SAD i Kina pozvale su Iran da pozitivno odgovori na međunarodnu ponudu oko spornog nuklearnog programa, izjavili su američki zvaničnici.
Poziv je došao uoči sastanka ministara spoljnih poslova pet stalnih članica Saveta bezbednosti i Ujedinjenih nacija i Nemačke u Njujorku sa šefom diplomatije Irana na kojem se razmatra koliko je Teheran zaista spreman na sporazum o spornom nuklearnom programu, kao što poslednjih dana najavljuju njegovi zvaničnici.
Predsednik Irana Hasan Rohani izjavio je za “Vošington Post” (The Washington Post) da želi da postigne dogovor sa velikim silama u narednih tri do šest meseci.
Cilj sastanka tokom godišnjeg zasedanja Generalne skupštine UN je da se omoguće suštinski pregovori o nuklearnom pitanju. Ministarski sastanak u četvrtak je biti prvi direktan kontakt SAD i Irana na visokom nivou u poslednjih šest godina.
Na sastanku, osim šefova diplomatija Velike Britanije, Francuske, Rusije, Kine i Nemačke, učestvuju državni sekretar Džon Keri SAD (John Kerry), iranski ministar inostranih poslova Džavad Zarif i šefica diplomatije EU Ketrin Ešton (Catherine Ashton) koja je formalni domaćin skupa.
Rohani je u četvrtak na zasedanju Generalne skupštine UN pozvao Izrael da se pridruži sporazumu o neširenju oružja i stavi svoje nuklearno oružje pod međunarodnu kontrolu.
"Nijedna država ne treba da poseduje nuklearno oružje. Sve dok postoji nuklearno oružje, postoji i rizik da će biti upotrebljeno, postoji pretnja od njihove upotrebe i širenja. Jedina moguća garancija je njihovo totalno uništenje", rekao je on.
Ohrabren da će novi predsednik Irana Hasan Rohani biti umereniji od svog tvrdokornog prethodnika, ali sumnjajući da vrhovni vođa Irana neće dozvoliti promenu, predsednik SAD Barak (Barack) Obama je naložio Keriju da istraži mogućnosti za rešavanje dugogodišnjeg spora. Obama i drugi američki zvaničnici su rekli da Iran mora da u praksi dokaže posvećenost rešenju.
Rohani je u Njujorku ove nedelje, debitujući na svetskoj sceni, pokazao želju da hitno pokrene zastale pregovore, nastojeći da što je brže moguće ublaži oštre međunarodne sankcije.
Rohani je u sredu rekao da "nemamo šta da krijemo", a u intervjuu za “Vošington post” u četvrtak istakao da želi da postigne dogovor sa velikim silama u narednih tri do šest meseci i da za to ima punu podršku vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija.
On je istakao dada Iran ima u vidu proces koji će trajati "nekoliko meseci, a ne godina. Potrebna nam je rezolucija u razumljivom roku”, kazao je Rohani.
“Ako to bude trajalo tri meseca, onda će to biti izbor Irana. Ako bude trajalo šest meseci, i to je u redu. U pitanju su meseci, ne godine”.
Iranski predsednik je u nastupu u UN u utorak kazao da njegova zemlja nije pretnja po svetski mir, nekoliko sati nakon što je Obama kazao u Generalnoj skupštini da želi "značajan sporazum" sa Iranom ukoliko on bude radio na otklanjanju međunarodne zabrinutosti zbog svog nuklearnog programa.
Sjedinjene Države i Izrael i druge zapadne zemlje sumnjaju da Teheran koristi svoj nuklearni program kao pokriće za razvijanje nuklearnog oružja, što Iran kategorički negira.
Uprkos višegodišnjem neprijateljstvu SAD i Irana, Rohani je istakao da će ako se sastane sa Obamom, obojica biti okrenuti budućnosti.
“Diplomatske note i pisma koja razmenjujemo usmereni su ka tome su usmereni i u tom smislu ćemo nastaviti komunikaciju. Potrebna nam je polazna tačka. Mislim da je to nuklearno pitanje. Nakon njegovog rešenja nije nemoguće da se napreduje i oko drugih pitanja. Sve je moguće nakon sporazuma o nuklearnom programu”.
