Posrednik Evropske unije u dijalogu Beograda i Prištine Robert Kuper došao je u Beograd da pokuša da izdejstvuje nastavak prekinutog dijaloga sa Prištinom.
Beograd, koji odbija pregovore i traži najpre razgovor o severu Kosova odnosno prelazima Jarinje i Brnjak, ponudio je rešenja za krizu na graničnim prelazima na severu Kosova i Srbije koji su pod blokadom. Ima li izgleda da se strasti smire i da se pregovarači vrate za sto?
Šef srpskog pregovaračkog tima Borislav Stefanović bio je vidno zadovoljan nakon razgovora sa posrednikom EU Robertom Kuperom, koji po starom evropskom običaju u sličnim prilikama, nije davao izjave.
„Čini mi se da smo na dobrom putu, da imamo jasne obrise rešenja za Jarinje i Brnjak i u tome smislu treba svi zajedno da imamo vere da samo kroz dogovor može da se reši ovaj problem. To jeste izlaz koji država Srbije, Vlada Srbije nudi. Mislim da je Vlada dobila jedan zaista pozitivan impuls od strane Brisela, od strane EU samim prihvatanjem da vrlo temeljno uđemo u razgovore o problemu na severu Kosmeta“, rekao je Stefanović.
Tri carinika u jednoj kući
Stefanović nije hteo da otkrije detalje ponuđenih rešenja. Međutim, to je domaća štampa učinila u danu kada je stigao evropski diplomata. Beograd je, kako oktriva domaća štampa, Briselu ponudio tri varijante mogućih rešenja za prelaze Jarinje i Brnjak.
Najviše šansi, navodno, ima predlog “tri carninika u jednoj kućici”, odnosno da se albanskom cariniku pridruži i srpski, a da operativno ostane nadležan Euleks. Ovo bi moglo, procenjuje se u Beogradu, da odblokira dijalog sa Prištinom.
Druga dva ponuđena rešenja jesu da carinu obavlja samo lokalno stanovništvo ili da roba koja ide na jug bude carinjena u južnoj Mitrovici, kao i do sada, a ona koja ide na sever u severnoj.
„Alternativa dogovoru, pronalaženju rešenja, ne postoji. Da li je to rešenje najbolje u datim okolnostima? Vrlo sigurno da jeste. Da li može biti gore? Budite sigurni da može. Uostalom, naša skorašnja istorija vas tome uči!“
Albancima na Kosovu je poručio da se nada da će za njih ponuda biti prihvatljiva.
„Ako Priština ne želi da se uključi u ovaj proces, ne želi da ga reši ili ne želi da prihvati neke ideje koje su tu iznete, tokom diskusije, ja sa siguran da ćemo onda morati separatno da ovu stvar dogovaramo i primenjujemo.“
Beograd se, međutim, nije odrekao svog stava da nema nastavka pregovora ako se ne reše Jarinje i Brnjak.
„Iluzorno je sada pričati o telekomunikaciji, o struji kad se puca, kad imate barikade. Ne može se implementirati na terenu ništa. Čak preti opasnost, to sam danas rekao, da ono što smo se dogovorili ranije u Briselu, da budena terenu opstrukcije, da dođemo u situaciju da ne možemo da implementiramo“, kaže ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović.
Pogrešan trenutak za uslovljavanje
U danu kada je došao evropski pregovarač, još jedan član Vlade, ministar Rasim Ljajić izašao je sa predlogom, tvrdeći da o njemu nije razgovarao sa partnerima u Vladi, da Srbija inicira pregovore o statusu Kosova i severa, paralelno sa tehničkim pregovorima, a da Srbija mora da vodi dve politike - prema severu Kosova i Srbima koji žive južno od Ibra.
"Predstavnike severa treba aktivno uključiti u pregovore o statusu, a Srbe južno od Ibra motivisati da izađu na izbore, uđu u institucije i bore se za decentralizaciju i svoja prava", rekao je Ljajić.
Pomenimo i inicijativu iznetu od strane Beograda u Evropskom parlamentu o održavanju međunarodne statusne konferencije o severu Kosova.
Britanski ambasador u Srbiji Majkl Devenport za naš program je to i potvrdio.
“Mislim da će Kuperov glavni cilj biti da postigne da se dijalog nastavi u duhu konstruktivnosti zato što je dijalog najbolji način za traganje za rešenjima problema koji postoje između dve strane.”
Beograd je, međutim, najavljivao da je glavna tema kriza na prelazima Jarinje i Brnjak. U Beogradu očekuju neku vrstu Kuperove šatl diplomatije, ponovni susret nakon posete Kosovu.
Beograd je izabrao pogrešan trenutak za uslovljavanje nastavka dijaloga sa Prištinom i konfontaciju sa EU, ocenjuje za naš program Bojan Al pinto Brkić iz Foruma za međunarodne odnose.
"Taj trend da se pregovori prilagode situaciji na barikadama, umesto da Beograd utiče na Srbe na tim barikadama da traže budućnost u zajedničkom životu sa većinskim stanovništvom na Kosovu, može dovesto do ishoda, koji svakako, ne bi bio pozitivan po Beograd", kaže on.
"Time se ništa ne postiže jer iz dana u dan, iz nedelje u nedelju status Srba na severu Kosova sve je gori i gori i to sve ima veze, ne smao sa stanjem na dva granična prelaza, nego i sa nekom iracionalnom idejom o podeli Kosova i da je kao došao trenutak da Srbija lupi "šakom o sto" i to baš u trenutku koji bi ukazivao na suprotno", kaže Brkić.
Beograd, koji odbija pregovore i traži najpre razgovor o severu Kosova odnosno prelazima Jarinje i Brnjak, ponudio je rešenja za krizu na graničnim prelazima na severu Kosova i Srbije koji su pod blokadom. Ima li izgleda da se strasti smire i da se pregovarači vrate za sto?
