.
Život pripadnika LGBTI+ zajednice u Rusiji opisuju kao "vrlo loš".
"Ranije sam radila u školi i nisam mogla da pričam o LGBTI+ zajednici u društvu. Zbog toga bih mogla da idem u zatvor, jer sam radila sa decom", kaže Aleksandra.
Reporterka RSE razgovara sa Aleksandrom, Katerinom i Uljanom.
Sa njom se slaže i Uljana, ali naglašava da je to zbog odnosa vlasti prema LGBTI+ zajednici, a da to nije stav društva.
"Mladi ljudi u Rusiji nemaju nikakvu ljutnju ili nešto loše prema ovoj zajednici. Mladi ih podržavaju", smatra ona.
Naglašavaju da je u Srbiji drugačije.
"Ovde možemo videti ove fotografije u samom centru Beograda – to je u Srbiji moguće", kaže Aleksandra.
Ipak, ne smatraju da je društvo u Srbiji dovoljno tolerantno.
"Ljudi iz zajednice nemaju prilike da se venčaju, to je loše. Nadamo se da će se to nekad promeniti. Ali ovo nije loš početak", kaže Uljana.
Uljana kaže da život ljudi iz LGBTI+ zajednice bolji u Srbiji nego u Rusiji.
Usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama jedan je od glavnih zahteva LGBTI+ zajednice u Srbiji od 2017. godine.
Procedura nalaže da predlog zakona treba da usvoji Vlada, a potom Skupština Srbije. No, bez potpisa predsednika Srbije ne može da stupi na snagu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 13. avgusta da dok je on predsednik, neće potpisati Zakon o istopolnim brakovima, kao ni zakon kojim će, kako je kazao, postojati "neki treći rod gde niste muškarac ili žena".
čitajte LGBT zajednica glasno, premijerka tiho o izjavama predsednika SrbijeZakon je naišao i na otpor desničarskih partija i Srpske pravoslavne crkve.
Usvajanje ovog, kao i Zakona o rodnom identitetu, te poboljšanje zdravstvenih usluga za trans osobe, su i zahtevi ovogodišnjeg Prajda koji se održava pod sloganom "Nismo ni blizu".
Zajednica traži i brzu i adekvatnu reakciju nadležnih i javnu osudu govora mržnje i zločina motivisanih mržnjom prema LGBTI+ osobama.
podsetite se Počela 'Nedelja ponosa' u BeograduOrganizacija "Da se zna", koja dokumentuje nasilje i diskriminaciju motivisane homofobijom i transfobijom, evidentirala je 89 incidenata motivisanih mržnjom prema LGBTI+ osobama u prošloj godini.
Od tog broja je 29 slučajeva fizičkog nasilja, a samo je trećina prijavljena policiji.