Ministar inostranih poslova Irana Zarif je kazao da su američke vlasti uoči Generalne skupštine UN izrazile spremnost za sastanak na najvišem nivou, ali da nije bilo dovoljno vremena da se on organizuje.
Osuda Holokausta
SAD i Iran su prekinuli diplomatske odnose 1980. godine.
Zarif je ocenio da su Obamine izjave o Iranu u poslednje vreme umerenije nego ranije.
"Ako je to osnova jedne nove politike sa ciljem da se reše nesporazumi, onda je to značajnije nego sam sastanak", naveo je Zarif.
Iran pregovora sa pet stalnih članica Saveta bezbednosti plus Nemačkom, od 2006.
Obama je pozdravio umereniji kurs novog iranskog predsednika, ističući da SAD žele da mirnim putem reše ovaj problem, ali da su odlučne da spreče Teheran da dođe u posed nuklearnog oružja.
Iranska ekonomija je teško pogođena višegodišnjim sankcijama Ujedinjenih nacija. Antizapadna i antiizraelska retorika bivšeg iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada, uključujući i osporavanje Holokausta, dodatno je jačala tenzije.
Novninarka Si-En-En-a (CNN) je u intervjuu u utorak pitala Rohanija kakav je njegov stav o pogromu Jevreja. Prema traskriptu ove medijske kuće, predsednik Irana je kazao: “Već sam ranije govorio da nisam istoričar, tako da o Holokaustu treba da daju sud istoričari. Međutim, generalno govoreći, svaki zločin protiv čovečnosti kroz istoriju - uključujući zločine koje su počinili nacisti protiv Jevreja, kao i drugih naroda, jeste za osudu – isto kao i zločini koji bi se danas izvšili protiv bilo koje vere, ili sistema vrednost ili ljudskog bića”.
Iranska državna agencija Fars je potvrdila da je Rohani osudio zločine, uključujući i protiv Jevreja u Drugom svetskom ratu, ali da nije pomenuo termin Holokaust, optužujući “Si-En-En” da je “izvrnuo” njegove reči.
Poziv je došao uoči sastanka ministara spoljnih poslova pet stalnih članica Saveta bezbednosti i Ujedinjenih nacija i Nemačke u Njujorku sa šefom diplomatije Irana na kojem se razmatra koliko je Teheran zaista spreman na sporazum o spornom nuklearnom programu, kao što poslednjih dana najavljuju njegovi zvaničnici.
Predsednik Irana Hasan Rohani izjavio je za “Vošington Post” (The Washington Post) da želi da postigne dogovor sa velikim silama u narednih tri do šest meseci.
Cilj sastanka tokom godišnjeg zasedanja Generalne skupštine UN je da se omoguće suštinski pregovori o nuklearnom pitanju. Ministarski sastanak u četvrtak je biti prvi direktan kontakt SAD i Irana na visokom nivou u poslednjih šest godina.
Na sastanku, osim šefova diplomatija Velike Britanije, Francuske, Rusije, Kine i Nemačke, učestvuju državni sekretar Džon Keri SAD (John Kerry), iranski ministar inostranih poslova Džavad Zarif i šefica diplomatije EU Ketrin Ešton (Catherine Ashton) koja je formalni domaćin skupa.
Rohani je u četvrtak na zasedanju Generalne skupštine UN pozvao Izrael da se pridruži sporazumu o neširenju oružja i stavi svoje nuklearno oružje pod međunarodnu kontrolu.
"Nijedna država ne treba da poseduje nuklearno oružje. Sve dok postoji nuklearno oružje, postoji i rizik da će biti upotrebljeno, postoji pretnja od njihove upotrebe i širenja. Jedina moguća garancija je njihovo totalno uništenje", rekao je on.
Ohrabren da će novi predsednik Irana Hasan Rohani biti umereniji od svog tvrdokornog prethodnika, ali sumnjajući da vrhovni vođa Irana neće dozvoliti promenu, predsednik SAD Barak (Barack) Obama je naložio Keriju da istraži mogućnosti za rešavanje dugogodišnjeg spora. Obama i drugi američki zvaničnici su rekli da Iran mora da u praksi dokaže posvećenost rešenju.