Šef srpskog pregovaračkog tima Borislav Stefanović bio je vidno zadovoljan nakon razgovora sa posrednikom EU Robertom Kuperom, koji po starom evropskom običaju u sličnim prilikama, nije davao izjave.
„Čini mi se da smo na dobrom putu, da imamo jasne obrise rešenja za Jarinje i Brnjak i u tome smislu treba svi zajedno da imamo vere da samo kroz dogovor može da se reši ovaj problem. To jeste izlaz koji država Srbije, Vlada Srbije nudi. Mislim da je Vlada dobila jedan zaista pozitivan impuls od strane Brisela, od strane EU samim prihvatanjem da vrlo temeljno uđemo u razgovore o problemu na severu Kosmeta“, rekao je Stefanović.
Tri carinika u jednoj kući
Stefanović nije hteo da otkrije detalje ponuđenih rešenja. Međutim, to je domaća štampa učinila u danu kada je stigao evropski diplomata. Beograd je, kako oktriva domaća štampa, Briselu ponudio tri varijante mogućih rešenja za prelaze Jarinje i Brnjak.
Najviše šansi, navodno, ima predlog “tri carninika u jednoj kućici”, odnosno da se albanskom cariniku pridruži i srpski, a da operativno ostane nadležan Euleks. Ovo bi moglo, procenjuje se u Beogradu, da odblokira dijalog sa Prištinom.
Druga dva ponuđena rešenja jesu da carinu obavlja samo lokalno stanovništvo ili da roba koja ide na jug bude carinjena u južnoj Mitrovici, kao i do sada, a ona koja ide na sever u severnoj.
Borislav Stefanović na Kosovu, avgust 2011
Stefanović je ovom prilikom odaslao dve poruke - jednu Srbima na severu Kosova a drugu Albancima u Prištini. Srbima je poručio:„Alternativa dogovoru, pronalaženju rešenja, ne postoji. Da li je to rešenje najbolje u datim okolnostima? Vrlo sigurno da jeste. Da li može biti gore? Budite sigurni da može. Uostalom, naša skorašnja istorija vas tome uči!“
Albancima na Kosovu je poručio da se nada da će za njih ponuda biti prihvatljiva.
„Ako Priština ne želi da se uključi u ovaj proces, ne želi da ga reši ili ne želi da prihvati neke ideje koje su tu iznete, tokom diskusije, ja sa siguran da ćemo onda morati separatno da ovu stvar dogovaramo i primenjujemo.“
Beograd se, međutim, nije odrekao svog stava da nema nastavka pregovora ako se ne reše Jarinje i Brnjak.
„Iluzorno je sada pričati o telekomunikaciji, o struji kad se puca, kad imate barikade", kaže ministar Bogdanović.
„Iluzorno je sada pričati o telekomunikaciji, o struji kad se puca, kad imate barikade. Ne može se implementirati na terenu ništa. Čak preti opasnost, to sam danas rekao, da ono što smo se dogovorili ranije u Briselu, da budena terenu opstrukcije, da dođemo u situaciju da ne možemo da implementiramo“, kaže ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović.
Pogrešan trenutak za uslovljavanje
U danu kada je došao evropski pregovarač, još jedan član Vlade, ministar Rasim Ljajić izašao je sa predlogom, tvrdeći da o njemu nije razgovarao sa partnerima u Vladi, da Srbija inicira pregovore o statusu Kosova i severa, paralelno sa tehničkim pregovorima, a da Srbija mora da vodi dve politike - prema severu Kosova i Srbima koji žive južno od Ibra.
"Predstavnike severa treba aktivno uključiti u pregovore o statusu, a Srbe južno od Ibra motivisati da izađu na izbore, uđu u institucije i bore se za decentralizaciju i svoja prava", rekao je Ljajić.
Pomenimo i inicijativu iznetu od strane Beograda u Evropskom parlamentu o održavanju međunarodne statusne konferencije o severu Kosova.
Michael Davenport
U petak u Beogradu smo, dakle, čuli samo domaćine. Podsetimo, Brisel je najavio da Kuper dolazi radi podsticanja dijaloga Beograda i Prištine.Britanski ambasador u Srbiji Majkl Devenport za naš program je to i potvrdio.
“Mislim da će Kuperov glavni cilj biti da postigne da se dijalog nastavi u duhu konstruktivnosti zato što je dijalog najbolji način za traganje za rešenjima problema koji postoje između dve strane.”
Beograd je, međutim, najavljivao da je glavna tema kriza na prelazima Jarinje i Brnjak. U Beogradu očekuju neku vrstu Kuperove šatl diplomatije, ponovni susret nakon posete Kosovu.
Beograd je izabrao pogrešan trenutak za uslovljavanje nastavka dijaloga sa Prištinom i konfontaciju sa EU, ocenjuje za naš program Bojan Al pinto Brkić iz Foruma za međunarodne odnose.
"Taj trend da se pregovori prilagode situaciji na barikadama, umesto da Beograd utiče na Srbe na tim barikadama da traže budućnost u zajedničkom životu sa većinskim stanovništvom na Kosovu, može dovesto do ishoda, koji svakako, ne bi bio pozitivan po Beograd", kaže on.
"Time se ništa ne postiže jer iz dana u dan, iz nedelje u nedelju status Srba na severu Kosova sve je gori i gori i to sve ima veze, ne smao sa stanjem na dva granična prelaza, nego i sa nekom iracionalnom idejom o podeli Kosova i da je kao došao trenutak da Srbija lupi "šakom o sto" i to baš u trenutku koji bi ukazivao na suprotno", kaže Brkić.