Rohani je u Njujorku ove nedelje, debitujući na svetskoj sceni, pokazao želju da hitno pokrene zastale pregovore, nastojeći da što je brže moguće ublaži oštre međunarodne sankcije.
Rohani je u sredu rekao da "nemamo šta da krijemo", a u intervjuu za “Vošington post” u četvrtak istakao da želi da postigne dogovor sa velikim silama u narednih tri do šest meseci i da za to ima punu podršku vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija.
Hasan Rohani
"Jedini način da se napravi pomak jeste da se u pregovorima odredi kratak vremenski okvir", rekao je Rohani, ocenjujući da, što kraći taj rok bude, to će biti delotvorniji za sve.On je istakao dada Iran ima u vidu proces koji će trajati "nekoliko meseci, a ne godina. Potrebna nam je rezolucija u razumljivom roku”, kazao je Rohani.
“Ako to bude trajalo tri meseca, onda će to biti izbor Irana. Ako bude trajalo šest meseci, i to je u redu. U pitanju su meseci, ne godine”.
Iranski predsednik je u nastupu u UN u utorak kazao da njegova zemlja nije pretnja po svetski mir, nekoliko sati nakon što je Obama kazao u Generalnoj skupštini da želi "značajan sporazum" sa Iranom ukoliko on bude radio na otklanjanju međunarodne zabrinutosti zbog svog nuklearnog programa.
Sjedinjene Države i Izrael i druge zapadne zemlje sumnjaju da Teheran koristi svoj nuklearni program kao pokriće za razvijanje nuklearnog oružja, što Iran kategorički negira.
Uprkos višegodišnjem neprijateljstvu SAD i Irana, Rohani je istakao da će ako se sastane sa Obamom, obojica biti okrenuti budućnosti.
“Diplomatske note i pisma koja razmenjujemo usmereni su ka tome su usmereni i u tom smislu ćemo nastaviti komunikaciju. Potrebna nam je polazna tačka. Mislim da je to nuklearno pitanje. Nakon njegovog rešenja nije nemoguće da se napreduje i oko drugih pitanja. Sve je moguće nakon sporazuma o nuklearnom programu”.
Ministar inostranih poslova Irana Zarif je kazao da su američke vlasti uoči Generalne skupštine UN izrazile spremnost za sastanak na najvišem nivou, ali da nije bilo dovoljno vremena da se on organizuje.
Osuda Holokausta
SAD i Iran su prekinuli diplomatske odnose 1980. godine.
Zarif je ocenio da su Obamine izjave o Iranu u poslednje vreme umerenije nego ranije.
"Ako je to osnova jedne nove politike sa ciljem da se reše nesporazumi, onda je to značajnije nego sam sastanak", naveo je Zarif.
Iran pregovora sa pet stalnih članica Saveta bezbednosti plus Nemačkom, od 2006.
Obama je pozdravio umereniji kurs novog iranskog predsednika, ističući da SAD žele da mirnim putem reše ovaj problem, ali da su odlučne da spreče Teheran da dođe u posed nuklearnog oružja.
Iranska ekonomija je teško pogođena višegodišnjim sankcijama Ujedinjenih nacija. Antizapadna i antiizraelska retorika bivšeg iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada, uključujući i osporavanje Holokausta, dodatno je jačala tenzije.
Novninarka Si-En-En-a (CNN) je u intervjuu u utorak pitala Rohanija kakav je njegov stav o pogromu Jevreja. Prema traskriptu ove medijske kuće, predsednik Irana je kazao: “Već sam ranije govorio da nisam istoričar, tako da o Holokaustu treba da daju sud istoričari. Međutim, generalno govoreći, svaki zločin protiv čovečnosti kroz istoriju - uključujući zločine koje su počinili nacisti protiv Jevreja, kao i drugih naroda, jeste za osudu – isto kao i zločini koji bi se danas izvšili protiv bilo koje vere, ili sistema vrednost ili ljudskog bića”.
Iranska državna agencija Fars je potvrdila da je Rohani osudio zločine, uključujući i protiv Jevreja u Drugom svetskom ratu, ali da nije pomenuo termin Holokaust, optužujući “Si-En-En” da je “izvrnuo” njegove reči.